19.05.
2024.
Iva je iz Kruševca otišla u fabriku ribe na Aljasci: Za mesec zaradiš 10.000 dolara, ali još pamtim šta se kolegi desilo
Iva je iz malog mesta u Srbiji otišla da radi na drugi kraj sveta.
Miloševiću se bez ikakvog osnova imputira negiranje da su zločini počinjeni, pa čak i “moralno slepilo”, to jest odsustvo saosećanja sa nevinim žrtvama. To naprosto nije istina. On je više puta tokom postupka, pa i u svom uvodnom izlaganju 31.8. i 1.9. o.g, osudio sve i svaki ratni zločin, ističući da krivci moraju biti kažnjeni. Ako je on dokazivao, na primer, da su oni koji su zarobljeni u vukovarskoj bolnici, bili hrvatski paravojni bojovnici a ne civili, nikako ne znači da je on odobravao njihovo pogubljenje u Ovčari. Ali ono što najviše čudi kada je reč o navedenom članku, jeste odsustvo onog što je bitno u čitavoj stvari kada je reč o Haškom “sudu” i “suđenju” pred njim. A upravo je Milošević želeo da svojim uvodnim izlaganjem saopšti svetu i domaćoj javnosti golu istinu: da su svi zločini, počinjeni od bilo koga na prostorima bivše Jugoslavije rezultat, logična i neizbežna posledica osnovnog zločina - zločina protivustavnog nasilnog, krvavog razbijanja Jugoslavije. A taj osnovni zločin iz koga proističu svi ostali zločini jeste isplanirani zajednički poduhvat domaćih secesionističkih lidera i njihovih inostranih mentora i gospodara, sa Nemačkom, Vatikanom, EZ i SAD na čelu.
A opštepoznato je da su Nirnberški i Tokijski tribunali, koji se smatraju “prethodnicom” Haškom tribunalu, sudili upravo za taj zločin, zločin protiv mira, zločin izazivanja, pokretanja rata. To je ono na što je Slobodan Milošević ukazao u svom istupanju, a nikako da je pokušao da dokaže da zločina i sa strane Srba nije bilo.
Dr Milan Tepavac, Beograd
