DOS i danas pobeđuje

Foto Đorđe Kojadinović

Za četiri godine koliko je Srpska napredna stranka vlast s njom je u tri koalicione vlade, direktno ili je podržavajući, bilo bar šest stranaka počivšeg DOS-a. U isto vreme, Aleksandar Vučić i većina njegovih naprednjaka, kao i praktično svi provladini mediji, zdušno sprovode kriminalizaciju dosmanlija, 5. oktobar 2000. godine svode na spaljivanje parlamenta, otimačinu i heklere, a zbacivanje Slobodana Miloševića s vlasti na prevrat CIA i lopova sa fantomkama. Pa, neko bi mogao reći, ništa tu nije sporno, jednostavno, deo Demokratske opozicije Srbije postao je vremenom svestan svojih nepočinstava, a Vučić ih je meka srca privio na grudi junačke. Da li je to baš tako?

Krenimo, ipak, od kadrova. Činjenice su neoborive - dok se Aleksandar Vučić, Nebojša Stefanović, Aleksandar Vulin i Vladimir Đukanović, uz medijsku podršku Vojislava Šešelja, ubiše od priče o petooktobarskim kriminalcima, uz vladajuću većinu SNS su bar dvojica od njih - Rasim LJajić i Velimir Ilić, kao i Savez vojvođanskih Mađara i Narodna seljačka stranka. Uz pomenute, u prethodnoj vladajućoj većini bio je DHSS, dok je u vladi PPV-a Vučića sedeo još Mlađan Dinkić sa svojom ekipom. Kad na to dodamo da su LSV Nenada Čanka i LDP Čedomira Jovanovića prethodne četiri godine uglavnom proveli kao konstruktivna opozicija, a da mnogi istaknuti operativci DOS-a, poput Gorana Vesića, Nebojše Čovića i Bebe Popovića, imaju značajnu političko-medijsku moć i u naprednjačkoj Srbiji, nije preteško doći do zaključka da kada SNS i njegovi tabloidi pljuju mrske dosmanlije zapravo pljuju po onima koji su im dovoljno dobri da s njima vladaju.



I, daleko od toga da su se svi pomenuti pokajali zbog grehova iz prošlosti, pa im Vučić oprostio. Naprotiv, aktuelni premijer je taj koji se ne samo pokajao, već se u svojoj politici, pogotovo onoj okrenutoj prema inostranstvu, trudi da bude veći DOS od DOS-a. Otvaranje Srbije prema svetu, kretanje prema članstvu u Evropskoj uniji, tržišna ekonomija i saradnja s međunarodnim finansijskim institucijama, ali i snažna borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, bili su ključni prioriteti DOS-a, stubovi politike koja se nudila kao alternativa Miloševiću, socijalistima i radikalima. To je ujedno politika koju danas zagovaraju Aleksandar Vučić i SNS. To je politika koju su srpske vlade vodile prethodnih 16 godina. Da li su to sve pervertirana lica DOS-a, ili najbolje što je moglo da proistekne iz tog nuždom skupljenog galimatijasa, pogotovo s obzirom na smrt Zorana Đinđića, jedinog među njima koji je imao jasnu viziju moderne evropske Srbije, druga je tema.

Kada gledamo, dakle, generalnu stratešku orijentaciju državne politike - DOS je pobedio, njegove ideje i danas vode Srbiju. Izgubili su oni koji su od svega suviše očekivali, život je položio Đinđić, ali i to je druga, gorka i bolna tema...
Sve postaje jasnije ukoliko presaberemo sudbinu stranaka koje su se 5. oktobra 2000. smatrale pobedničkim - trenutno su samo DS, DSS i LSV opozicija. Preostale - a koje nisu u vlasti s naprednjacima - nestale su smrću svojih lidera, raspale se, utopile u veće. Znanje njihovih naziva i sećanje na te lidere u Srbiji ove 2016. godine spadaju u političku egzotiku, enciklopedistiku, mlađe generacije baš briga za sve to, one su ili za Vučića ili protiv njega, nesvesne da su reči sadašnjeg premijera o pomirenju Srbije i sveta, Srbije i regiona, daleko ranije, na prekretnici 20. i 21. veka, izgovarali tamo neki Milan St. Protić, Dragan Veselinov, Branislav Kovačević, Momčilo Perišić, Vuk Obradović... Uvrnuto, zar ne.



Koliko su stvari u Srbiji zaista uvrnute, ali i u kolikom je bunilu aktuelna opozicija, pokazuje najnovija izjava Miloša Jovanovića, viđenog za novog predsednika DSS. Da li je moguće išta uraditi u okviru postojećeg političkog sistema Srbije... i nije li preduslov bilo kakvog napretka upravo korenita promena političkog sistema Petooktobarske republike, reče Jovanović, čiji je prethodnik Vojislav Koštunica bio predsednik SRJ i premijer Srbije od 2000. do 2008. jer je upravo 5. oktobra izvojevana njegova izborna pobeda nad Miloševićem i čija je stranka u periodu Petooktobarske republike vodila dve vlade, a danas je na ivici cenzusa.