Pijavice i krvopije

Sećam se, moj deda, po majci, Vojislav, arhijerejski namesnik belopalanački, stavljao je na sebe pijavice. Tako je čistio krv, krepio telo. E, sad, za pijavice je znala još Kleopatra, a Srbi upotrebljavaju pijavice, navodno, tek, od dvanaestog veka.

A šta su pijavice? To su člankoviti crvi adaptirani na parazitski način života i pretežno žive u slatkim vodama, ali ima ih na kopnu i u morima. Ovi paraziti hrane se, isključivo, krvlju kičmenjaka za čije telo se pričvršćuju. Znam na koga vas podsećaju pijavice i ta parazitska stvorenja, zaista, ne silaze sa malih ekrana. Ali, u žlezdama pravih dobrih pijavica nalazi se hirudin koji sprečava zgrušavanje krvi, dok, recimo, pijavice sa malih ekrana čoveka znaju da dovedu do infarkta ili, u boljem slučaju, do teških depresija. I, na kraju, one dobre pijavice, koje gode našem telu hrane se samo dva puta godišnje, dok pijavice sa ekrana piju građanima krv svakog dana.

E, sad, ima, brale, i krvopija! U njihovoj službi su i televizije sa nacionalnom frekvencijom. Recimo, svakog jutra jedna zavodljiva riđokosa voditeljka sa jedne ružičaste televizije me, gotovo zapovedajući, poziva: Dobro jutro, čekamo vas da date krv od 7 do 12 časova!

Počnem da razmišljam: zašto moram da dam krv, maltene, u televizijskom studiju?! I gde bi to moja arijevska krv trebalo da ide? Čitam po tabloidima da srpska krvožedna elita, jednom nedeljno, uzima po litru krvi i da su zato, onako, hiperaktivni. Dobro, i Rolingstonsi menjaju svu krv, jednom godišnje, po švajcarskim klinikama i zato skaču na bini kao dečaci, što smo videli onomad i na Kubi. Britanska kraljica, takođe, uzima redovno krv svake nedelje. Jednom nedeljno je i klistiraju, a čemu, bajdvej, pribegava i Bogoljub Karić u Moskvi.

Elem, da skratim; ako bi, recimo, političari da uzmu i moju penzionersku krv, da li su spremni to i da mi plate? I to u kešu, i na ruke, pošto su me za penziju, već, ojadili!? I da li bi tu moju krv trošio i Krkobabić jer vidim da je i on, nešto, živnuo? I, na čiji račun, gospodo draga, ide klistiranje? Sem ako se u jeku predizborne kampanje ne klistiraju nego samo svrate do laboratorije da natoče krv, baš, kao na benzinskoj pumpi...

K. G. Jung, moj guru iz Švice me smiruje: Polako, dečače! Ne možeš, tek tako, na osnovu tabloida da optužiš nekog političara da hoće i krv da ti posisa! Najzad, šta ako nema tvoju krvnu grupu? Šta ako nisu od arijevske sorte!?

Tu se smirim, poslušam Junga. Jer, moja nulta krvna grupa stara je četrdeset hiljada godina. I, šta ako oni imaju krvnu grupu A ili B? Onda oni, jedva, da se sećaju i Nemanjića. Zato Vučić i kaže ko ne izađe da glasa, taj glasa za prošlost. Lako je njemu kada mu prava prošlost počinje od Karađorđa. Ali, meni se, gle, prošlost protegla do Hiperborejaca, do Sirijusa i u toj prošlosti mi je mnogo lepše nego u budućnosti u kojoj Hag zabija eksere u kovčeg usnulog Balkana.

Bilja je, pak, naletela na neki sajt gde su 10. aprila 2014. Ujedinjene nacije priznale da su slovenske narode iza `gvozdene zavese` u vreme Hladnog rata zaprašivali i kontrolisali im vreme. Ovi iz Bilderberga zaprašuju nas i danas radioaktivnom prašinom samo što se to sada zove afrička peščana oluja.

Moja Crna se, pak, ostrvila na srpske krvopije: Nemoj da im daš krv sve ako ti otmu i celu penziju! Daj samo pijavicama iz Nišave da ti krv očiste. Onda ćeš još bolje da se sećaš onih slavnih hiperborejskih vremena.