Gerilci na položaju

Kosovska politička scena u još jedan krug krucijalnih, istorijskih, prelomnih i kakvih već sve ne izbora, ulazi u gotovo nepromenjenom sastavu - umereni tradicionalisti Ibrahima Rugove, redizajnirani gerilci Hašima Tačija i Ramuša Haradinaja, i kao osveženje, proevropski orijentisane pristalice Vetona Suroija koji se po drugi put za poslednju deceniju iz sveta medija preselio u političke vode. Ako je verovati nedavnim istraživanjima javnog mnjenja u pokrajini, Suroijeva opcija ima najviše šansi za pobedu, pošto se više od 50 odsto anketiranih stanovnika Kosova izjasnilo da bi bez razmišljanja, samo da je sreće i mogućnosti, odmah spakovalo kofere i naselilo u nekoj od država Evropske unije.

Kriminal, nasilje, međunacionalni problemi koji periodično prerastaju u divljanje, jeziva stopa nezaposlenosti, kratkovidost lokalnih političara i nedostatak konkretne vizije međunarodne zajednice oko budućnosti Kosova, predstavljaju samo skraćeni spisak problema sa kojima kosovski političari ulaze u kampanju za predstojeće parlamentarne izbore, druge od natovske intervencije 1999. godine. Na onim prvim, slobodnim i demokratskim - ubedljivu pobedu odneo je Rugovin Demokatski savez Kosova, koji će, ukoliko se ne dogodi istinsko čudo i uprkos postepenom padu popularnosti, i u oktobru imati više razloga za slavlje od konkurenata. Nedovoljno, međutim, kako bi se prvi put našli u situaciji da samostalno formiraju vladu i preuzmu odgovornost za ispunjavanje bombastičnih obećanja kakvim su obasipali birače u prethodnih pet godina. Istovremeno, zapadni diplomati i analitičari podgrevaju nade kosovskih Albanaca da će oktobarski izbori biti i poslednji održani pod protektoratom međunarodne zajednice, što suštinski samo podstiče tenzije pred početak predizbornih kampanja, u prošlosti ispunjenih obračunima konkurentskih stranaka. Na tom polju do sada najgore je prolazio upravo Rugovin DSK, čijih je desetak pristalica pobijeno upravo u mahom nerasvetljenim pucnjavama koje su prethodile izlasku na birališta.

Kosovski parlamentarni izbori, međutim, otkrivaju i jednu novinu na balkanskoj političkoj sceni - učešće Tačijeve Demokratske partije Kosova u američkoj predizbornoj kampanji. Tači je, naime, tokom nedavno održane konvencije demokrata u Bostonu podržao kandidaturu DŽona Kerija za predsednika SAD, dobivši za uzvrat, kako pišu kosovski mediji, garancije da će nova administracija imati blagonaklon stav prema zahtevima da se Kosovu prizna nezavisnost.

Takođe, prvi put u “novoj kosovskoj realnosti”, osim Srba, bojkot izbora najavili su i neki Albanci, odnosno predstavnici pokrajinskih sindikata, koji su zatražili da se zaustavi rast nezaposlenosti, povećaju plate i okonča privatizacija. “Ukoliko naši zahtevi ne budu shvaćeni ozbiljno, postoji mogućnost da naše članstvo bojkotuje izbore”, rekao je lider oko 150.000 kosovskih sindikalaca Zećir Škodra. Suštinski, stopa nezaposlenosti koja je ove godine dostigla gotovo neverovatnih 60 odsto, ali i pad međunarodnih donacija sa gotovo milijardu evra u 2000. na svega oko 120 miliona prošle godine izazvali su buru nezadovoljstva među lokalnim stanovništvom, koje bi, ako je verovati prognozama zapadnih diplomata, na predstojećim izborima moglo podržati snažan ekonomski program radije nego zapaljive retoričke performanse nacionalista. Svetska banka, ujedno, upozorava da ekonomska kretanja u pokrajini ne obećavaju značajan boljitak u narednom periodu.

Demokratski savez Kosova Ibrahima Rugove najuticajnija je među strankama kosovskih Albanaca, mada je zbog inertnosti rukovodstva i sklonosti teoretisanju, često na meti kritika lokalnih analitičara i medija. Za uspehe na prethodnim izborima, na kojima je, slobodno se može reći, do nogu potukla konkurente, DSK može zahvaliti neskrivenim simpatijama među zapadnim diplomatama (nekadašnji šef OEBS-a na Kosovu je u prethodnom ciklusu na predizbornim skupovima čak mahao šalom stranke), kao i te nesposobnosti nekadašnjih gerilaca da se na vreme transformišu u ozbiljne političke stranke. U komplikovanom sistemu vlasti u pokrajini, Rugovina stranka nije uspela da se izmakne iz senke UNMIK-a, zbog čega beleži konstantan pad popularnosti od prvih lokalnih izbora održanih u jesen 2000. godine. Partija je formirana 1989. godine sa jasno proklamovanim ciljem da se mirnim putem izdejstvuje priznavanje nezavisnosti Kosova, na čemu Rugova insistira i danas. DSK se, prema rečima funkcionera te stranke, zalaže za slobodno tržište, evropske integracije, negovanje tradicije uz garancije za pripadnike manjinskog stanovništva. Za najveći politički uspeh, Rugovi se, uz organizovanje referenduma o nezavisnosti iz 1991. godine, pripisuje i uspešan povratak na političku scenu nakon otvorenog sukoba sa Oslobodilačkom vojskom Kosova tokom rata 1998-1999. godine, kada je DSK preživela izrazit odliv značajnih funkcionera uključujući Hidajeta Hisenija i Mehmeda Hajrizija. Istovremeno, srpske snage bezbednosti ubile su i najozbiljnijeg političara među kosovskim Albancima tokom poslednje decenije, prištinskog profesora Fehmija Aganija. Takođe, nemali broj mlađih pristalica DSK-a smatra da je došlo vreme da Rugovu na čelu partije zameni mlađi i energičniji političar, ali njegova pozicija do sada nijednom nije ozbiljno dovedena u pitanje. Demokratska partija Kosova (DPK) Hašima Tačija nastala je nakon već čuvene demilitarizacije OVK 1999. godine, kada je nekadašnji miljenik državnog sekretara SAD Medlin Olbrajt iskoristio apsolutni vakuum koji je dolaskom misija NATO-a i UN zavladao Kosovom, i što oružjem, što političkim igrama uspostavio kontrolu nad većim delom pokrajine. Cenu osionog i arogantnog načina na koji su nekadašnji pripadnici gerile zauzeli neformalne lokalne vlasti, Tači je platio već na prvim izborima 2000. godine, kada je za Rugovinim DSK-om zaostao za oko 20 odsto glasova. Posle niza političkih gafova i nejasnih izjava, DPK je, uz izdašnu pomoć albanskih iseljenika širom sveta, uspeo da angažuje ozbiljne marketinške agencije, te svoj imidž iz slike mladog ali prilično divljeg lidera gerile, preformuliše u političara socijal-demokratske orijentacije sa odličnim vezama u svetu, a posebno u SAD.

Kao i listom sve političke stranke kosovskih Albanaca, i DPK se zalaže za nezavisno Kosovo, s tim što Tačijeve pristalice smatraju da prilikom proglašavanja nezavisnosti ne treba preterano brinuti o stavovima Beograda, već obezbediti podršku međunarodne zajednice, pre svega Amerike. U tom pravcu se i kreću najsvežije aktivnosti te partije, te je Tači poslednjih meseci za svoje stavove pokušao, i kako tvrde diplomate uspeo, da pridobije američke demokrate. Otežavajuću okolnost Tačijeve buduće uloge u kosovskom političkom životu svakako predstavlja i senka haških optužnica, o kojima se periodično raspravlja u zapadnim diplomatskim krugovima.

Alijansa za budućnost Kosova (AAK) još jedna je u nizu političkih partija koje su formirali nekadašnji borci OVK, u ovom slučaju pod vođstvom jednog od najuticajnijih ratnih komandanata Ramuša Haradinaja. U prvobitnom izdanju, stranku je činilo pet izrazito nacionalističkih stranaka, ali su dve ubrzo posle lokalnih izbora 2000. godine napustile tu nespretno načinjenu koaliciju. Kao i Tači, Haradinaj se često nalazio na meti kritika zapadnih diplomata, posebno tokom albanskih ustanaka u Makedoniji i jugu Srbije tokom 2001. godine, posebno jer je bez ustezanja održavao kontakte sa tamošnjim komandantima. Agresivniji i radikalniji od Tačija, Haradinaj se snažno založio za što skoriju drastičnu promenu mandata misije UN i prenošenje vlasti potpuno u ruke kosovskih Albanaca uz istovremeno i bezuslovno priznavanje nezavisnosti pokrajine. Prema javno proklamovanim načelima, AAK se zalaže za smanjenje nezaposlenosti, razvoj malih i srednjih preduzeća, evropske integracije i skladne međuetničke odnose. Stranka je donekle popravila rejting nakon što je na svoju stranu pridobila nekoliko relativno uticajnih kosovskih političara, uključujući i nekadašnjeg komunističkog funkcionera Mahmuta Bakalija. NJegova epizoda u timu savetnika Ramuša Haradinaja okončana je posle njegovog ne preterano uspešnog pojavljivanja pred Haškim tribunalom u svojstvu svedoka optužbe u procesu protiv Slobodana Miloševića. Haški tribunal je, kako navode zapadni izvori, još 2000. godine pokrenuo istragu protiv Haradinaja zbog navodnih ratnih zločina, uključujući i masovno ubistvo desetina Srba u Glogovcu, ali optužnica protiv njega nije podignuta.

“Ore” ili “Vreme” prištinskog novinara i vlasnika uticajne medijske kuće “Koha” Vetona Suroija, poslednja je akvizicija kosovske političke scene. Pokret nazvan “Ore” formiran je kako bi se u “kritičnoj fazi rešavanja kosovskog problema neka od pitanja pokrenula sa mrtve tačke”. Ta pitanja, kako smatra Suroi, uključuju prenošenje nadležnosti sa misije UN na lokalne institucije, ali i konačan razlaz sa neodgovornom politikom prepunom zloupotreba oličenoj u dosadašnjim nosiocima ograničenih vlasti koje je međunarodna zajednica prepustila lokalnim predstavnicima. Suroijevo aktivno uključivanje u politički život pokrajine zdušno su pozdravili listom svi predstavnici međunarodne zajednice, nadajući se da će njegovo “zdravo rasuđivanje” pozitivno uticati na političko stanje na Kosovu. Osim toga, diplomati se nadaju da bi Suroi, ukoliko na izborima zabeleži značajniji uspeh, mogao biti znatno kooperativniji od inertnog Rugove ili nekadašnjih komandanata gerilaca. “Veton se u prošlosti pokazao kao pouzdan analitičar i poznavalac kosovskih prilika. Sada ćemo videti kakav je njegov kapacitet u nošenju bremena odgovornosti i donošenju značajnih odluka”, rekao je za NIN jedan zapadni diplomata.

Skeptici u Prištini, međutim, smatraju da bi rezultat predstojećih parlamentarnih izbora mogao predstavljati “značajan udarac za Suroijev ego”, smatrajući da će “Ore”, bez obzira na potencijalnu značajnu medijsku i međunarodnu podršku, teško razbiti tradicionalističke stavove na kojima se, navodno, zasniva gro kosovske politike. Glavni adut novoformiranog pokreta, kako navode prištinski analitičari, predstavljaće uvođenje realne politike u ovdašnja kretanja, što suštinski znači da će se Suroijeva kampanja zasnivati na ostvarivim mogućnostima smanjenja nezaposlenosti, kao i na stvaranju opipljivih rezultata u ostvarivanju već famoznih standarda međunarodne zajednice, nakon čega će priznavanje nezavisnosti biti mnogo lakše ostvarivo. “To će uključivati i rešavanje mnogobrojnih teških pitanja u odnosima sa Beogradom, kao i izgradnju snažnih institucija i ekonomije”, rekao je nedavno Suroi.