Arhiva

Godina bitkoina

Petrica Đaković | 20. septembar 2023 | 01:00
Godina bitkoina
Kanal za kriminalne aktivnosti, koji funkcioniše u sajber-prostoru po principu piramidalne prevare, kako bitkoin definiše jedan od najčuvenijih svetskih ekonomista današnjice Nurijel Rubini, obeležio je kraj prethodne i prve dane ove godine. Najpoznatija među virtuelnim valutama, lansirana pre osam godina, pripretila je pre nekoliko dana, ali samo nakratko, da prestigne rekordnu vrednost iz 2013. U istom danu, protekle srede, vrednost bitkoina popela se na trogodišnji maksimum od 1.139 dolara, da bi nešto kasnije istog tog dana pala za čak 20 procenata. I pored velikih fluktuacija i izuzetne osetljivosti virtuelnog novca, nesporno je da je bitkoin u protekloj godini imao veći rast vrednosti od svih drugih konvencionalnih i nekonvencionalnih valuta sveta, te da je u prethodnih 12 meseci njegova vrednost skočila za više od 100 odsto. Finansijski analitičari, u međuvremenu, nadenuli su mu ime „fond za katastrofe“, uvidevši da svako i najmanje kolebanje na finansijskim tržištima investitore okreće virtuelnim valutama, a najpre bitkoinu. Svetske medijske agencije i prošlonedeljno kolebanje bitkoina u samo jednom danu dovode u vezu sa kretanjem kineskog juana, sve više verujući da pad vrednosti kineske nacionalne valute dovodi do skoka vrednosti njegovog viruelnog „prijatelja“, i obrnuto. Značajan skok juana prošle srede oborio je vrednost bitkoina za 20 procenata. Kineske berze izveštavaju da trgovanje kripto-valutama, kako se još nazivaju bitkoin i njemu slični novci, obara sve rekorde, te da za razliku od zvanične valute juana, koji je tokom 2016. gubio na vrednosti, spustivši se na najnižu lestvicu u poslednje 22 godine, bitkoin već drugu godinu zaredom osvaja titulu valute sa najvećim rastom. Odgovore bi trebalo potražiti, tvrde berzanski analitičari, u globalnoj krizi i sve većoj ekonomskoj neizvesnosti, jer utvrđeno je pravilo da potresi poput grčke dužničke krize, izlaska Velike Britanije iz EU ili izbora Donalda Trampa za predsednika SAD, pozitivno utiču na trgovanje bitkoinom i drugim virutelnim valutama. Pojednostavljeno, uplašeni investitori na naznaku i najmanje neizvesnosti pohrle ka alternativama konvencionalnog tržišta, a virtuelne valute su se poslednjih godina nametnule kao najbolja opcija. Naprasno je poslednjih godina, od klasične igrice na internetu ili ozbiljne piramidalne prevare, bitkoin postao sigurno utočište uplašenih investitora, koji bi da se njegovom kupovinom osiguraju od pada vrednosti najvažnijih svetskih valuta. Inostrani mediji ga nazivaju „fenomenom Donalda Trampa u finansijama“. Jer za razliku od konvencionalnog novca, čija vrednost zavisi i od političkih odluka i centralnih banaka, bitkoin ne zna za takvu vrstu ograničenja. Sa jedne strane, njegov decentralizam čini ga izuzetno osetljivim i podložnim velikim, čak i dnevnim oscilacijama, nezamislivim za konvencionalne valute, ali očigledno je da baš to privlači investitore koji sve češće i sve više hrle da umesto dolara, kupuju baš bitkoin. Kinezi, tvrde analitičari, u tome prednjače, kupujući bitkoin kako bi „prevarili“ čvrste propise o iznošenju kapitala iz zemlje. Uz to, i neizvesnosti u zemljama Latinske Amerike i rastućih ekonomija dovode do povećanja tražnje za virtuelnim valutama, ma koliko da su one kritikovane zbog podložnosti hakerskim krađama, pranju novca i legalizovanju kriminalnih aktivnosti. Potražnju za bitkoinom podgreva i njegova ograničena količina na 21 miliona jedinica, od kojih su tri četvrtine već stvorene. Zato su stručnjaci za virtuelne valute ubeđeni da vreme bitkoina tek dolazi, a prognoze idu dotle da bi već krajem ove godine njegova vrednost mogla dostići i novi rekord od čak 3.000 dolara.