Nemački recept za Srbiju

Započeti proces promena u Hemofarmu nastaviće se i u narednom periodu i to više niko ne može da zaustavi, naglašava Ronald Zeliger, generalni dirktor Hemofarma i potpredsednik nemačke Štada grupe, čiji je deo i vršačka fabrika. Kao drugu bitnu komponentu navodi dalje širenje, uz obrazloženje da je za biznis od suštinske važnosti da se širi i povezuje.

Ova godina bila je više nego izazovna. Nedavno se strašan incident dogodio i u Berlinu. Sigurno, kao Nemac, razmišljate o neposrednoj budućnosti u vašoj zemlji. Mogu li ovi strašni događaji da izazovu pojačani populistički talas i u Nemačkoj uoči predstojećih izbora u 2017?

Mislim da se svi strašni događaji u 2016, a to se odnosi pre svega na užasavajuća, morbidna, nečuvena ubistva, uključujući i masakr nevinih ljudi nedavno u Berlinu, moraju pažljivo analizirati i nemam drugi odgovor nego da se zajedničkim snagama pronađe neko rešenje. Iskreno sam bio uzdrman incidentom u Berlinu koji se dogodio na pijaci 200 metara od moje kuće, kuda moja porodica, komšije i prijatelji prolaze 10 puta dnevno. I kako ja vidim stvari, sve što se dešava, kao i posledice tih dešavanja zahtevaju jednu zajedničku, promišljenu, dobro planiranu akciju svih razumnih političara i lidera Evrope i sveta. Jer sve to zajedno razara tkivo planete i niko ne može da izbegne posledice. Juče sam slučajno na internetu naleteo na staru sliku lidera velikih zapadnih zemalja. Obama, Kameron, Merkel, Oland, Renci Od svih je praktično ostala samo kancelarka Merkel. Ne vidim u ovom trenutku nikoga ko bi bio dovoljno dobar da nasledi Angelu Merkel, niti politički i ekonomski program bolji za Nemce od njenog. Ali, ako se to nekim slučajem dogodi, ako ona izgubi izbore, onda bi zasigurno nestala i jedna od poslednjih osoba koja čvrsto i neprikosnoveno veruje u jedinstvo EU i ima dovoljno novca da to podrži.

Pre nekoliko sedmica, bivši grčki ministar Janis Varufakis, u intervjuu televiziji N1 veoma je oštro kritikovao ekonomsku politiku Nemačke. On praktično konstantno ponavlja da su mere štednje, koje Evropi diktira vlada vaše zemlje, propale i da su evrozoni potrebne nova arhitektura i nova infrastruktura. Ako bacite pogled po Evropi, njegovi argumenti deluju uverljivo?

Ja svakako ne mogu da izađem iz svoje nemačke kože i mislim da on nije u pravu. Ekonomije zemalja kao što je Grčka, bile su primorane da krenu putem rigorozne štednje kako bi sačuvale sopstvenu esenciju, ali mišljenja sam da nikada nisu zaista dublje razumele čitavu stvar. Radile su sve što je od njih zahtevano, ali suštinski niko nije promenio način razmišljanja. Znam da postoji netrpeljivost prema nama Nemcima zbog toga što smo fokusirani i veoma efikasni, a mogao bih reći da nam verovatno u tome što radimo nekada nedostaju emocije... Ipak, siguran sam da bi stvari za ekonomski DNK jedne zemlje bile bolje ako bi se primenio ovaj nemački recept.

Hemofarm 70 odsto svojih proizvoda izvozi u EU, prisutan je na 38 tržišta, na tri kontinenta, samim tim je pod uticajem globalnih ekonomskih, a pre svega farmaceutskih kretanja. U kojoj meri na vaše strateške planove utiču svetski, a u kojoj regionalni odnosno lokalni trendovi?

Prvo bih rekao da je Hemofarm najveći centar proizvodnje u Štada grupi i 95 odsto našeg portfolija su u stvari domaći, naši, a ne Štadini proizvodi. Svetski i evropski trendovi, koji stižu i ovde su - preventiva. Imam utisak da se tome u regionu još ne poklanja dovoljno pažnje. To će biti fokus moje kompanije u budućnosti. Mi u Hemofarmu smo spremni da pomognemo da se u tom smislu stvari promene i u Srbiji. Mnogo je bolje, jednostavnije, zdravije i jeftinije, koristiti preventivu nego se lečiti samoinicijativno, i to antibioticima. Dugoročno planiranje baziramo na globalnim trendovima. Siguran sam da ćemo za tri godine manje konzumirati lekove, a više proizvode koji nam pomažu da ostanemo zdravi. To je definitivno nešto što je daleko bolje i za pojedinca i za zdravstveni sistem u celini, a ako hoćete i za poslodavce.

Hemofarm je pre nekoliko meseci postao Štadin centar za jugoistočnu Evropu. Da li je ta informacija važna i za Srbiju ili se odnosi samo na Hemofarm?

Mislim da je važno i za Srbiju, jer je to deo mehanizma koji daje potporu saradnji sa regionom. Budimo realni, ovaj region je mali i stvari moraju da se uvezuju. Za biznis je od suštinske važnosti da se širi i povezuje, a sem toga je daleko brži od politike, jer je po logici jednostavniji. Mi smo 15 godina na tržištu Albanije. NJima su bili potrebni lekovi, mi ih proizvodimo i prodajemo. Meni je neizmerno drago što politika, u mnogim stvarima, sledi biznis, berlinski proces je nekako primer za to. U regionu imate mnogo malih država koje ne mogu sebi da priušte da ne sarađuju i budu isključene. Čak ni Nemačka ne može sebi da priušti da se fokusira samo na sebe i da se ekonomski isključi iz saradnje. Ali, u ovom trenutku, kao potpredsednik Štade, odgovoran sam za poslovanje u 11 regionalnih država. Verovatno bi sve bilo lakše da smo svi članovi EU. Dešava se da ljudi iz Štade, koji pokrivaju tržišta Nemačke, Francuske, Italije, velikih privreda, predlože da nešto primenimo ovde. Onda upadnemo u problem, jer ne možete sve preslikati, nešto morate da prilagodite, što i činimo.

Integracije i ukrupnjavanje su globalni trend u farmaceutskoj industriji. Samo dva primera, od mnogobrojnih su Teva i Aktavis i Fajzer i Astra Zeneka... Zašto se to dešava?

Sve ove integracije i akvizicije koje se upravo dešavaju, naročito u farmaciji, zapravo su neka vrsta očajničkog pokušaja da se pronađe odgovor na okruženje u farmaceutskoj industriji koje se stalno menja. U taj se trend uklapamo i ovde. Ove godine Hemofarm je kupio portfolio respektabilnih i poznatih proizvoda Ivančić i sinovi. Probiotici su, da se našalim, nešto što vas drži u ravnoteži. U pitanju je očuvanje zdravlja. Pokušavamo da idemo u susret događajima i trendovima. Ponosan sam što se moja kompanija već kreće u pravom smeru.

Hemofarm i STADA imaju značajne investicije u poslednje dve godine. Čega su one posledica - poslovnog okruženja u Srbiji ili je reč o dugoročnoj strategiji Štade?

To je svakako dugoročna strategija zbog poslovnog okruženja. Kako vi to ovde kažete dva u jedan. Da, mi ulažemo ovde zato što imamo kvalitetnu i obrazovanu radnu snagu, izuzetne ljude, a i dalje imamo konkurentsku prednost u smislu troškova u odnosu na razvijene evropske države. Ove investicije su važne ne samo za našu lokalnu, već i za našu globalnu poziciju.



U kontekstu aktuelne debate o položaju radnika, naročito tvrdnji kako su današnje korporacije moderna verzija robovlasničkog sistema, kako biste opisali situaciju u vašoj kompaniji?

Hemofarm je veoma ozbiljna kompanija, imamo iza sebe 56 godina istorije, ali doskora je u mnogim aspektima bio tradicionalan i staromodan. Trudim se da to ispravim. I zaista računam na to da mi bilo koji zaposleni, portir, radnik u proizvodnji, vođa tima, rukovodilac odeljenja ili senior direktor, otvoreno kaže o problemima koje vidi u kompaniji, ali i da iskoristi šansu da se uhvati u koštac i reši te stvari. Takav stav privlači ljude otvorenog uma. Drago mi je da vidim da je sve više takvih ljudi u kompaniji. Moje su ambicije da ih bude još više. Kada je nedavno premijer bio u poseti Hemofarmu, rekao je da je srećan što vidi srednju klasu u Hemofarmu, što vidi zadovoljne, srećne i opuštene radnike. To mi je najveći kompliment koji sam do sada, kao direktor, dobio.

Na kraju smo godine, da li imate velika iščekivanja u sledećoj?

Uprkos investicijama i poslovnim rezultatima, ova godina u Hemofarmu nije bila laka. Inicirali smo mnoge promene, a promene se neretko teško prihvataju. Mislim da ćemo se sada ustaliti, na novom nivou, proaktivnog, odgovornog, dugoročnog razmišljanja. To je nešto što bih voleo da vidim u sledećoj godini. Stvari će uvek biti dinamične i proces promena se više nikada neće zaustaviti jer je i svet postao drugačiji. A svi mi ovde smo deo tog sveta.