Tajni kanali vehabija i migranata

Foto Vladimir Živojinović

Brada, kratke pantalone, rej-ban naočare. Iz Tutina je. Pre 13 godina izašao sam iz vojske. Upravo me devojka ostavila, bio sam beznadežno nesrećan i nisam znao šta ću sa sobom. Otišao sam u Nemačku gde i sada radim na građevini. I postao selafija. Tu sam pronašao sebe.

Sada poklanja svoju zemlju Islamskoj zajednici da podigne džamiju u Tutinu. U Nemačkoj ga, bar tako kaže, niko ne pita zašto nosi bradu i kratke pantalone. Ali ima problem svaki put na našoj granici gde ga ispituju iscrpno zašto ima bradu i šta nosi u gepeku.

On možda ne zna, ako mu verujete, da su strane obaveštajne službe označile ovaj grad i našu zemlju kao rutu kojom se, istim kanalima, švercuju narkotici i migranti. Kao zemlju čiji južni deo, s muslimanski većinskim stanovništvom, može biti rasadnik bele Al kaide, i regrutno mesto za borce ID-a.

Istim švercerskim kanalima kojima se ilegalno prebacuju migranti iz Sirije i sa Bliskog istoka u Srbiju i dalje do Evrope, moj sin je iz Novog Pazara stigao u Alep sa ženom i decom. Iste te ljude pozvao je i platio im da ga vrate nazad, kada su ga pozvali u akciju. On je selafija. I bio je u Alepu, pre no što se vratio u Srbiju gde je deset dana nakon povratka uhapšen, kaže za NIN Mustafa Crnovršanin. Od tada, njegov sin je u zatvoru, već tri godine, pod optužbom da je zajedno sa još dvojicom članova iz nevladine organizacije Furkan, finansirao i organizovao odlazak boraca na ratište u Siriji. Mustafa se plaši da je veliki broj nezaposlene omladine, među kojima je bio i njegov sin, lak plen za manipulaciju svake vrste. I nimalo ne greši.

Za samo dan proveden u Novom Pazaru postaje jasno da to egzotično mesto na jugu Srbije, gde sitni prodavci ispred radnji grickaju semenke, ili ispijaju srk kafe, ima određenu ulogu u novoj preraspodeli sveta. U toj borbi za kontrolu trgovine naftom, narkoticima i moći, tu, na periferiji događaja, ali ipak na njenoj mapi, Novi Pazar pokušava da održi stabilnost i dobrokomšijske međunacionalne odnose. Ali, on je i dalje bure baruta. I, oprezno s njim.

Grad u svojoj prirodnoj nonšalanciji za sada dobro podnosi sporadične udare: naizmenične pretnje smrću, kao sada Muameru Zukorliću ili izazivanje nacionalih tenzija, kao sada rušenjem muslimanskog groblja. I balansira iscrpljujuće na oštrici žileta možda nedovoljno svestan geostrateških promena i uticaja čije su žrtve srpske selafije, ili vehabije, kako nazivaju islamske fundamentaliste, često naivne mladiće. Sem njihovog učešća u ratu u Siriji, za sada nema dokaza za ono što tvrde strani obaveštajci. Da su, znali oni to ili ne, deo baze islamskog fundamentalizma u Evropi, zamišljeni kao deo bele Al kaide čiji cilj treba u budućnosti tek da bude ostvaren.

Dok su još pre tri godine strane obaveštajne službe tvrdile da je određeni broj vehabija iz Srbije uključen u ilegalno prebacivanje migranata preko naše zemlje, ali i u trgovinu drogom kao i u regrutovanje boraca za Siriju, uz novčane nadoknade, sedište za molitvu - nevladina organizacija Furkan - okupirala je pažnju naše javosti. Tada je u akciji Specijalne protivterorističke jedinice MUP- a upravo i uhapšen sin Mustafe Crnovršanina i još dvojica vehabija pod optužbom za terorističko udruživanje, regrutovanje dobrovoljaca za vojsku Islamske države Iraka i Šama, povezanu sa Al kaidom koja ratuje protiv Bašara al Asada.



Moj sin je bio u Siriji 15 dana. Neki drugi faktori su uticali da tamo ode. Slabija finansijska situacija, nalaženje sa nekim ljudima koji su mu verovatno finansijski pomagali, kaže Mustafa.
On je jedan od očeva onih koje nazivaju vehabijama a koji su živeli retko posvećeni veri. Plašio sam se da ga ti ljudi ne nagovore da nekome nanese štetu. Bio sam besan i ljut na njega. Ali bio bih jedan od lošijih ljudi da sam sinu zabranjivao odlazak u džamiju. Nisam mogao na silu da ga zatvaram u kuću da ne bi išao u džamiju. Da je imao posao, ne bi tamo toliko vremena provodio, kaže otac. Istina, Novi Pazar je najmlađi grad Evrope, sa najvećim procentom nataliteta i rekordnom stopom nezaposlenosti. Polovina radno sposobnog stanovništva je bez posla. Mustafa je gotovo dve decenije gledao grad u totalnom beznađu. I sam je delio to osećanje. Viđao sam ljude koji su mi bili čudni i bio sam protiv toga, a onda je i moj sin počeo tako da se oblači. Odbacivao sam ga i na taj način pustio od sebe, poverava se Mustafa.

Kada mu je sin, a imao je tada 23 godine, rekao da hoće da se ženi, i da će mu žena nositi burku, odgovorio je: Ne može kod mene. Burka je za afričke zemlje, kako bi se žene štitile od jakog sunca. A rekao sam da ona sa burkom i takvim shvatanjem ne može da komunicira ni sa kim, ni u prodavnici, ni na poslu, i da neće moći da doprinese svojoj porodici. Odstranio sam ga na taj način, i on se okrenuo nepoznatim ljudima. Ali nikome nije naneo štetu. I nije tačno da je on organizovao i zvao mladiće na džihad, priča otac. Mnoge od ovih mladića finansiraju braća, pružajući im humanitarnu takozvanu pomoć. Ali na kraju neki od njih zaista završe u Siriji. Što i jeste potencijalni cilj. Novembra 2013. otišao je sa ženom i decom u Alep. To sam saznao naknadno, kaže Mustafa.

Esad Kundaković, otac Eldara, prvog srpskog mladića ubijenog u Siriji, kaže: Oni pokušavaju da žive život iz knjiga. Idu u Islamsku državu da vide kako se ti zakoni primenjuju. A oni ne znaju ništa o uređenom društvu. Nikada u takvom nisu živeli, za razliku od nas, koji smo živeli u socijalizmu gde bi se šef računovodstva ako mu se ne slaže stanje, ubio, kaže Esad. Iz njegove krojačke radnje Mustafin sin je otišao u Alep.

Posle mesec dana ti ljudi koji su ga prihvatili u Alepu, i dali mu kuću, jednog jutra pojavili su se i rekli: Večeras ideš u akciju. A moja porodica, pitao je. Ne brini, mi ćemo brinuti o porodici, rekli su. Pozvao je čoveka koji ga je prebacio u Siriju pod izgovorom da su mu bolesna deca. To su isti ovi ljudi koji prebacuju migrante ovde. Srećom, prebacili su ga kolima u Tursku a onda autobusom u tazbinu na Kosovo. Stigao je ocu na vrata. Vrlo kratko smo razgovarali, bio sam jako ljut, priča Mustafa.

Mlad čovek, napravio je loš izbor, kaže Esad i dodaje da 90 odsto njih trguje nečim, bilo da je to garderoba, islamska odeća, nameštaj, čokolada. A neko radi i s drogom. Otrovaše nam decu, kaže Esad, ali, dodaje, ne zna ko.

Prema pisanju stranih medija, dobrovoljci sa Balkana slati su mahom oko mesta Azaz, na pet kilometara od sirijsko-turske granice naseljene Kurdima. Esad i Mustafa kažu da ne znaju da je iko iz Pazara u tom mestu lociranom kao oblast poznata po najjeftinijem heroinu na svetu. Čist heroin se tu može nabaviti za 2.000 evra po kilogramu. Duplo jeftinije nego u Turskoj. Tu su u vreme zatvaranja Furkana doseljavali nove regrute iz Srbije, Bosne i regiona. Mamili su ih preko društvenih mreža obećanjima o doslednom sprovođenju islama koji oni zastupaju, a vrbovani su kroz džamije. Za razliku od vehabija u Gornjoj Maoči, ili po Bosni, gde ima mudžahedina i pravih krvnika sa ratišta, niko od ovih momaka iz Pazara nije imao ratno iskustvo. I na ratištu oni služe obično kao topovsko meso. I samo su deo onih koje Al kaida skuplja za novi obračun, kako tvrdi analitičar za Bliski istok Čarls Lister. Analitičarka DŽenifer Cafarela tvrdi da Al-Nusra ima na hiljade militanata u svojim redovima i 19 kampova za obuku dece u kojima stvaraju novu generaciju boraca koja će krenuti u rat protiv Zapada. Za Mustafinog sina Izudina kažu da je kao i Sead Plojović (31) bio pripadnik Furkana. Tu su vehabije ispoljavale radikalni islam, povezivale se sa onima u Gornjoj Maoči u Bosni i sa inostranstvom. Preko tih veza su onda vehabije iz Srbije slali u sirijski rat. Ali to njegov otac negira, dok on čeka suđenje u Specijalnom sudu u Beogradu.

Vlasnik lokala u kojem je nekada bio smešten Furkan sada kaže za NIN da je nakon upada policije taj prostor iznajmio trgovcu prehrambenom robom i otkriva svoja strahovanja: Malo je potrebno da se zapali fitilj u Novom Pazaru. Policija mora pažljivo da prati sve i da reaguje brzo, jer očigledno je sada i oko rušenja ovih spomenika, a optužuju dvojicu Srba, da neko pokušava da nas uvuče u sukob i manipuliše nacionalnim osećanjima. Pokušali su i da manipulišu tom decom, ne znam ko, ali neko je koristio njihova verska osećanja da bi ostvario svoj interes, kaže vlasnik tog prostora.

Muamer Zukorlić i pre nekoliko godina bio je na spisku vehabija kao neko kome se upućuju pretnje smrću. S druge strane, mogu se čuti zlonamerne čaršijske priče da upravo on stoji iza vehabija. Dokaz vide u činjenici da je ovaj oblik islama propagiran u džamijama, i da su ga propagirali imami koji su školovani u Saudijskoj Arabiji. Sada veruju da nove pretnje smrću Zukorlić koristi kao propagandu ne bi li podigao svoj uticaj u svetu politike u koji je prešao kada je skinuo ahmediju. Smatraju da iza svega stoji materijalna korist Zukorlića i mnogih drugih.



Procenjuje se da je oko 70 milijardi dolara iz Saudijske Arabije utrošeno za širenje vehabijske sekte, fundamentalizma i džihada u svetu. Od tog novca je izgrađeno oko 1.500 džamija, 210 islamskih centara, 202 univerziteta i 2.000 škola u neislamskim zemljama. Tokom 1994, prema proceni američke ambasade u Rijadu, Saudijci su poslali muslimanima u Bosnu 150 miliona dolara. Bivši američki marinac Tomas Gembl, bivši šef obaveštajne službe OEBS na Kosmetu, izjavio je da na stvaranju evropske islamske armije od čak 750.000 vojnika zajednički rade Saudijska Arabija, Iran, Al kaida i Hezbolah. I da su regrutni centri u stotinama novopodignutih džamija na Kosovu, u Srbiji u Sandžaku, u Bosni, Makedoniji i Albaniji, čiju izgradnju i sveštenike finansiraju arapske zemlje. Operacija širenja radikalnog islama mnogo je veća i komplikovanija nego što sam i mogao da zamislim, rekao je.

O tome svedoči za NIN Karolina Dam, koja je gost na seminaru o bezbednosti u Novom Pazaru. NJen sin, kako otkriva za NIN, otišao je od kuće 2014. Imao je 18 godina. Rekao je da ide u Tursku. Čuli bismo se skajpom i govorio je da je u kampovima za migrante i da volontira. Par meseci kasnije saznala sam da je u Siriji. Istog dana dobila sam i vest da je ubijen. Raznet je bombom, kaže Karolina.

Ona je ateista, ne veruje ni u šta, kao i njena porodica. NJeni preci su katolici, kao i preci njenog muža. NJen sin je bio povučen, socijalno neetabliran. Imao je praksu u automehaničarskoj radnji, gde je radio jedan radikalni islamista. Posle izvesnog vremena uočila je da spava danju a noću je aktivan. Odbijao je da jede svinjetinu i tražio da je ne unosi u frižider. Jeo bi samo neotpakovanu hranu kako mirisi svinjetine ne bi dopirali do nje. Pitala sam ga da li posti ramazan i potvrdio je. Govorio je o Kuranu, da bi vremenom tražio od mene da pređem u islam. Kada bih radila u bašti rekao bi mi da uđem u kuću i da se obučem, da ne izlazim gola, priča Karolina. Odgovarala bi da ima majicu na bretele i da nije gola. I počela bi diskusija. Ima mnogo dece koja su prešla u islam u Danskoj, Norveškoj i drugim zemljama, ali se o tome ćuti, kako tvrdi Karolina, zbog ljudskih prava. Ali moj sin je ubijen i ja ne želim više da ćutim, kaže ona. NJena nevladina organizacija Majka i sin funkcioniše širom sveta i upozorava roditelje da vrate svoju decu pre no što ih stigne metak.




Da je metak mogao da sustigne sve one, pa i njega, koje je pozivao na sveti rat u ime Alaha svestan je sada i mladić koji nam pravi ćevape u centru grada. Sačuvao je bradu i otkrivene članke na nogama, ali ne i želju za odlazak u Siriju. Kao pripadnik Furkana bio sam na informativnom u policiji i rekao da ja nisam taj koji poziva na sveti rat, već na pomoć braći civilima. Ali, sada sam shvatio, kaže, da je to rat za naftna polja. Smutljavina.