Ni metar Tare?

Baš u vreme kad su crnogorski ekološki pokreti počeli potpisivanje peticije dva puta se oglasio međunarodni administrator u BiH Pedi Ešdaun saopštenjem za javnost u kojem je projekat izgradnje Hidroelektrane “Buk Bijela” nazvan kontroverznim, dovodeći u pitanje pored ekološke i ekonomsku opravdanost i tvrdeći da nema verodostojne studije ni za jedno ni za drugo.

Bila je to opomena vlastima u Republici Srpskoj da odustanu ili bar uspore celu priču. Usledio je, neuobičajeno za dosadašnju praksu, oštar sudar između domaćih snaga i međunarodne civilne uprave.

U ime vlasti RS poruku je poslao premijer Dragan Mikerević u stilu da nema odsutajanja, da je rađena i dopunska studija na zahtev Kancelarije visokog predstavnika za BiH (OHR) i da će se, ukoliko ekološki ima nešto sporno, to doraditi u projektu izvođenja.

Za Milana Manigodu, vršioca dužnosti direktora preduzeća “Hidroelektarne na Drini”, to će biti “najisplativiji energetski objekat u Evropi jer će imati najjeftiniju moguću struju”. Manigoda kaže da je ekološki projekat urađen pre tri godine i da se nepotrebno digla velika galama. On tvrdi da “neće biti potopljen ni metar kanjona Tare, nego dvanaest kilometara njegove proširene doline”. Neće, kaže on, biti potopljeni ni nacionalni parkovi Durmitor i Sutjeska. Jedino će biti potopljen manji deo kanjona Pive, ali je ta priča sada deplasirana jer je “ranijom izgradnjom HE Piva potopljeno 70 odsto tog kanjona”.

Za poznatog hidrologa profesora Arhitektonsko-građevinskog fakulteta u Banjaluci dr Duška Đurića protesti protiv izgradnje su paušalni i “verovatno naručeni”. Smatra da je bez većih problema moguće pomiriti ekonomske i ekološke zahteve i to “po najvišim standardima”. On je doveo u pitanje dobre namere međunarodnih zvaničnika.

Ono što se moglo samo naslutiti u izjavama stručne javnosti i političara, javno je dešifrovao predsednik sindikata energetičara u RS Mirko Đukić. “Međunarodna uprava u BiH radi za interese velikih multinacionalnih kompanija”, kaže on, “prvo žele privatizovati elektroprivredu RS a onda će zaboraviti ekologe, graditi hidroelektrane na Drini i izvoziti struju. Ukoliko gradnja počne, cene našeg preduzeća će naglo porasti a to im ne odgovara.”

Vlasti RS u ovoj investiciji vide razvojnu šansu. Još pre tri godine urađena je studija, u aprilu ove godine zaključen je tender za koncesiju za izgradnju najvećeg hidrosistema na Drini koji bi činili HE “Buk Bijela” i HE “Foča/Srbinje”. Na tender su se prijavili britanski EFT Vuka Hamovića, slovenački “Vijadukt” i hrvatska “Montmontaža” a izbor najpovoljnijeg bi trebalo da bude obavljen do kraja ove godine.

Cela investicija trebalo bi da košta četiri stotine miliona dolara, angažovalo bi se pet hiljada radnika i oni bi gradili pet godina.

Zanimljivo je podsetiti da se o izgradnju “Buk Bijele” pričalo još 1954. godine, a onda i semadesetih godina prošlog veka kada su urađena i radnička naselja, izgrađen propusni tunel koji bi odvodio Drinu dok se njeno korito ne pregradi, čak su asfaltirani i pristupni putevi gradilištu i na kraju dovezene i moćne građevinske mašine. Štampa toga doba je učestalo pisala o “fabrici najjeftinije struje u Jugoslaviji”. Onda je sve utihnulo. Ekologija se nešto nije spominjala, a vlast, kao što je to bio običaj toga doba, nije osećala potrebu da javnosti nešto objašnjava, ali se neslužbeno govorilo da nije došao obećani inostrani novac.

U vreme balkanske polemike londonski Bi-Bi-Si je emitovao dokumentarac o kanjonu Tare.