Vinaver u zatvoru

Postaću glumac, ljudi moji! Eeej debitovati u sedamdesetoj godini! Prvo sam pomislio da je Ana Pavlović, urednica složenih struktura na Obrazovno-naučnom programu RTS, dobila pogrešan broj telefona. Da je, u stvari, tražila Dragana Jovanovića, inače, mog omiljenog glumca. Ali, jokac, bato! RTS hoće baš mene, jungovca i srpskog Tolstoja. Tu se setim da su se i Orson Vels i Hičkok pojavljivali u marginalnim ulogama u svojim filmovima. Pa, i pokojni Tirke, legenda NIN-a, u Ranim radovima Želimira Žilnika je igrao pandura ćoškara. E sad, meni se nudi nešto mnogo više: bio bih sudija, brale!

I ne bih sudio saobraćajke, već bih sudio Stanislavu Vinaveru! I to po tužbi uglednog kompozitora Stevana Hristića!
Oh, nisam mogao da odbijem tu filmsku ulogu da sudim Stanislavu Vinaveru. Jer, taj mi se zamerio, svojevremeno, kada sam napisao burlesku Kobna jaja Aleksandra Poserkova, u kojoj sam sasekao ne samo današnju književnu kritiku, već i srpsku političku elitu. Jovan Ćirilov je izbrojao da u mojim Kobnim jajima... ima više likova nego u Tolstojevom Ratu i miru. Savetovao me je: Poubijaj pola likova pa da Kobna jaja Aleksandra Poserkova postavimo na pozorišnu scenu! Nisam hteo da ubijam nikoga. Ko velim, ima ko je plaćen da to radi...

Onda mi je i Gojko Tešić priznao da su hteli da mi daju književnu nagradu, mislim, Stanislava Vinavera ali, kao šatro, nisu smeli pošto sam ošinuo, bez milosti, od Aleksandra Jerkova do Slobe Miloševića i Đinđića. Ali, šta doznajem!? I Vinaver iz astrala suflirao Tešiću protiv mene! Uplašio se, majković, da sam ga nadmašio.

Drugi put mi se Vinaver zamerio zbog Rabindranata Tagore koji je bio na proputovanju kroz Beograd. Ugovorio sam sastanak sa slavnim indijskim pesnikom u njegovoj hotelskoj sobi u Palasu, kad, cap, Vinaver upada nenajavljen da pravi intervju za Vreme. Pritom, počeo je da lupeta o budizmu tako da je malo falilo da ga klompama šutiram u dupe, sve tamo, do Ruskog cara! Sve to opisano je u mom romanu Niče iz Guče.
I, sad, konačno, posle toliko godina, Vinaver mi je došao na jeste! Uh, uh, odrapiću ga, kao sudija, i to slatko, sa tri dana bajbokane! Odrezao bih mu i više, ali u scenariju jasno piše: Tri dana zatvora za gospodina Vinavera! Eej, da se sprda sa kompozitorom Hristićem! E, pa dolijao si, Vinavere!

K. G. Jung, moj guru iz Švice, podržava moje glumačke ambicije: Seti se, tebi je još Boža Nikolić rekao da bi u Holivudu smazao u dva zalogaja Breda Pita i Leonarda Dikaprija. Dakle, osudi prvo Vinavera na tri dana zatvora, a onda će, možda, da sevne i neka veća ulogica. I, gle, jednog dana, možda glumiš i Leonarda da Vinčija i za to dobiješ Oskara. E, sad, ima i Vučić glumačkog dara. Videlo se to u subotu u Sava centru, ali on bi u Holivudu dobijao uloge samo u burleskama.

A Kusturica, umesto da snima komediju o novom srpskom Titu, on počeo da istražuje ko je u Sarajevu, zapravo, ubio Ferdinanda!? Kao fali četvrti pištolj iz koga je, takođe, pucano? Bajdvej, treći metak se pominje i u marseljskom atentatu na kralja Aleksandra!? Ah, atentati, atentati! Da li su svi, po istoj mustri, rađeni!?

Na sve to će moja Crna: Ako tvoju Bilju ne interesuje glumačka karijera, može li za mene da se nađe neka ulogica? I, molim te, nađi nešto i za Vučića! Neka, recimo, igra žandara koji Vinavera iz sudnice sprovodi do zatvora! Naravno, da to odglumi bez fantomke na glavi...