Arhiva

Nema ovde analitičara

Ruža Ćirković | 20. septembar 2023 | 01:00
Nema ovde analitičara

Kad Miroljub Labus stvarno odluči da izađe iz politike, a stranka G17 plus iz Vlade Srbije, novinski analitičari će, kako to obično biva, biti zatečeni. Toliko je već puta što iz pouzdanih neimenovanih izvora, što od čelnika same stranke najavljivano ili jedno ili drugo - pa ništa.

Hajde da opet citiram Ivu Andrića: O čoveku mnogo govori i ono što se o njemu da izmisliti. Pa kako vi tumačite da je novinarima palo na pamet da ćete se vi povući u korist Mlađana Dinkića?

- To isto i mene interesuje. Čudi me da su to izmislili ljudi u redakciji (dnevni list “Danas” pr. R.Ć.) sa kojom sam ja nekada jako dobro sarađivao i sa kojima delim osnovne vrednosne i političke principe. I to me čudi. Ne znam razloge, tako da zaista ne bih mogao na to pitanje da odgovorim.

Sem što uzimate u obzir to da li ste sa redakcijom dobro ili ne, uzimate li u obzir da se oni, bez obzira na to u kakvim su odnosima sa vama lično, ponašaju kao analitičari?

- Ne, nema analitičara ovde. Znači svako je zainteresovan i svako na svoj način gleda i izlaže situaciju i to je u redu. Čitaoci su tu da onda procene ko ima pravo, ko nema pravo. Nažalost, ono što je urađeno i u tim novinama je protiv kodeksa ponašanja. Unutra je bio demanti, ali je naslov to... ne bih ja od toga pravio neku veliku priču. To je politička borba.

Čim je objavljeno to je postalo politička činjenica?

- Naravno. Ja smetam ljudima. S jedne strane postoji nešto što se zove dobra konkurencija, smetam konkurentskim partijama i to je normalno. Ali istovremeno smetam i nekim ljudima koji imaju ozbiljne finansijske interese jer ja se borim da država normalno funkcioniše. Lepo je zalagati se za zakonitosti i vladavinu prava dok ste u opoziciji kad ne morate ništa da uradite. Ali kad dođete na vlast onda to morate na delu da pokažete. I ja i G17 plus to na delu pokazujemo što samo znači da će vraćanje naše države na put vladavine zakona i dobrih državnih institucija dugo da traje i mnogi koji će tu da budu angažovani dobiće tretman kakav ja imam u nekim novinama.

Dobro, ali neki vaši protivnici vas smatraju guruom globalizacije koji u onom Štiglicovom smislu nema uvek dovoljno dobar osećaj za svoju državu i njene interese.

- Hajde da stavimo na tas šta sam ja uradio za zemlju, a šta su drugi. Bez ikakve lažne skromnosti mnogo sam više od svih drugih političara uradio u oblasti ekonomije. I kad se spomene moje ime i na političkim forumima i na međunarodnim finansijskim forumima, ono se izgovara zaista sa poštovanjem.

To vam se upravo prigovara?

- Ne, upravo bi trebalo da bude suprotno, da moje ime zemlja koristi da bi poboljšala svoju poziciju u svetu, a ne obrnuto da mi se prigovara na tome što pronosim dobro ime zemlje u svetu. To ne razumem.

Prigovara vam se da je ono što radite više na liniji interesa tih međunarodnih finansijskih institucija nego na liniji interesa ove zemlje?

- Da li je na liniji interesa međunarodnih finansijskih institucija ako ja otpišem 66 odsto naših dugova njima ili 61 ili 62 odsto dugova Londonskom klubu. Ja sam njima otpisao njihovu imovinu, a oni su to uradili jer smatraju da na neki način treba pomoći obnovu ove zemlje i oporavak ove privrede. Istovremeno znaju sa kim razgovaraju i moje ime je za njih lična garancija da će stvari u ekonomiji da se ovde odvijaju na jedan normalan način. Prema tome, ja ne vidim da sam ja njihove interese štitio kad sam upravo otpisivao dugove zemlji.

Najviše vam se prigovara da ste prebrzo i na nedovoljno vešt način liberalizovali spoljnotrgovinski režim na štetu privrede Srbije?

- Apsolutno netačno. Sad smo imali razgovore u Briselu oko prelevmana i dokazali smo da uopšte nije bila liberalizacija. Mi smo smanjili tarife, ali smo uveli povećani kurs, nije se više po crnom kursu obračunavala osnovica za carine nego po normalnom kursu. Da vas podsetim, kurs je bio 30 dinara za marku, a obračunavalo se šest dinara kad uvozite. Tako da su uvozna plaćanja povećana, a smanjene carinske stope. Prema tome tu uopšte nije promenjen teret, promenjen je način obračuna tih uvoznih dažbina. Velika liberalizacija je nastala uvođenjem Akcionog plana prošle godine o čemu se uopšte ne priča i ja sam bio protiv tog drugog dela liberalizacije jer mislim da taj dodatni deo liberalizacije ovog momenta zemlja ne može da izdrži. Onaj prvi je sasvim sigurno mogla da izdrži.

Da li vam se čini da suviše često kažete: dobro, pogrešio sam? Pogrešio sam kad sam potpisao Beogradski sporazum, pogrešio sam kad sam postavio direktora carine, onog prvog?

- Prvo nisam postavio prvog direktora carina. Prvog direktora carine postavio je Zoran Đinđić, a ja sam smenio prvog direktora carine, pa je onda došao Begović. Znači, to nije bila moja greška. Ali ja sam prema sebi isto onako objektivan kao i prema drugima i ne libim se da kažem šta sam dobro uradio, a šta sam pogrešio. Pogrešio sam za Beogradski sporazum, ponavaljam da sam pogrešio i to je moja najveća politička greška, jer sam prihvatio pritiske i unutrašnje i spoljne da se potpiše nešto za šta sam znao da neće da funkcioniše. I dan-danas me to prati.

Ima li neka kritična masa kad čovek kaže: pogrešio sam, pa sam opet pogrešio, pa sam pogrešio, e sad više nemam kredit da grešim?

- Kredit da grešim daće birači. Ako ne budem imao kao predsednik G17 plus podršku birača, reći ću hvala lepo, dok sam imao vašu podršku bavio sam se politikom, sad kad je nemam neću više da se bavim. Mislim da taj trenutak nije došao. Za mene neće predstavljati nikakav problem kad taj trenutak dođe, ako dođe a ja verujem da neće, ali birači su ti koji će da procene. Ali, kad pogledate kako su se svi protiv mene ujedinili, meni će biti zaista teško da opstanem na ovoj političkoj sceni, ali ima jedan problem, ja sam tvrdoglavi Ličanin i ta vrsta pritisaka proizvodi kontraefekte kod mene.

Gledate li na Pinku onaj igrokaz “Nikad izvini” i sviđate li se sebi?

- Gledao sam nekoliko puta, ali više ne gledam od jedne emisije u kojoj je moj lik stalno psovao. E, ja to nisam. Dozvoljavam umetničku slobodu, svako može na svoj način da me predstavi, pa i na taj način. Nikad javno nisam ništa rekao, ali posle toga više ne gledam.