Obećanja, obećanja

Prilikom otkrivanja spomenika topličkim junacima 9. septembra 1934. i proslave hiljadugodišnjice crkve Svetog Prokopija, u prisustvu kralja Aleksandra, patrijarh Varnava je rekao:

“Istorija Toplice je, u malom, istorija celokupnog srpskog naroda.”

Dok putujem prema Žitorađi, pričaju mi legendu o Niku Vukićeviću.

On je sam na Čokajinom brdu, posle propasti Topličkog ustanka, sačekao bugarsku vojsku.

U narodu je ostao zauvek sačuvan dijalog njega i njegove žene tog dana. On joj je dao sat i rekao:

“Evo ti ovaj sat.”

“A kud ćeš ti?”

“Odlazim zauvek. Da gledam ne mogu kako Bugari siluju i pljačkaju, a da ih sprečim isto ne mogu. Zato idem da poginem.”

Uputio se gordi Crnogorac prema jednom “zapisu” na Čokajinom brdu. Čekao je kao lovac.

Bugari su marširali u dugoj koloni ne očekujući otpor.

Dočekao ih je prkosnim i dostojnim rečima:

“Nećete u selo preko živog Nika Vukićevića.”

Ubio je jednog Bugarina iz neke stare puške, a kad su se Bugari razvili u strelce, ranio još jednog.

Onda ga je stigao bugarski plotun.

Tu su ga ubili i ostavili, a pušku “kokinku” zaboli mu iznad glave.

Narod mu se odužio sećanjem, i to mesto nazvao Nikin grob.

2. Teško je uzeti ovde vlast. Otkako je Toplica oslobođena i od kada je vojska kopala zemunice za izgladnele Crnogorce, koji su stizali preko brda, uvek je bilo teško.

Kada bi kome od njih ponudili vlast, odgovor bi bio: “A šta ste do sada čekali!”

Žitorađa ima 14 373 glasača i bio je dovoljan 431 potpis za predsedničke kandidature.

Dok sam bio u varošici, deset kandidata se tuklo za predsedničko mesto u jednoj od najsiromašnijih srpskih opština.

Pokušao sam da ih sve obiđem i postavim im pitanje: Šta to nude, ako pobede, narodu?

Od deset kandidata, pričao sam sa sedmoricom.

3. Mirko Ilić, grupa građana “Za slobodu”:

Red, rad i disciplina. Formiranje pri SO Žitorađa posebne službe za poljoprivredu. Formiranje unije za zaštitu proizvođača marele, jagodičastog voća, šljive.

Izgradanja kvantaške pijace u Pejkovcu. Osnivanje komunalnog javnog preduzeća. Izgradnja ambulante i doma kulture u Somaranovcu. Završetak kanalizacije u Žitorađi. Izgradnja asfaltnih puteva u mesnim zajednicama. Asfaltiranje ulica u selu Đakusu. Izgradnja rekreativnog centra sa bazenom u Žitorađi na zemljištu kraj Toplice. Aktiviranje radio-stanice Žitorađa, pošto je ugašena.

Izgradnja lovačkog doma, dalji razvoj lovnog turizma.”

4.Dobrivoje Mitić, grupa građana “Da radimo i gradimo.”

“Nudim da nastavim ono što sam dosad radio. Bio sam direktor Direkcije za izgradnju i bio sam član SPS, ali me nova vlast zadržala na istom radnom mestu.

Ponudio sam ostavku, ali nije usvojena.

Obezbedio sam dva miliona maraka donacija za izgradnju škola, elektromreže, pijace. Nudim nastavak izgradnje lokalne infrastrukture, izgradnju vodosistema za 12 sela za šta posedujem konkretnu dokumentaciju, i jedini sam od svih kandidata radio četiri godine pripremu. Na osnovu izgrađene vodoinstalacije zasniva se i program zapošljavanja. Ovaj narod živi od poljoprivrede ali ima problem sa plasmanom. Hoću da dovedem velike prerađivače i veliku trgovinu. Preradu i otkup poljoprivrednih proizvoda. U kontaktu sam sa stranim investitorima koji bi uložili sredstva za eksploataciju vode. Za to je potreban tim stručnjaka a birači znaju da su sa mnom upravo takvi ljudi.”

5. Miodrag Zdravković je siguran u svoju pobedu. Pokazuje mi pismo podrške koje je dobio od dr Vojislava Šešelja. Izborni program mu je odštampan i njega ne iznenađuje odakle novinar u Žitorađi.

“Radikali obećavaju da će urediti stvari u opštinskoj upravi, srediti saobraćaj i saobraćajnice, povezati Žitorađu sa opštinom Merošina, asvaltirati najmanje dve poprečne ulice u svakom selu, srediti vodovod i kanalizaciju, uvesti sistem za prečišćavanje vode, formirati opštinski budžet za selo, udružiti poljoprivredne proizvoćače, poboljšati protivgradnu zaštitu, planiraju izgradnju sušara, hladnjača, otkupnih mesta, kvantaške pijace, krediti poljoprivrednicima, edukacija seljaka, lokalni radio i TV Žitorađa, književne i pesničke večeri, pozorišne i likovne predstave, prvi glas Dobriča, izgradnja keja, šetališta, bazena, ukljanjanje divljih deponija, otpadnih voda, uređenje parkova, javnih površina i izletišta, bolji uslovi za učenike, učitelje, nastavnike, vaspitače, i bolji prevoz, smeštaj, ishranu i učila, održavanje i sanaciju crkava, izgradnja započete crkve u Pajkovcu. Dalje, uređenje i adaptiranje crkve Latinske u Glašincu sa crkvenim dvorištem, kao i manastira u Rečici, održavanje verskih svečanosti sa pratećim programom, proslava Božića, Uskrsa, litija i srpske Nove godine, pa socijalna politika, pomaganje deci, deci palih boraca, deci sa mentalnim i telesnim problemima, briga o starim i nemoćnim. REALNO.”

6. Slobodana Veličkovića, do “Sablje” predsednika Žitorađe, našao sam već pred mrak, na placu gde je pekao rakiju.

Po dvorištu su se igrali mali Ražnatovići, Veljko i Anastasija. Jurcali kao sva deca njihovih godina. Videlo se da im se kod dede mnogo dopada.

Veljko prvo nije hteo da se slika, počeo je da plače, dok mu nešto nisu obećali a onda je uhvatio kokošku koja je svojim kokodakanjem, što sam kasnije otkrio, pokrivala dedin glas na mom digitalnom magnetofonu.

Slobodan ne optužuje nikog. Kaže da bi trebalo da se uradi mnogo toga na infrastrukturi, vodovod i kanalizacija, da se naprave hladnjače za marele i jagode, da sa šljivama narod nema kud sem da peče rakiju, da se nekako pokrene proizvodnja u Elektronskoj koja je zapošljavala stotinu radnika. Da se nekako pokrenu mala i srednja preduzeća jer ovde ima mnogo nezaposlenih.

Žao mu je što centar nije urađen kako je bilo planirano već je nešto na brzinu sklepano.

“Meni lično ništa ne treba, ali sam se kandidovao da pokažem šta mogu kao čovek i kao građanin. Želim da od Žitorađe napravim varoš.

Za dve godine uradio sam dosta toga. Pijacu koja je jedna od najlepših u Srbiji, tri i po kilometra kanalizacije, asfaltiranje puteva, seoske domove kulture sa teretanom i kompjuterskim centrom.”

7.LJubinko Menković “Pokret veterana Srbije je stranka registrovana u Beogradu koja treba da se bavi problemima boraca, ratnih vojnih invalida, vojnih invalida a okuplja naše simpatizere koji su simpatizeri svih narodnooslobodilačkih ratova. Za naše područje sve što je karakteristično, borićemo se da razvijamo sport i kulturu, školstvo, zdravstvo, infrastrukturu, putnu mrežu, kanalizaciju, vodovod. To su stvari koje najviše zaokupljaju ovaj narod. Pošto smo poljoprivredna opština zalagaćemo se za to da poljoprivrednici prave svoja udruženja recimo povrtara, udruženje voćara, koji će svoje proizvode da plasiraju na tržištu, s obzirom na pojavu nakupaca i prekupaca, koji se bogate na njihovom znoju. Mi smo siromašna sredina, naša partija je siromašna partija. Sami finansiramo iz džepa sve za razliku od nekih kandidata koji su dobrostojeći finansijski, i koji obećavaju brda i doline - ono što ne mogu da ispune. Da l’ će to da uspe ili neće, to je sad stvar onog koji bira. Mi ne možemo da obećamo ništa pošto smo siromašni. Ali zalagaćemo se da obezbedimo sve. Da sve ulice u Žitorađi dobiju ulično svetlo. Da sva kanalizacija bude urađena, da sve ulice budu asfaltirane, da ćemo i time da se bavimo uz pomoć donatora da i ovde poboljšamo uslove života.

Kad uradimo sve, da dokumentujemo da niko nije smeo da skloni jedan beli dinar. Pošteno ćemo da uradimo svaki posao koji nam bude dat.”

8. Goran Stojković iz Demokratske stranke nije imao vremena, demokratija je ozbiljan posao pa je morao da mi da izjavu telefonom i evo šta on obećava:

“Naš će se program bazirati na rešavanju komunalnih problema. Mi smo jedina opština koja taj problem nema rešen kako valja, nema još javno komunalno preduzeće.

Mi ćemo formirati javno komunalno preduzeće mada je to već počelo i naš cilj će biti da se to formira kako valja. Rešavanje komunalnih problema, rešavanje pitanja deponije. Takođe, putevi su nam užasni ne samo u Žitorađi već i u ostalim mesnim zajednicama.”

9. Moram da priznam da me je Staniša Đokić, privatnik, kandidat grupe građana “Nile”, razoružao svojim nastupom.

Ulazi mlad čovek i priča koliko čega ima i koliko mu duguju oni koji se kod njega snabdevaju.

Bio je na listi demokrata ali su se oni odlučili za drugoga te je Staniša rešio sam da se kandiduje.

Priča mi koliko je knjiga sponzorisao, koliko je priloga dao za crkve i manastire.

A ima i originalnu ideju.

“Spreman sam svim kandidatima da platim zajednički nastup na kojoj hoće televiziji. Ja da finansiram da se suočimo pa da vidimo ko će da pobedi.”

10. Momira Ćirića iz Pokreta “Snaga Srbije”, Petra Nikolića iz SPS i Velimira Stoiljkovića nisam uspio da pronađem.

Ali bar obećanja sam pokupio da se ne zaborave. Kad pobedi onaj kojem najviše veruju u Žitorađi.

Nebojša Jevrić