Kineska konkurencija nije od juče

Otkako su devedesetih godina prošlog veka Kinezi nastanili srpske komšiluke, Blok 70 na Novom Beogradu i pootvarali prodavnice sa jeftinom robom, u javnosti traje rasprava niskog intenziteta o kineskoj konkurenciji i njenom uticaju na srpsku i svetsku privredu. Iako može da zvuči neverovatno, pitanje kineske konkurencije u Srbiji nije od juče. Beogradsko Vreme 30. januara 1924. godine zabeležilo je neobičan slučaj hapšenja i proterivanja dvojice Kineza koji su torbarili po Beogradu.
Reč je o godini u kojoj se, podsetimo, oglasio Radio Beograd i u kojoj su umrli Đakomo Pučini, Aleksa Šantić i Vladimir Iljič Uljanov Lenjin, a rodio se Šarl Aznavur.

Već nekoliko meseci se viđaju po beogradskim ulicama i raznim lokalima dva bezazlena Kineza, od kojih svaki nosi po jednu ručnu torbu punu kineskih muštikli, brazletni, ogrlica od kosti i drugih sitnica. Ta dva Kineza su živela spokojno u Beogradu sve do juče, kada je Uprava grada primila tužbu od Trgovačke komore, koja je u Kinezima ugledala neku nečuvenu opasnost po srpske trgovce i njihovu trgovinu. Trgovačka komora je tražila da se Kinezi pohvataju i proteraju, pošto nemaju od nje dozvolu za kolportažu, piše u izveštaju Vremena, pod naslovom Lov na Kineze, objavljenom u rubrici Beogradska kronika. Nesrećni kineski torbari bili su Ling Ce-Cung (38) i Ču Jao-Jan (28) iz, kako je navedeno, Ce Kijanga.

I Uprava grada, u oskudici drugog posla, priredila je sinoć lov na Kineze. Agenti su se razleteli na sve strane i ubrzo je prvi Kinez pao policajcima u ruke.
Ling Ce-Cung uhapšen je u hotelu Vašington, iako je imao kod sebe uredan pasoš, izdat u kineskom poslanstvu u Rimu za putovanje po Italiji, Srbiji, Engleskoj, Francuskoj i Nemačkoj. U pasošu je bila i viza poslanstva Kraljevine SHS u Beču. Slično je bilo sa Ču Jao-Janom koji je imao pasoš izdat u Šangaju i vizu dobijenu u poslanstvu Kraljevstva SHS u Rimu.

Neprijatna situacija, izazvana prekomernom reakcijom Trgovačke komore, očigledno je okončana proterivanjem nesrećnih kineskih trgovaca na sitno.
Čast srpskih domaćina spasio je donekle nepotpisani novinar Vremena koji je odlično razumeo besmislenost takve preterane reakcije, sarkastično primetivši da je komora u Kinezima ugledala nečuvenu opasnost po srpske trgovce i njihovu trgovinu i da ih je policija hapsila u oskudici drugog posla.

Ostali Kinezi u međuratnom Beogradu

Ovu neobičnu priču o boravku Kineza u srpskoj prestonici prve polovine XX veka dopunjuje Uan Šan Zen, kineski dobrovoljac u Srpskoj vojsci iz Prvog svetskog rata, rođen u okolini Pekinga. On se na Dalekom istoku pridružio jednoj od srpskih dobrovoljačkih jedinica koje su, zaobilazno, putovale na Solunski front. Prema napisu objavljenom u Politici, posle Velikog rata živeo je u Srbiji, radeći kao moler.

Na kraju, pomenimo Čo Čeng Poa koji je u našu zemlju došao 1928. godine. Trgovao je porcelanom u Beogradu i oženio se Gabrijelom Levi. NJihov unuk Bojan Gerstner danas živi u Pančevu.

Čo Čeng Po je za vreme Drugog svetskog rata spasio grupu Korejaca koja se zatekla u našoj zemlji, a priča kaže da je u Lepoglavi, gde je robijao neko vreme, igrao šah sa Josipom Brozom Titom. U međuvremenu, usvojio je jednog mladog Kineza.
Kažu da je na zidu u dvorištu Čo Čeng Poove kuće u Beogradu na kineskom jeziku bilo ispisano: Ovo je mala bašta velikog Kineza.