Arhiva

Slučaj službenika MSP-a

Dragan Velikić | 20. septembar 2023 | 01:00
Slučaj službenika MSP-a
Naivna vera da će sa propašću socijalizma nestati i sva ona parazitska zanimanja kojekakvih referenata u soc.savezima, sizovima, komitetima, vojnim odsecima, mesnim zajednicama – da će konačno prestati praksa da se znanje, dar i sposobnost nadoknađuju političkom težinom, bila je jedna od velikih zabluda u suton Jugoslavije krajem 80-ih godina prošlog veka. Konačno će struka postati najvažnije merilo i preporuka za odgovorne funkcije, pa tako neće više najgori lekar biti direktor bolnice, a najnedarovitiji muzičar prvi čovek opere. Međutim, nemerljive su mogućnosti mentaliteta. Višestranačje je umnožilo partijske vojske, omogućilo kvarljivom ljudskom materijalu da se razvije do neslućenih razmera. Odjednom je bilo mnogo više pretendenata na vlast. Monovalentni komunisti preko noći se pretvoriše u polivalentne strukture. Ime proizvoda na ambalaži sve manje ima veze sa sadržajem. (Da li je iko pametan SPS i JUL video kao levicu?) Jeresi socijalizma poput zapošljavanja preko veze, ili pronevere drugova na položaju, mačji su kašalj u poređenju sa „poslovima“ koje bratski odrađuju tajkuni i političari. U onoj tamo državi bilo je, ipak, nekog morala. Lik Arifa Heralića, radnika železare u Zenici, čiji osmeh je skoro pola veka krasio novčanicu od hiljadu, a kasnije od deset dinara, danas je nezamisliv. Osmeh je u Srbiji, ali i u čitavom regionu, odumro. Već četvrt veka živimo u društvu bez pravila i normi, u državi aproksimativnih granica. Jedna od posledica je neograničena manipulacija koju režim sprovodi nad građanima. Na prste jedne ruke mogu se izbrojati mediji koji demistifikuju laži režima. I zato je osnovna građanska dužnost neprestano ukazivati na perfidne zamene teza s kojima se režim služi da bi se održao na vlasti. Posebno je to vidljivo u sprovođenju pogubne kadrovske politike. Valja nagraditi izvođače prljavih radova, poslušnike, rođake i kumove dobro plaćenim sinekurama. Za tu rabotu nema boljeg mesta od diplomatije. Svaka nova vlast želi da postavi što više svojih ljudi po ambasadama čija će prevashodna dužnost biti da budu lojalni mentorima, a ne državi koju predstavljaju. Nimalo slučajno se u medijima već godinama neguje stereotip o ladolež životu ambasadora i diplomata, kako bi se kod građana, posebno onih iz nižih socijalnih slojeva, stvorio odijum prema toj profesiji. Na taj način se kad god zatreba lako može provući kroz toplog zeca svaki diplomata bez stranačke zaštite koji bi se zamerio nekom političaru. Kada se u istu ravan stavi vrhunski diplomata profesionalac, kojeg bi poželela svaka ozbiljna država, i šarlatan zalutao u diplomatiju, onda u rijalitiju - a Srbija jeste jedan megarijaliti - neuporedivo veću naklonost auditorijuma uživa šarlatan. Uostalom, bez šarlatana je nemoguće sprovesti mutne radnje, omogućiti naklonost građana, navesti ih da samo odmahnu rukom na temu diplomatije. Ovih dana se kroz medije provlači slučaj Duška Lopandića, ambasadora Srbije pri Evropskoj uniji u Briselu, u duetu sa ambasadorom koji nije vredan pomena, jedan iz špila zalutalih u diplomatiju, čiji gafovi su iz oblasti osnovnog domaćeg vaspitanja. Dakle, ambasador Lopandić je opozvan po kratkom postupku jer nije sprečio izložbu o Stepincu u Evropskom parlamentu. Stepen propusta je smešan budući da je to bila jedna privatna izložba, koju je pripremio u svoje lično ime jedan od 754 člana Evropskog parlamenta, sa potpuno marginalnim i nebitnim uticajem. Svejedno, zvanična izjava MSP-a glasi: „Ambasador Lopandić opozvan je u skladu sa Ustavom i zakonom. Ministarstvo spoljnih poslova nijednim svojim činom nije izašlo iz diplomatske prakse“. Malo morgen. Problem ambasadora Lopandića, vrhunskog diplomate, poliglote i stručnjaka za međunarodno pravo, jeste u tome što ne pripada bratstvu po mrlji. Ne bi Stepinac bio baš nikakav greh da njegova ekselencija, Duško Lopandić, ima barem bočne veze sa Šarićevim klanom, ili da je stručnjak za ilegalnu prodaju oružja i viza po Africi, ili da se pijan u VIP loži stropoštao u naručje hrvatskog ambasadora. Duga je lista gafova srpskih diplomata. I još nešto. Da li je u praksi MSP-a Srbije da se pojedini ambasadori šalju iz jedne zemlje u drugu, bez da makar dan, dva predahnu u Beogradu i zamene kofere. I koferče, i koferče. Ko to beše? Dačić? Ne, Nindže kornjače!