Obračun kod Frankfurta na Majni

Britanac DŽon Krajan, prvi čovek najveće komercijalne banke u Nemačkoj, nije u poziciji da ponovi rečenicu jednog od svojih prethodnika, Jozefa Akermana, da bi ga bilo sramota da u krizi prihvati državni novac. Dojče banka je u takvom škripcu, možda i najvećem u svojoj istoriji, sa cenama akcija koje su u poslednjih desetak godina izgubile 90 odsto svoje vrednosti i bilansima koji ne nagoveštavaju svetlu budućnost. Prošlogodišnji gubitak od gotovo sedam milijardi evra, nagomilane probleme i upletenost u više od 7.000 sudskih sporova, zbog mešetarenja na tržištu i finansijskih malverzacija, poduprla je i najnovija presuda američkog Ministarstva pravde o odšteti ravnoj 14 milijardi dolara, koju ova banka mora da plati zbog trgovine toksičnim hipotekarnim kreditima pre otpočinjanja svetske ekonomske krize 2008.

Analitičari procenjuju da, ukoliko menadžment Dojče banke ne uspe da se nagodi sa pravosudnim organima u Americi, i ne smanji svoju globu na oko 5,5 milijardi dolara, koliko je za to izdvojio, ovoj banci spasa praktično nema. Pogotovo što je još uvek nepoznato, zbog skrivenih troškova i isplata koje je tek čekaju, koliki bi mogao da bude konačni ceh, odnosno kako bi se to odrazilo na njen kapital i konačni finansijski račun.

Akcije Dojče banke, nakon nekoliko dana blagog oporavka, usled očekivanja da će se situacija sa američkim Ministarstvom pravde pozitivno rešiti, opet su se survale, jer taj dogovor nije postignut. I koliko god pojedini analitičari i nemački političari ovakvu presudu smatrali bezobraznom i licemernom, Dojče banka, kako stvari stoje, moraće da plati pun iznos globe zbog prevare američkih investitora prodajom bezvrednih finansijskih derivata. Činjenica je da je banka takve hartije plasirala, a kreditne agencije ih ocenjivale kao prvoklasne, iako su, kako tvrdi Ministarstvo pravde SAD, povlašćeni klijenti upozoravani da takve akcije ne kupuje, a dobro obavešteni bankarski mešetari kladili su se protiv obveznica koje su sami kreirali i prodavali, znajući da je ono što nude investitorima obično smeće.

Posledica survavanja akcija Dojče banke na berzi su na hiljade najavljenih otkaza zaposlenima u ovoj banci, što je i navelo Zigmara Gabrijela, nemačkog ministra ekonomije, da izjavi da ne zna da li da se smeje ili da plače zbog objašnjenja DŽona Krajana da su Dojče banka i njeni zaposleni žrtve spekulacija, jer kako banka koja je finansijske spekulacije sprovodila kao svoj biznis-model sada ima pravo da se žali da je žrtva spekulacija.

Sa druge strane, Peter Ramzauer, šef Komiteta Bundestaga za ekonomska pitanja i energiju, smatra da ovakav potez SAD ima karakteristike ekonomskog rata, a analitičari podsećaju da je trgovina bezvrednim finansijskim derivatima i naduvavanje spekulativnog balona recept koji su evropske banke prepisivale od američkih. I teško im je da poveruju da je baš Dojče banka glavni krivac za mešetarenja na finansijskom tržištu, a presudom od 14 milijardi dolara tako ispada, pošto su najveći američki finansijski prevaranti, poput Siti grupe, DŽej Pi Morgan Čejsa ili Goldman Saksa zajedno dobili da plate 25 milijardi dolara, a sama Dojče banka više od polovine tog iznosa.

Neki će reći da je sve ovo zapravo osveta SAD zbog odluke birokratije u Briselu da sa 13 milijardi dolara kazni Epl, odnosno naredi ovoj kompaniji da taj iznos vrati Irskoj, koja im je zbog investiranja u svoju zemlju omogućila poreske olakšice, kao i najava da EU trenutno vodi sličnu istragu o Guglu i Amazonu.

Sa druge strane, Ana Čukić, generalni direktor konsultantske firme Armstrong Investment Managers iz Londona, smatra da Dojče banka neće platiti pun iznos globe, te da je ovo samo prva među evropskim bankama koja je dobila presudu za navodne mahinacije na tržištu.
Očekivana kazna za Dojče banku jeste jedna od potencijalno najvećih do sada, ali Siti grupa je za slične prestupe bila osuđena na kaznu od 12, a platila je sedam milijardi dolara, tako da očekujem smanjenje kazne. Dakle, ni američke banke nisu pošteđene kazne, a evropske poput Barkliz ili UBS tek očekuju svoju. Banke su postale neiscrpni izvor prihoda za zakonodavce i skoro da sumnjam da kažnjavaju neku finansijsku instituciju kada god im zatreba novac za budžet, kaže Ana Čukić za NIN.

Kako god bilo, eventualna propast Dojče banke, u koju još uvek niko ne veruje, uzdrmala bi svetski finansijski sistem i verovatno izazvala još jedan talas ekonomske krize, koji nikome nije potreban u vremenu sporog i više nego skromnog oporavka najvećih svetskih ekonomija, veruje većina svetskih ekonomista. Upravo iz straha od ekonomskih, ali i političkih posledica propasti jedne od najvećih pretnji po stabilnost globalnog finansijskog sistema, kako su to letos ocenili analitičari MMF-a, analitičari veruju da Nemačka mora spasavati svoju najveću banku. Ali čijim novcem? Poreskih obveznika, odnosno države, što bi opet izazvalo tektonske poremećaje, ne samo po političku sudbinu aktuelne kancelarke Angele Merkel, koju naredne godine čekaju izbori, nego i po budućnost uzdrmane Evropske unije. Jer, dok su nemački birači kivni na svoju kancelarku zbog migrantske politike, a tek bi bili kivni ako bi sopstvenim novcem plaćali bahatost bankara, eventualna državna dokapitalizacija Dojče banke bila bi suprotna svemu za šta se Merkelova zalagala do sada, odnosno svemu što je zabranjivala i čemu se opirala prilikom odlučivanja u Evropskoj uniji, kada su lideri nekih drugih članica upravo predlagali model spasavanja sopstvenih banaka parama svojih poreskih obveznika.



Nemačka kancelarka ima veće probleme od Dojče banke - izbore u toj zemlji, uticaj izbeglica na privredu i političku moć... Nema sumnje da je Nemačka u stanju da dokapitalizuje Dojče banku, ali to bi dovelo do moralnog hazarda, jer bi i druge banke počele da traže iste privilegije, i to ne samo u Nemačkoj, već i u celoj Evropskoj uniji. Građani u principu ne vole da vide da se finansijske kuće spasavaju, jer ih gledaju kao pohlepne institucije kojima nikada nije dovoljno profita, kaže za NIN Ana Čukić.

Zato se DŽonu Krajanu takva mogućnost još uvek ni ne nudi, a i sam tvrdi da Dojče banka nije tražila od vlasti u Berlinu da joj pomognu. Naprotiv, problem sa sopstvenim kapitalom, koji preti da padne ispod zakonom propisanog minimuma, neophodnog za nesmetan rad i opstanak banke, nameravaju da reše sami. Ili, po svemu sudeći, uz pomoć svojih akcionara, odnosno nekoliko najvećih nemačkih kompanija, čija budućnost praktično zavisi od budućnosti Dojče banke.

Svetski mediji pišu kako je na pomolu dogovor nekoliko nemačkih kompanija da dokapitalizuju Dojče banku, odnosno kako se sprema interventni plan za njeno spasavanje, da bi se izbegao krah, ali i neophodnost dokapitalizacije državnim novcem. U intervjuima datim i nemačkim i svetskim medijima direktori najvećih nemačkih kompanija podržali su Dojče banku i njen sadašnji menadžment, a Diter Zetče, prvi čovek Dajmlera, kaže da je jaka nemačka banka važna za jaku nemačku ekonomiju.

Inostrani finansijski analitičari sa kojima je NIN kontaktirao tvrde da će iza Dojče banke stati celokupna nemačka privreda, kako velike korporacije, tako i industrijske firme, jer bi u slučaju njene propasti vrednost tih kompanija bila prepolovljena. Pritom, očigledno je da takvi signali stižu i od same kancelarke Merkel, odnosno vlasti u Berlinu, koja je, sa jedne strane, svesna rizika propasti najveće banke u Nemačkoj, a ujedno i jedne od 30 banaka koje se smatraju važnim za svetski finansijski sistem, ali je, sa druge strane, jednako svesna i rizika državne intervencije.

Zamislite ako Simens ili Bajer počnu kupovati udeo u Dojče banci, baš zato što se plaše za sopstvenu budućnost, odnosno računaju da je bolje da svi zajedno dokapitalizuju banku i omoguće njen oporavak od trenutne krize, nego da dozvole da ona propadne, pa da se vrednost njihovih kompanija, odnosno akcija tih kompanija drastično smanji, objašnjava za NIN jedan od berzanskih posrednika, koji trguje akcijama i drugim hartijama od vrednosti širom sveta.

Boško Živković, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta, za NIN kaže da bi spasavanje Dojče banke od strane njenih akcionara, odnosno nemačke privrede i svetskih korporacija, bio najbolji potez, jer bi konačno akcionari umesto države plaćali cenu loših odluka banaka!

Iako ne znamo kolike su razmere krize u Dojče banci, sigurno je da bi plaćanje odštete od 14 milijardi dolara doprinelo da se njen kapital smanji ispod granične vrednosti i dokapitalizacija bi bila jedino rešenje, a bojim se i da bi ta intervencija morala da bude znatno veća od pomenutih 14 milijardi. Još gore bi bilo da svet, a pogotovo Evropa, zapadne u još jednu bankarsku krizu, a verovatnoća da se tako nešto dogodi je velika, pošto bi propast Dojče banke imala domino efekat, zbog lošeg stanja banaka u Grčkoj i Italiji, kaže profesor Živković.

Za razliku od većine ekonomista, pa i profesora Živkovića, Ana Čukić smatra da je situacija na globalnom tržištu bitno različita od one sa početka globalne finansijske krize, te da se uticaj Dojče banke na globalno finansijsko tržište precenjuje. Ekonomsko i političko okruženje je drugačije, korporativni i privatni sektor se oporavio i smanjio svoje dugove, a centralne banke su preuzele vodeći uticaj na ekonomiju i finansijska tržišta ubacivanjem ogromne količine novca na tržište. U takvoj situaciji kolaps jedne banke ne može da uzdrma svetsku ekonomiju. Poslednjih šest godina smo videli različite krize bankarskog sektora i banke su platile mnoge kompenzacije. Finansijski sektor je postao sličan sektoru usluga, kao što su struja, voda i slično. Naravno, dividende banaka ostaće prilično niske, kaže Ana Čukić, verujući da investitore čak privlače niske cene akcija banaka.

Ipak, iako ne veruje da bi eventualni krah Dojče banke izazvao veliki finansijski potres, kao 15. septembra 2008, prilikom bankrota Liman braders banke, Ana Čukić će se u nečemu složiti sa Boškom Živkovićem. Kaže da bi se uticaj ove krize na istočnu Evropu mogao osetiti, jer će Dojče banka biti primorana da rešava svoje probleme i može se očekivati da će da smanji apetite na drugim tržištima.

Živković ističe da bi se posledice krize u najvećoj nemačkoj banci mogle osetiti i u Srbiji. Najpre, zbog mogućnosti da dođe do povlačenja kapitala uloženog u naš sistem, a to bi onda uticalo i na postojeći trend rasta kreditne aktivnosti, a time i na dalji rast naše privrede. Ukoliko bi ta kriza bila ozbiljnijih razmera, sigurno je da bi dovela do usporavanja rasta u EU, što bi onda uticalo i na dalji rast našeg izvoza, kao glavnog izvora ekonomskog oporavka i rasta bruto domaćeg proizvoda Srbije.