Pirati u zemlji vikinga

Foto AP

Onog časa kada su istraživanja pokazala da bi na parlamentarnim izborima mogla da pobedi Piratska partija, Rejkjavik je ponovo našao svoje mesto u svetskim vestima. Najuzbudljiviji izbori na Islandu, kako ih je nazvala štampa, završili su se ipak tako što niko nije uspeo da osvoji dovoljnu većinu, ali su Pirati napravili najveći uspeh od svih svojih evropskih kolega sasvim su se približili vlasti i ulaze u pregovore.

Premijer Sigurdur Ingi Johanson podneo je ostavku, jer je njegova Napredna stranka pretrpela poraz osvojivši samo osam mesta u parlamentu. U prošlom sazivu imala je 19 od ukupno 63 mesta. Glasači su najviše poverenja dali manjinskom partneru u dosadašnjoj vladi, konzervativnoj Partiji nezavisnosti, na drugim mestu je Pokret levica Zeleni i na trećem mestu Pirati sa deset osvojenih mandata.

Tu je i nova Obnova, koju čine nekadašnji članovi Partije nezavisnosti, proevropski orijentisani, kojima se nije svidela ideja da Island ne treba da se priključi EU, pa su proletos osnovali svoju partiju. Dobili su sedam mesta, sasvim dovoljno da budu poželjan partner u pregovorima.
A pregovori su u toku, neko mora da sakupi 32 mesta u parlamentu.

Možda je malo neobično da Island, zemlja koja očekuje ekonomski rast od pet odsto, brži od evropskog proseka, koja beleži nezaposlenost od 3,3 posto, bude tako ogorčen na svoju vladu. Ali sve je krenulo naopako još proletos posle objavljivanja Panamskih papira.
U njima je otkriveno da su premijer Sigmundur David Gunlogson i njegova supruga, uz mnoge druge visoko rangirane državne zvaničnike, imali ofšor kompaniju i koristili sve prednosti poreskog raja na Devičanskim Ostrvima.

Građani su odmah izašli na ulice, počele su demonstracije i početkom aprila Sigmundur je podneo ostavku. Skandal je pogodio najosetljiviju tačku, jer Islanđani su, ispostavilo se, jedno malo čudo po mnogo čemu.
Svetska ekonomska kriza 2008. naročito je pogodila Island, čija je valuta tada izgubila oko 60 odsto vrednosti, ali ova zemlja nije bila spremna da je ucenjuju bankari. U trenutku kada su druge države grcale u dugovima, banke se gasile, dugovi rasli i vlade pokušavale da nekako spasu finansijske sisteme, uglavnom preko leđa poreskih obveznika, Islanđani su odbili da vraćaju napumpane bankarske račune i da odgovornost za krah sistema svale na građane.

Islanđani su poslali na sud, a potom i u zatvor 26 bankara, a premijera osudili na dve godine zatvora zbog neprimerenog ponašanja tokom krize. I jedini su na svetu koji su to učinili. Finansijske institucije i vlada i danas trpe posledice, poverenje koje je tada izgubljeno nije se povratilo. Samo 12 odsto građana veruje nacionalnom bankarskom sistemu, a tek 17 odsto veruje parlamentu, pokazalo je Galupovo istraživanje u martu. Sigmundurova ostavka zato i nije bila dovoljna, protesti su nastavljeni i vlada nije imala kud do da raspiše nove parlamentarne izbore šest meseci pre isteka mandata.

I tako je svoju šansu dobila Piratska partija, osnovana tek pre četiri godine. Ova stranka je deo šireg političkog pokreta Pirata, koji je osnovan pre deset godina u Švedskoj sa zahtevima za slobodu interneta i za izmene zakona o autorskim pravima. Veoma brzo se proširio Zapadom i postao internacionalni fenomen koji danas okuplja 22 partije u okviru Internacionale piratskih partija.

Ali samo je islandska dosegla ovakav uspeh. Predvodi je Brigita Jonsdotir, pesnikinja, poslanica u parlamentu, aktivistkinja, portparolka Vikiliksa, zbog čega joj je vlada pre nekoliko godina savetovala da ne putuje u SAD. Partija se sada zalaže za pružanje azila Edvardu Snoudenu, pored toga za uvođenje virtuelne monete bitkoina, legalizaciju marihuane, promenu zakona o autorskim pravima, protiv korupcije Najveću podršku imaju među glasačima ispod 40 godina.

Činjenica da nam mnogi Islanđani veruju je divna, izjavila je Jonsdotirova, a uspeh partije objasnila je time što je stranka učila na greškama grčke Sirize i španskog Podemosa.
Put do stvarne vlasti je, ipak, malo komplikovaniji i Pirati tek treba da uđu u političke bitke u kojima imaju malo iskustva. Naruku im ide nezadovoljstvo građana, ali protiv njih je strah da bi zbog svojih antisistemskih stavova uveli zemlju u političku nestabilnost, te da to ne bi bila dobra vest za biznis i investitore.

Ideološki Pirati se još formiraju. Kada se nađu pred teškim pitanjem, oni kažu: hajde da pitamo glasače, izjavio je Bjerni Benediktson, ministar finansija i lider Partije nezavisnosti, takođe pominjan u aferi Panamski papiri, ali je nekako preživeo i sada je sasvim moguće da mu bude poveren mandat za sastav vlade. Glasači treba da se upitaju žele li nesigurnost ili etabliranu partiju.

Glasači će na kraju dobiti ono što bude rezultat pregovora, ali uspeh Pirata na ovim izborima, sasvim je dovoljno rekao o tome šta građani zapravo žele. I još više o tome šta ne žele.