Premijera bez premijera

Male su šanse da će se najvernijim glasačima SNS-a naročito svideti „Pasivno pušenje“, predstava Nebojše Romčevića, u režiji Egona Savina, čijom je premijerom 8. oktobra počela nova pozorišna sezona Zvezdara teatra. I to pre svega zbog inovacije od samo 13 baš baksuznih slova, koje je originalnom scenariju dodao jedan od četvorice sjajnih glumaca. Da je striktno slušao pisca i reditelja, nesrećni Radiša (Aleksandar Đurica), profesor beogradske gimnazije, koga su na pariskom aerodromu žandarmi Žan-Klod M`Bebe (Radoslav Milenković) i Lakan (Mladen Andrejević) i njihov američki saveznik, isluženi veteran DŽek Bauer (Marko Baćović) pobrkali sa opasnim islamskim teroristom, trebalo je na uporno insistiranje zašto više ne glasa na izborima u Srbiji da odgovori samo: „Nemam za koga da glasam“. I to bi za političke aktere u Srbiji bio jak šamar, a onda je usledio još jači, kada je Radiša procedio: „A za njega ne mogu!“ Hm, jeste li i vi, bar jednom u sebi, izgovorili ovih pet reči? Gromoglasan smeh publike nadjačao je još glasniji aplauz. Satima posle premijere, na kojoj nije bilo premijera, pokušavao sam da odgonetnem šta je najviše izazvalo oduševljenje gledalaca. Iskrenost? Hrabrost? Ili sposobnost da se u samo dve proste rečenice opiše trenutno stanje na srpskoj političkoj sceni? Posle predstave saznao sam da je dodatak „A za njega ne mogu“ prvi put Đurica izgovorio na generalnoj probi, dan pre premijere, ali je taj „amandman“ prihvaćen aklamacijom i postao je sastavni deo originala. Sada mi se čini da bi bez tih 13 slova predstava ličila na pasulj bez zaprške ili sarmu bez slanine i suvih rebara. No, da se vratim na prvu od dve rečenice nesrećnog Srbina, koji je u Parizu bio spreman sve da prizna uz uslov da i njemu pripadne deo novčane nagrade za hapšenje opasnog teroriste, jer je to jedini način da plati račune za infostan ili ćerki kiriju. „Nemam za koga da glasam“! Porazno, zar ne? Imate li vi za koga da glasate ili se samo četiri-pet meseci uoči predsedničkih izbora osećate kao Radiša iz „Pasivnog pušenja“. I treba li bolji dokaz da srpska politika sve više liči na pozorište, u kome i komedija na kraju postaje tragedija. Ih, koliko ovakvih glumaca ima u našem komšiluku. Optimistima, a uz to i simpatizerima SNS-a je za nijansu lakše, jer oni mirno čekaju proleće, s obzirom na to da će, bar se tako priča po čaršiji, Aleksandar Vučić obelodaniti ime svog kandidata samo 25 dana pre izbora. Nisam, međutim, siguran da će i Vučić do tada mirovati. Pre mi se čini da svakog dana gleda ankete i meri ko koliku podršku birača uživa. A te iste ankete navodno pokazuju da bi u drugom krugu, ako kandidat SNS-a ne bude lično Vučić, mogao pobediti Vojislav Šešelj. Uh, kakva bi to kohabitacija bila. I može li iko pretpostaviti kojim bi u tom slučaju putem krenula Srbija? Desno ili levo? Ka Briselu ili ka Moskvi? Ka Evropskoj ili Evroazijskoj uniji? Ili dođavola? Za Vučića je još gore što bi poraz njegovog kandidata na predsedničkim izborima, pokazao da nije nepobediv. Zato će on do poslednjeg momenta nastojati da nađe nekoga ko može da pobedi. I nije isključeno da će i premijeru pasti na pamet da bi, posle Vučića, idealni kandidat SNS-a mogao da bude Vuk Jeremić. Nedeljama je bio na naslovnim stranama, domaća javnost je pažljivo pratila svako glasanje za generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, a kao veliki uspeh slavilo se i njegovo drugo mesto. Problem je, međutim, što za drugo mesto na tom nadmetanju ne sleduje nikakva nagrada. Nisu to Olimpijske igre ili Svetsko prvenstvo, pa da i sa srebrnom medaljom može da se računa na nacionalnu penziju. U političkim bitkama samo se pobede broje, a Jeremić je trku u NJujorku izgubio. Zato se ni njemu verovatno ne trči još jedna trka u kojoj su šanse za poraz veće nego za pobedu. Tim pre što svi koji ga iole poznaju kažu da bi radije igrao za pobednički tim. A pošto ni Vučić definitivno ne voli da gubi, eto idealnog rešenja – da Vuk bude Vučićev kandidat! Time bi lider SNS-a jednim udarcem ubio dve muve - povećao bi šanse za pobedu svog kandidata na predsedničkim izborima i opoziciji „oteo“ potencijalno ozbiljnog takmičara za tu trku. I baš ga briga što bi možda zbog toga još neki građani počeli da citiraju Radišu: „Nemam za koga da glasam, a za njega ne mogu!“