Arhiva

Vučić - Nikolić 3:1

M. Ćulibrk | 20. septembar 2023 | 01:00
Vučić - Nikolić 3:1
Da Tomislav Nikolić „naprasno“ nije odustao od trke za novi mandat i da se sa Aleksandrom Vučićem plasirao u drugi krug predsedničkih izbora, 42 odsto od 1.049 građana, obuhvaćenih terenskim istraživanjem, koje je od 12. do 20. januara za NIN sprovela agencija Ninamedija, odgovorilo je da bi glasali za aktuelnog premijera, 22,2 odsto bi ih ostalo kod kuće, još 21,4 odsto nije znalo čije ime bi u tom slučaju zaokružili, dok bi za Nikolića glasao svaki sedmi, njih 14,4 odsto. Ukoliko se isključe oni koji sigurno ne bi glasali ako bi morali da biraju između njih dvojice, Vučić bi u drugom krugu dobio 54 odsto, Nikolić 19 procenata, a 27 odsto ih nije znalo kome bi dali glas. Interesantno je da bi u drugom krugu obojica mogli da računaju na apsolutno isti broj glasova od simpatizera Dveri-DSS (po 30,8 odsto) i DS (po 25 odsto). Kod glasača svih ostalih stranaka Vučić je u prednosti, s tim što je ta razlika najmanja među simpatizerima SPS-JS (32,0 prema 30,7 odsto za Vučića) a najveća kod naprednjaka (76,1 prema 18,6 odsto). Da su morali da biraju između bivšeg i sadašnjeg lidera SNS, najviše neodlučnih bilo bi među glasačima demokrata (50 odsto) i radikala (49 odsto), a najmanja kod simpatizera naprednjaka, samo 5,3 odsto. S obzirom na to da je anketa rađena u januaru, moguće je da se do sada bar donekle promenilo raspoloženje simpatizera nekih stranaka, naročito SPS, JS, SDPS, PUPS, PS i PSS, koje su javno podržale Vučića kao zajedničkog predsedničkog kandidata. No, ta promena, ako je suditi po rezultatima istraživanja Ninamedije, nije mogla biti dramatična, jer je većina anketiranih (61 odsto) navela da poziv stranke da glasaju za određenog predsedničkog kandidata ne utiče na njihov izbor, dok taj poziv ima uticaja samo na 14,6 odsto ispitanika. Mesec dana pre nego što se u prvi mah učinilo da je „pukla tikva“ između Vučića i Nikolića, samo je 29 odsto građana verovalo da može doći do njihovog direktnog okršaja u predsedničkoj trci, dok je više od polovine, njih 53 odsto, bilo uvereno da će oni nastupiti „zajedno, u istom timu“. I ispostavilo se da su bili u pravu. Indikativno je, međutim, da je svaki četvrti deklarisani glasač SNS „strahovao“ da će Vučić i Nikolić predsedničku trku trčati jedan protiv drugog. Od naprednjaka u tu mogućnost manje su verovali samo glasači DS. S druge strane, čak 69,2 odsto onih koji su rekli da bi na vanrednim parlamentarnim izborima glasali za DJB Saše Radulovića bili su ubeđeni da će Vučić i Nikolić biti deo istog tima, tako da su, na kraju, oni bili i najbolji prognozeri. Oni su u to više verovali čak i od samih naprednjaka, među kojima njih 65,7 odsto nisu dovodili u pitanje zajedništvo bivšeg i sadašnjeg lidera stranke. Ni većina deklarisanih glasača Ivice Dačića i Dragana Markovića Palme (56,6 odsto) i Vojislava Šešelja (50,7 odsto) nije verovala u mogući sukob Vučića i Nikolića. „Najveći optimisti“ da njih dvojica, ipak, mogu jedan drugome izaći na crtu bili su simpatizeri Dveri-DSS (47,8 odsto), a za njima po šansama da se to može dogoditi slede - što se donekle moglo i pretpostaviti zbog predistorije odnosa Šešelja sa bivšim stranačkim kolegama – simpatizeri SRS (njih 38,8 odsto), SPS-JS (28,9 odsto) i Pokret DJB (28,2 odsto). Istraživanje je, takođe, pokazalo da Vučića manje od ostalih podržavaju građani bez primanja (38,6 odsto) i sa prihodima većim od 50.000 dinara (40 odsto), a ima najveću podršku onih sa primanjima između 15.001 i 29.999 dinara (45,3 odsto). Nikolića, pak, najviše podržavaju građani sa primanjima manjim od 15.000 dinara (25,8 odsto), a najmanje bez primanja (12,7 odsto). Za razliku od nekih drugih anketa, istraživači Ninamedije nikada neće saznati za koliko su se njihove procene razlikovale od stvarnih rezultata glasanja.