Arhiva

Lepljivi prsti čuvara blaga

Vuk z. Cvijić | 20. septembar 2023 | 01:00
Lepljivi prsti čuvara blaga
Istoričarima će ostati da objasne kako je Josip Broz, bez obzira na svoju 35 godina dugu vladavinu, stekao toliko basnoslovno bogatstvo. Šta se, međutim, sa tom imovinom dešavalo posle njegove smrti 1980. i šta se danas dešava nije posao za istoričare već policiju, tužilaštvo, i sudove. Sitne krađe poput poslednje, kada je čuvar Muzeja istorije Jugoslavije, koji je u stvari grobno mesto doživotnog diktatora, krao zlatne igle za kravate, još će nekako biti rasvetljene. Mnogo važnije od toga što je čuvar ukrao nekoliko zlatnih predmeta jeste kako su sa tom imovinom postupali brojni funkcioneri od Brozove smrti pa do danas. Postoje velike sumnje da su njihovi prsti bili mnogo lepljiviji nego uhvaćenog čuvara. Tročlana komisija po nalogu bivšeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića je još 17. jula 2013. otvorila i popisala stvari iz 11 depoa u Narodnoj banci Srbije koji su se vodili na lično ime Josipa Broza. Prema do sada dostupnim podacima većina tih dragocenosti od nakita, ordenja, starog novca, satova, pa sve do zlatnih poluga sa grbom dinastije Karađorđević, pripadalo je ovoj kraljevskoj porodici, a Broz je to prisvojio. Neobično je da su skoro četiri godine nakon otvaranja sefova te stvari i dalje pod embargom. One ne da nisu vraćene Brozovim naslednicima i Karađorđevićima, nego te porodice nisu mogle ni da ih vide. Veoma neuobičajeno je i kako je ta predsednikova komisija uopšte postupala. Naime, Nedeljko Tenjović, generalni sekretar Predsedništva je 4. marta 2013. uputio Prvom osnovnom sudu u Beogradu dopis u kojem konstatuje: „Naglašavam da prilikom faktičkog otvaranja (depoa) nije neophodno prisustvo suda“. Ovaj krajnje neuobičajen dopis sud je ipak prihvatio, pa predstavnici suda nisu prisustvovali otvaranju. Takvo postupanje pod pokroviteljstvom predsednika Nikolića ujedinilo je dve porodice - simbole ideološkog neprijateljstva, Karađorđeviće i Brozove, da se žale sudu. To međutim ništa nije promenilo. Sefove su 2013. otvorili Oliver Antić, savetnik predsednika Srbije i predsednik Komisije Milorad Simić, savetnik predsednika, i Nenad Jevremović, zamenik generalnog sekretara predsednika. Brojne vredne stvari uglavnom Karađorćevića, za koje je komunistička propaganda svojevremeno tvrdila da su iznete iz zemlje, bile su smeštene u 10 depoa, a u 11. su bili spiskovi stvari. Te prvobitne spiskove sastavila je Komisija iz 1982. U Prvom osnovnom sudu gde se vodi ostavinski postupak po žalbi Brozovih naslednika uključeni su i advokati Karađorđevića, pa su se i jedni i drugi žalili na način otvaranja sefa, kao i na to da sudbina pronađenih stvari ni posle skoro četiri godine nije poznata. „Podneli smo žalbu da taj depo nije trebalo tako otvarati, bez nadzora suda, i ona je usvojena, ali to nije pomoglo. Ne znamo gde su stvari, a to ne znaju ni Karađorđevići“, kaže advokatica Gordana Spasojević, koja zastupa Brozovu unuku Svetlanu. Komisija predsednika Nikolića je čak odredila veštaka Rajka Dupalu, koji je prisustvovao otvaranju depoa da veštači pronađene stvari što je obično u nadležnosti suda. Taj veštak je, u nalazu od 2. septembra 2013, konstatovao da sve sem jednog sata marke „marvin“ najverovatnije predstavlja imovinu porodice Karađorđević. Veštak u nalazu navodi da je prisustvovao otvaranju depoa od 1 do 9, ali da prilikom veštačenja nije kod sebe imao stvari iz depoa 1, 2, 4, 5, 7 i 9. Preporučuje da veštačenje obavi komisija veštaka specijalista kustosa, istoričara umetnosti, antikvara, numizmatičara i juvelira, jer bi ona „dala utemeljeniji i verodostojniji odgovor“. Međutim, to do danas nije urađeno. „Naša porodica čeka veoma dugo i zaprepašćeni smo svi celokupnom nesposobnošću sudstva da vrati ono što je naše. Zašto ne nastave s procesom? To nije korektno i nije pravedno. Cela moja porodica zahteva momentalni povraćaj, bez daljeg odlaganja”, kaže prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević. Svih sedmoro koji polažu prvo na nasleđe Josipa Broza saglasni su da ono što pripada Karađorđevićima bude njima i vraćeno. Dragocenosti Karađorđevića su krajnje minoran deo imovine koju je Broz ostavio za sobom. Naslednici posle Brozove smrti bili su njegovi sinovi Žarko i Miša i supruga Jovanka. Žarko i Jovanka su umrli, pa pravo sada polažu njihovi naslednici. Četvoro Žarkove dece i unuci doživotnog predsednika Joška, Zlatica, Svetlana i Edvard Broz. Pravo polažu i Jovankine sestre Zorka Aleksić i Nada Budisavljević. Oni u postupku pred beogradskim Prvim osnovnim sudom traže pokretnu imovinu, a ne nepokretnu - vile, letnjikovce, lovišta... koje su preuzele države nastale iz bivše SFRJ. Pokretna imovina je na nepoznat način razvučena svuda po svetu. Broz je za vreme svoje vladavine prema zvaničnom podatku koristio 234 vozila, od kojih su velika većina bili najluksuzniji automobili. Danas sudbina većine nije poznata. U Gardi Vojske Srbije na čuvanju se trenutno nalazi šest skupocenih automobila. Neka vozila su, međutim, prelazila iz ruke u ruku. Tako je Brozov „Mercedes Benz 600 - Pullman Landauleta“ sa šestora vrata, jedan od samo devet primeraka u svetu, prodavan u Britaniji novembra 2016. za 2,5 miliona funti. Koliko je zaista automobila prošlo kroz Brozove ruke ipak nije poznato. Na primer, Broz je Staljinu poklonio „mercedes benc 770“ vlasništvo ustaškog poglavnika Ante Pavelića, koji ga je dobio na poklon od Hitlera. Svojim lekarima i vozačima je poklonio najmanje sedam automobila... Pre Komisije bivšeg predsednika Nikolića, Savezna vlada SRJ je u periodu od 13. juna do 22. oktobra 2002. poslednji put popisala stvari iz vila u Užičkoj ulici između brojeva 11 i 15. Zanimljivo je da je taj popis označen tada kao državna tajna u narednih 30 godina, i to ističe 2032. Za ostavštinu doživotnog predsednika SFRJ njegovi naslednici su pokrenuli ostavinski postupak 1983, uz dve dopune od kojih poslednja ni do danas nije okončana. Prvi ostavinski postupak je okončan pravosnažno 6. jula 1984, kada su naslednicima dodeljena autorska prava Broza. Naslednici pokreću ubrzo i dopunu pa je u decembru 1989, presudom Četvrtog osnovnog suda u Beogradu, deo pokretne imovine iz vila gde je Tito živeo u Beogradu podeljen na tri dela između dva sina i supruge. Tu je bila lična garderoba, ali i vredne stvari - zlato, oružje, slike i nakit. Advokatica Gordana Spasojević objašnjava za NIN da naslednicima nikada nije omogućeno da imaju uvid u celokupnu imovinu. - Država SFRJ je 1985. donela poseban Zakon o upravljanju stvarima u društvenoj svojini koje su vezane za život i rad Josipa Broza. Tim zakonom su sve Titove stvari pretvorene u društvenu svojinu. To nije bilo moguće ni po tada važećim zakonima - kaže Spasojevićeva. Sporni zakon su doneli Brozovi komunistički saradnici, a oni su i pre usvajanja tog propisa počeli da razvlače dragocenosti obrazujući brojne komisije. Naslednici 1992, pred tada još postojećim Ustavnim sudom SFRJ, pokreću postupak za ocenu ustavnosti Zakona o Brozovoj imovini, ali tek 10 godina kasnije Ustavni sud jedne druge države, SRJ, koja je takođe prestala da postoji, odlučuje da je zakon koji je važio 17 godina neustavan. I taj sud kao i država su prestali da postoje, a izgleda da sadašnji sudovi države Srbije ne prihvataju te odluke. Ono što sudovi prihvataju su dopisi iz Predsedništva da sami sebe isključe iz procesa, ali i odluke nepostojeće Savezne vlade da popis stvari bude javna tajna 30 godina. - Do sada je u dopunskom ostavinskom postupku doneto 14 odluka suda. Poslednja prvostepena rešenje je od 16. decembra 2015. kojim je odbačen zahtev naslednika. Uložili smo žalbu i čekamo odluku - kaže Spasojevićeva. U Višem sudu u Beogradu potvrdili su za NIN da još odlučuju o žalbi na odluku Prvog osnovnog suda. i da njima nije poznatao šta se dešava sa stvarima iz sefova koje je otvorila Nikolićeva komisija. Advokatica Spasojević navodi da ne veruje da će država dati stvari naslednicima. Za imovinu koju je doživotni predsednik imao njegove partijske kolege su počele da se grabe odmah posle njegove smrti. Prema raspoloživim podacima dve godine posle Brozove smrti maja 1982. dve komisija sa ukupno sedam članova su po naređenju generalnog sekretara Predsedništva SFRJ napravile spisak „predmeta za koje se pretpostavlja da su lična svojina JBT“. Spisak je označen kao strogo poverljiv. Među brojnim vrednim stvarima je 2.707 zlatnika, među kojima preovlađuju austrougarski sa likom njihovog poslednjeg cara Franje Josifa. Tu je i jedan zlatnik od 500 kuna sa likom hrvatskog poglavnika Ante Pavelića. Popisana su i 44 zlatna prstena od kojih su mnogi sa vrednim dragim kamenjem poput dijamanata. Od novca u kešu i na bankovnim računima u zemlji popisano je ukupno 14.591.536,40 dinara, 70.240 dolara, 41.700,43 nemačke marke, 2.200 danskih kruna. Novac je nađen uglavnom u njegovim beogradskim rezidencijama među ličnim stvarima. Samo je u Beloj vili na Brionima pronađeno 17.040 dolara i 49.700 dinara. Popisano je i 28 zlatnih značaka koje uglavnom imaju obeležja NOB, Komunističke partije i preduzeća bivše SFRJ. Među njima je i zlatna značka kluba Hajduk iz Splita. Između popisanih stvari 1982. i ostavinskog rešenja iz 1989, kojima su sinovi Žarko i Miša i supruga Jovanka Broz dobili manji deo pokretnih stvari, uočljive su velike razlike. Troje naslednika je dobilo ukupno 5.730.141,70 dinara i 6.587,55 nemačkih maraka i 10 zlatnih prstenova. Razlika sa popisom iz 1982. je u svim zlatnicima - njih 2.707, dolarima 70.240, svim danskim krunama 2.200, kao i u 8.861.394,7 dinara i 35.112,88 nemačkih maraka i 34 zlatna prstena. Takođe nema nijedne zlatne poluge koju je Broz držao pored sebe. Jedino što je naslednicima dodeljeno, a nije na popisu iz 1982. jesu brojna odeća i nekoliko lovačkih pušaka. Neke od izuzetno vrednih stvari koje su se našle na popisu 1982. sada su u Muzeju istorije Jugoslavije. Tu je ukupno 49 poklona stranih vlada, među kojima najviše krunisanih vladara, kao na primer korintski šlem iz 7. veka pre Hrista od grčkog kralja ili glava Bude iz četvrtog veka pre Hrista od avganistanskog kralja Mohameda Zahira. Broz je od vlade SAD dobio kamenje staro 3,8 biliona godina koje su sa Meseca donele posade Apola 11 i 17. Doživotni diktator u skupljanju dragocenosti nije bio tako isključiv kao u ideologiji, pa su osim predmeta raznih kraljevskih kuća u njegovom posedu pronađene stare ikone, statua boga Ozirisa iz 6. veka pre Hrista.