O provaliji i menadžmentu

Krajem prošlog veka pojavila se nova greška: naglo širenje spoja za sa instrumentalom tamo gde bi pravilno bilo za sa akuzativom ili drugi oblici. U „Srpskom jezičkom priručniku“ (1991, drugo izdanje 2004) naveo sam primere kao „pojačano interesovanje za konkursima“ (umesto: za konkurse), „sklonost za preuveličavanjem“ (um. ka preuveličavanju), „ljubav za slobodom“ (um. za slobodu ili prema slobodi) i druge. Ni danas nije ništa bolje. Na radiju Slobodna Evropa govore o „nalogu za izručenjem Šešelja Haškom sudu“, na nekom drugom radiju tvrde da „nema razloga za povećanjem cena“, a u emisiji RTV-a „Sve(t) oko nas“ rekli su da „američka vlada deli sa tajvanskom interes za mirom i stabilnošću u Tajvanskom moreuzu“. Svuda je trebalo upotrebiti akuzativ: nalog za nešto, razlog za nešto, interes za nešto. Još jedna naopaka moda jeste instrumental umesto sintagme kao + imenica. Komentarišući jednu karikaturu Dušana Petričića, na kojoj je putokaz s natpisom „Rusija“ uperen direktno u ponor, jedna čitateljka „Politike“ napisala je: „Sramna je jer ismeva jednu veliku i nama prijateljsku zemlju, predstavljajući je provalijom.“ Na radiju je preneta izjava Petera Kamaraša, doskorašnjeg direktora železare Smederevo: „Gubici železare teško da se drugim rečima mogu opisati nego lošim menadžmentom.“ Šta god bio taj menadžment, koji preti da potpuno istisne iz upotrebe naše reči poslovanje, upravljanje, rukovođenje, on sigurno ne služi za opisivanje, kao ni provalija za predstavljanje. Zašto je ljudima teško da kažu „predstavljajući je kao provaliju“, „nego kao loš menadžment“? U ruskom postoji takozvani instrumental poređenja, pa tako Jesenjinovo „Kolesom solnce skatilos’“ znači isto što i „Kak koleso solnce skatilos’“ – kao točak se sunce otkotrljalo (primer iz gramatike Predraga Pipera). Kod nas, bilo da smo rusofili ili „evropejci“, instrumental to značenje nema, ali nek nam ne bude teško da dodamo kratku rečcu kao.