Ni Sveti Petar ne bi uspeo bez države

Izbor Predraga Danilovića na mesto predsednika Košarkaškog saveza Srbije iznenadio je samo one koji košarku prate uzgredno. Briljantna igračka karijera, a potom više od decenije predsednikovanja u Partizanu, koji je beležio sjajne rezultate, bili su više nego jasna preporuka. Otežavajuća okolnost mogla bi biti da će na mestu predsednika naslediti Dragana Đilasa iza kojeg je ciklus u kome je reprezentacija ostvarila izuzetne uspehe. Sam Danilović za NIN objašnjava da uprkos uvreženom mišljenju kako rezultati reprezentacije zavise od Saveza, stvari stoje sasvim drugačije.

Postoji navika javnosti da se rad Saveza ocenjuje upravo kroz te rezultate. Rezultati zavise isključivo od igrača i trenera, a Savez može jedino da im obezbedi maksimalne uslove za rad. E sada, da li će oni da ubace loptu u koš ne zavisi od Saveza. Srećom, imamo dobre igrače, dobrog trenera, koji će na Evropskom prvenstvu 2017. biti iskusniji za jedno veliko takmičenje - Olimpijadu. Dolazi i smena generacije, treba biti strpljiv i imati razumevanje, ne dozvoliti da se izgubi kontinuitet koji je uložen u stvaranje ženske reprezentacije. Što se tiče muškaraca, sve zavisi od njih. Kada počnu takmičenja svi smo u rukama igrača i trenera. To je surovo ali je tako, kaže Danilović.

Selektor muške reprezentacije Aleksandar Đorđević nedavno je kao cilj proklamovao zlatnu medalju na EP 2017. Da li je to realno ili preambiciozno?

Ne možemo mi u Savezu da imamo jedne ciljeve, a selektor druge. Reprezentacija i Savez moraju da čine jednu celinu i u dobru i u zlu i ako Sale Đorđević kaže da je cilj zlato onda ćemo mi biti prava podrška. On najbolje poznaje svoje igrače, a Savez bi bio prezadovoljan medaljom.

Kakvo ste stanje zatekli u Savezu u materijalnom i u organizacionom smislu i imate li načina da adekvatno ispratite ovakve ambicije?

Savez nije u lošem stanju, ali ništa ne možemo da uradimo bez pomoći Vlade i Ministarstva sporta - odnosno države. Olimpijski komitet, predsednik Vlade i resorno ministarstvo pokazali su veliko razumevanje za košarku i Dragan Đilas se u više navrata i zahvaljivao, što je ljudski i normalno. U razgovorima sa tim ljudima dobio sam obećanje da će država i dalje biti stabilan partner KSS u granicama svojih mogućnosti, jer ovde može i Sveti Petar da dođe, ali ako nema podrške države ne može ništa da se napravi. Naravno da tu pomoć treba da zaslužimo odnosom i rezultatima, a smatram da smo to radom u minulom periodu i zaslužili.

Velika takmičenja prethodnih godina su to i pokazala

Osvojili smo medalje koje možda niko nije ni očekivao. To se posebno odnosi na Olimpijske igre.

Zašto mlađe selekcije u poslednje vreme beleže loše rezultate, a nema ni prave produkcije za seniorski tim?

Više elemenata koje moramo da uzmemo u obzir igra važnu ulogu. Jedna od prvih stvari jeste odlazak mladih igrača u inostranstvo, prihvatanje pasoša drugih zemalja, što automatski znači i nemogućnost igranja za svoju zemlju. Drugi razlog je naša liga koja realno nije jaka. Treći je veliki broj utakmica i sve manje prostora za bilo kakav trening. Naravno, pri tome kada kažem ovo imam puno razumevanje za ciljeve klubova, i sam sam vodio klub, ali isto tako smatram da ima i lošeg razmišljanja i mladih igrača koji su možda pod uticajem menadžera, roditelja Svi bi hteli da preko noći zarade novac. I to donekle razumem, jer ne živimo u zemlji izobilja. Opet, ne mislim da se treba vraćati u prošla vremena kada smo mi počinjali karijere, taj sistem je bio dobar za to vreme. Razume se, treba uzeti neke stvari iz tog doba i prilagoditi ih današnjem vremenu koje je potpuno različito u svim sferama društva. Igrači danas neće da idu u manje klubove i igraju kada je to najvažnije, dok su juniori, zarad toga što će možda sedeti na klupi Zvezde ili Partizana. Oni to odbijaju, a verujte mi da je naša liga, kakva god da je, velika škola za te klince.

Vaš izbor za predsednika Saveza je bio jednoglasan, ali je i izazvao oprečne reakcije, ne sporeći, pritom vaše zasluge i kao igrača i kao košarkaškog funkcionera. Te reakcije su usledile najpre na liniji Partizan - Zvezda, a potom i zbog nekih vaših poteza iz vremena predsednikovanja Partizanom?

Kojih poteza?

Recimo slučaj kada ste vi i Duško Vujošević zatvorili sudiju Marka Jurasa u svlačionicu nakon utakmice u Vršcu?

Da li je oprečnih reakcija bilo kada smo osvojili četiri zlatne evropske medalje. Zašto ne pominjemo to.

Niko ne spori vaše zasluge, ali taj eksces se dogodio?

Nemam nikakav problem sa tim. Najpre, plasirane su razne neistine o tom slučaju kao da sam ne znam šta uradio. Moja je greška što sam uopšte ušao u svlačionicu, ali od tada je prošlo mnogo vremena. Svi se menjamo, nadam se i sazrevamo, životno smo iskusniji i pametniji. Svako pravi greške, to je moja greška, ali malo je tendenciozno kad se te stvari izvlače kad nekom odgovara, da ne pričamo o lažima drugih koje su plasirane. Govorim sada načelno, uvek možemo da izvučemo razne stvari o raznim ljudima, pogotovu sada u eri tabloida kada se svako može pljunuti bez ikakve odgovornosti. Oprečne reakcije nisam, verujte mi, osetio ni u razgovoru sa ljudima u Beogradu, ni sa ljudima na visokim državnim pozicijama. Zaista nisam osetio nikakav otpor. Izvinio sam se tom čoveku sto puta i stvarno ga smatram drugarom.

Opet, postoje i ljudi koji misle da će vašim dolaskom na mesto predsednika KSS splasnuti tenzije između Zvezde i Partizana koje su minulih deceniju i po bile nesnošljive.

Tenzije su zaista bile nesnošljive i to zbog grešaka i Partizana i Crvene zvezde. Bili smo deset godina mlađi i tada smo mislili da tako možda treba raditi. Kada to kažem mislim i na Zvezdu i na Partizan, jer ne može samo jedna strana da bude kriva. Nekada je možda Partizan bio inicijator čarki, drugi put je to bila Zvezda. Sve je to trebalo da se završi u granicama pristojnosti. Nažalost, stvari su otišle van tih granica i nadam se da se nikada više neće ponoviti.

Premijer Aleksandar Vučić apostrofirao je navijače kao veliki problem, mogu li ih klubovi obuzdati?

Korektni odnosi između klubova - Zvezde i Partizana - u fudbalu, košarci ili bilo kom sportu, jesu osnov za sprečavanje incidenata. Sportskog rivaliteta će uvek biti, ne bi bilo normalno da je drugačije, i u drugim zemljama se događaju incidenti, pa i krvoprolića. Razne stvari se dešavaju, ali mi živimo ovde i to najviše osećamo. Ponavljam da su odnosi između klubova osnov za smanjenje ružnih stvari koje se dešavaju. Niko u klubovima ne može da kaže navijaču kako da se ponaša Ne treba da generalizujemo stvari i stavljamo u isti koš huligane i prave navijače. Mnogo je tu specifičnih igara koje se dešavaju na višem nivou, ali mislim da odnos klubova može znatno da umanji tenzije bar kod normalnih ljudi.

U tom kontekstu kakvi su vaši odnosi sa Nebojšom Čovićem?

Sasvim normalni. Razgovarali smo nedavno, a neko je od toga pokušao da napravi tajni sastanak. To je apsolutna glupost, a to je i gospodin Čović potvrdio. Otišao sam kod njega u FMP da razgovaramo ne zato što je neko nekome morao da dođe na noge, mislim da smo dovoljno matori da to više ne igra nikakvu ulogu, već zato što je bio takav splet okolnosti. Nikakvog tajnog ručka nije bilo, razgovarali smo pristojno. Nismo išli tamo da bismo se mirili, sasvim je normalno da kao kandidat za predsednika KSS odem da popričam sa predsednikom Crvene zvezde, koja je jedan od dva najveća srpska kluba. Nikada nisam ružno govorio ni o Zvezdinim navijačima, ni o klubu, ni o sportskom društvu. Ponekad se nisam slagao sa ljudima koji su tada vodili Zvezdu, kao što se oni nisu slagali sa nekim našim rešenjima. Sve dok ima međusobnog poštovanja i dok zajedno možemo nešto da uradimo za košarku, nikakav problem nećemo imati. Naravno razumem i ljude koji misle da to nije normalno.



Razumete i ljude koji su ostrašćeni partizanovci pa kažu - Saša je otišao kod Nebojše, a što nije Nebojša kod njega?

Sad ja treba da kažem: došao je Nebojša Čović u Savez, to su budalaštine.

Neprestano se potencira priča da je Partizan u prethodnoj deceniji bio miljenik vlasti, a Zvezda u ovoj. Kako gledate na takve stavove?

To nije tačno. Sigurno da neka vlast ima određene simpatije prema određenom klubu, ali sve to počiva na ličnim odnosima. Verujte da dosta ljudi iz sfere politike poznajem već 25 godina. Partizanu je dosta pomogao Vučić, ja sam to par puta rekao zato što je to tačno. Zvezda je možda dobijala pomoć na drugi način, ali političari treba da pomažu klubove.

Ima li para za oba kluba?

Ima para, ali ne treba da se traže nerealne cifre. I ne treba više da se koljemo. Nikada ne možemo da budemo prijatelji, to je slučaj i sa drugim velikim klubovima u svetu, ali možemo da budemo pristojni sportski rivali i siguran sam da bi bilo još više para da Partizan i Zvezda zajedno nastupe prema državi, ko god da je na vlasti.

Iz Partizana ste otišli avgusta 2015. Kako vam danas izgleda klub sa Nikolom Pekovićem na čelu. Može li i kada Partizan da se vrati u vrh regionalne i evropske košarke?

Nikola Peković voli klub i koliko sam upoznat ljudi koji vode Partizan rade veoma pošteno bez ikakvih drugih namera. Situacija je bolja, klub se konsoliduje u odnosu na prošlu sezonu. Partizan je 13 godina bio prvak naše lige, 6-7 godina je bio prvak ABA lige, 2010. se plasirao na Fajnal for i nije velika katastrofa ako se klub jedan period reorganizuje i kroz nekoliko godina vrati u vrh. Razumem nestrpljenje navijača, ali mogu da zamislim šta su sve navijači Zvezde prošli svih onih godina bez trofeja. Ne mogu mnogo da pričam iz ove pozicije o Partizanu, ali smatram da ljudi koji su sada u klubu dobro rade.

Kada ste odlazili iz Partizana rekli ste da je dug bio oko četiri miliona evra, kako je nastao i kolika je odgovornost tadašnjeg rukovodstva i vas kao predsednika?

Ja sam sada na čelu Saveza i to su stvari koje su bile za pitanje kada sam bio predsednik Partizana. Dosta je faktora uticalo da se stvori dug i to se desilo u poslednje dve godine. To je sve što mogu da kažem.

Kako gledate na način na koji je Duško Vujošević otišao iz kluba i njegove istupe u poslednjoj sezoni? Čini se da se niste baš sasvim slagali?

Nismo se slagali uopšte.

Gde je bilo razmimoilaženje?

U načinu komunikacije, ali su to stvari koje zaista ne želim da komentarišem.

Da li ste u kontaktu sa Vujoševićem?

Ne želim o tome da pričam.

Da li funkcija na kojoj ste trenutno zahteva podršku vlasti?

Bez podrške vlasti ova funkcija je beznačajna, apsolutno beznačajna.

Vaša ćerka je izuzetan teniski talenat, da li je savetujete, usmeravate karijeru?

Olga je još dete koje je u razvoju i normalna devojčica koja ima prijatelje koji su to bili i ranije. Malo je i blentava, a za sportistu je dobro da kasnije sazreva. Olgu pre svega prati moja supruga Svetlana, koja se i mnogo više razume u tenis i poznaje mnogo veći krug ljudi u tom sportu. Olga i sama zna da se nosi sa nekim stvarima, a nosi se tako što je to apsolutno ne dotiče. Naravno da savetujem kćerku, ali to su saveti na kašičicu. Ja ne znam forhend i bekhend, ali znam put kojim se ide u sportu, pa i u životu. Razume se da svom detetu, ali ne samo njoj, već bilo kom mladom sportisti kažem neke stvari - kako je to nekada bilo, kako bi trebalo da izgleda, koliko je naporan put i koliko će neprijatnosti doživeti od javnosti u jednom momentu.