Google - arogancija

Vremenska mašina nalazi se usred Silicijumske doline. U ekskluzivnom poslovnom centru u kalifornijskom gradiću Mauntin Vju brzo narastajuća gomila mladih ljudi slavi radosnu radnu svakodnevicu budućnosti. Tačno 1600 bilo ih je krajem 2003. godine, u međuvremenu je njihov broj narastao na 2300.

Oni dolaze obuveni u sandale, u majicama, sa svojom decom ili psima. Igraju flipere ili stoni tenis tokom radnog vremena. Opuštaju se uz besplatne masaže, ako nisu u luksuznoj kantini. Kafa, sladoled i slatkiši takođe su besplatni i u neograničenim količinama. Jednom nedeljno tu je i besplatna poseta zubaru.

Službenici “najrevolucionarnije radne sredine na svetu” u proseku su stari 29 godina, navodi firma u svojim javnim oglasima za posao. Odnedavno mnogi od njih zahtevno listaju po katalozima proizvođača sportskih automobila i jahti ili su zakazali termin kod trgovca nekretninama. Jer, zahvaljujući izdašnim akcijskim opcijama mogli bi uskoro da raspolažu znatnim imetkom.

Dobrodošli u Google Inc., u svetu najpoznatiji Internet-tragač: Ovde u Amphiteatre Parknjadž u Mauntin Vjuu, nova ekonomija živi, kao da i nije bilo sloma koji je ruinirao hiljade Internet - firmi i ostavio bez imetka milione malih akcionara.

Prošle nedelje je raspoloženje u Google-centrali ponovo bilo na vrhuncu. Osnivači firme, Leri Pejdž (31) i Sergej Brin (30) objavili su raspon cene akcije za izlazak na Berzu planiran za kraj leta: između 108 i 135 dolara trebalo bi ulagači da plate za tu hartiju.

Najmanje 2,7 milijardi hoće da sakupe na Volstritu “Gooogle bodžs”, preduzetnici u patikama koji su postali značajni. A možda će u prodaji dostići i celih 3,5 milijarde dolara - za devetoprocentni udeo u “Google”.

Kao u najbolje doba balona koji se zove nova ekonomija, samo šest godina stara Internet-firma jednim će udarcem dostići vrednost od 36 milijardi dolara. Čak ni u najboljim danima Interneta nije jedna tako mlada firma tako visoko vrednovana na startu.

Firma sa prometom od milijardu dolara imala bi tako gotovo istu berzansku vrednost koliku i nemački osiguravajući gigant Allianz. Pri čemu je firma iz Minhena prošle godine imala dvaput veću dobit nego Google promet.

Google će na Berzi biti bolje vrednovan od hemijskog koncerna BASF, bolje od multinacionalne kompanije Mekdonalds” ili “DŽeneral motors”, a čak dvostruko skuplji od online-aukcijske kuće Amazon, koju je osnovao veb-pionir, četrdesetogodišnji DŽef Bezos.

Preko noći će tako ne samo Pejdž i Brin, koji zajedno poseduju trećinu Google-akcija, postati dolarski milijarderi. Zlatna kiša će pasti i na predsednika Upravnog odbora firme Erika Šmita (šest procenata), nekoliko stotina drugih “guglera”, ali i na malobrojne, koji su zahvaljujući svojim instinktima ili kontaktima ranije investirali u Internet-pretraživač - pre svih Andreas fon Berhtolshajm (48), iz mesta Lindau na Bodenskom jezeru. Osnivač Sun Microsdžstems nekoliko drugih uspešnih firmi iz oblasti visoke tehnologije, Google - mladić je 1998. godine napisao prvi ček, pre nego što su Pejdž i Brin svoju firmu i osnovali. Berhtolshajm je sponzorisao sa 200 000 dolara. Zauzvrat, sada ima zalihu akcija od približno pola milijarde dolara.

Preko jednog Rizikokapital-fonda u novčanoj orgiji učestvuje i kalifornijski guverner Arnold Švarceneger, kao i zvezda golfa Tajger Vuds. Mnogim ekstra milionima može se radovati i Univerzitet Stanford, gde su se Google - osnivači upoznali i u jednoj studentskoj sobi razvili svoju prevratničku tehnologiju za pretragu.

Čepovi na bocama šampanjca praštali su i drugde po dobro osiromašenoj Internet-branši. Buka je - bar u SAD - tako glasna, da mnogi već pričaju o novoj eri, a drugi upozoravaju da bi se moglo raditi o novom špekulativnom balonu.

Posle snažnog kraha 2000. godine, na američke berze je do kraja 2003. godine izašlo 14 firmi. Mamurluk je izgleda zaboravljen. Samo tokom prvih pet meseci ove godine usudilo se čak pet Internet-firmi da uskoči u igru. Još 23, prema službi za informisanje Tomson Fajnenšel, predale su potrebna dokumenta američkoj instituciji za finansijski nadzor SEC i žele uskoro da slede njihov primer.

Na prvi pogled izgleda da će se priča o bumu nove ekonomije ponoviti. Kad je sredinom juna Internet-firma Salesforce.com iz San Franciska najavila svoj debi na Berzi, špekulanti su, kao nekad, već prvog dana pogurali cenu nagore-za 56 procenata. Ali, kad su osnivača firme Marka Beniofa, samo nekoliko dana kasnije, pitanjima prorešetali analitičari u NJujorku, cena akcije se opet strmoglavila.

Slično se dogodilo s akcijom proizvođača softvera Blackboard Inc. koji razvija kompjuterske programe za škole i univerzitete. Posle furioznog starta kurs je proteklih nedelja pao na početnu cenu od 14 dolara.

Za prisećanje na prošla vremena mogao bi da posluži i izlazak na Berzu firme Nanosdžs. Mnogi su se tome obradovali i čak su upoređivali jednu od prvih - Nanotehnologie - akcija sa izlaskom na berzu firme Netscape, koja je 1995. godine i izazvala Internet-bum. Drugi upozoravaju da Nanosdžs, jedva tri godine stara firma, zasad nema ni proizvod ni prihode. Izlazak na berzu jedne takve firme, kaže investitor iz Silicijumske doline Vinod Khosla “bruka je”.

Egzotične firme kao Nanosdžs ili Alibris Inc., online -aukcijska kuća za stare knjige ili PlanetOut Inc., jedan veb-portal za homoseksualce, izuzeci su među berzanskim aspirantima. Za razliku od devedesetih godina kad su berzanske novajlije dovodile u pitanje osnove preduzeća i od ulagača zahtevale fantaziju pre svega, danas su opet na trezvenoj ceni.

Tako bi 20 od 28 berzanskih aspiranata u tekućoj godini, prema Tomson fajnenšel, moglo da iskaže pozitivan rezultat. Krajem devedesetih je 96 procenata Hightech - firmi pri izlasku na berzu imalo gubitke.

Promenu raspoloženja će podržati Internet-pioniri koji su krah preživeli i sad cvetaju. Veb-portal DŽahoo stigao je do prometa od 1,6 milijardu dolara i dobiti od 15 procenata. Internet-aukcijska kuća Amazon ima čak više od pet milijardi prometa i takođe pozitivno posluje.

Zvezda među Dotcom-firmama je aukcijska kuća Ebadž. Već 2003. godine je firma koju vodi Meg Vitman (46), nekada preduzetnica u branši igračaka, imala više od 440 miliona dolara čiste dobiti - pri prometu od 2,2 milijarde dolara, koji je tokom prve polovine 2004. godine porastao za 55 procenata. Sada Vitman nagrađuje više hiljada saradnika akcijskim opcijama: prosečno bi svaki trebalo da dobije paket od 318 000 dolara.

Nov život na vidiku je i među onima koji ulažu kapital u rizične oblasti. Među njih se, u međuvremenu, umešao i sam vrh poznatih: Bono, pevač rok-grupe U2, ranije je skupljao novac za Afriku. Sada dobuje za Silicijumsku dolinu. Rok zvezda je ušla u novu investicionu firmu Elevation Partners u Polo Alto. Da će on sa kravatom i u sakou sedeti na poslovnim sastancima, malo je verovatno. Ali samo njegovo ime biće dovoljno, da se privuče novi kapital. Milijardu dolara želi da prikupi ova firma kako bi ih investirala u firme iz oblasti novih medija i zabave.

Tako poznati finansijeri nisu više potrebni osnivačima firme Google. Google je za mnoge kultna firma sa tako lojalnim klijentima kakve ima firma Apple. I po svemu sudeći, sledećih nedelja će početi velika navala malih ulagača na akciju firme.

Upozorenja pri tom ne manjkaju. Akcija je beznadežno precenjena. Cena od 135 dolara odgovara 340 puta uvećanoj godišnjoj dobiti. Za poređenje: taj odnos između akcije i dobiti kod firme Ebadž je 118. čak i Googl-ov direktni konkurent DŽahoo, sa vrednošću od 173, deluje gotovo kao jevtin.

Ali ovaj odnos bi kod Google mogao da ispadne još luđi. Jer Brin i Pejdž nisu dali da se vrednost akcije njihove firme utvrdi preko neke banke, nego će je prodavati na nekoj vrsti aukcije, na kojoj će praktično moći da učestvuju samo Amerikanci. I posle izlaska firme na berzu, akcionari će imati specijalan status. Neće biti uobičajenih kvartalnih izveštaja, ulagači jedva da će imati pravo učešća u odlučivanju - stav, koji, prema mišljenju DŽona Batele sa Univerziteta Berkli, “teško da iko može prevazići arogancijom”.