Arhiva

Oživljavanje legende o slobodnom robu

Anja Dimitrijević | 20. septembar 2023 | 01:00
Oživljavanje legende o slobodnom robu
Specijalno za NIN iz Venecije Nova umetnička instalacija britanskog umetnika Dejmijena Hirsta uključuje ove godine dva muzeja u Veneciji - Palatu Grasi i Punta dela Dogana. Projekat je rađen više od deset godina. Ovo je njegova prva samostalna izložba od 2004. godine kada je izlagao svoje radove u Arheološkom muzeju u Napulju. Kompleksna izložba koju je koordinisala kustoskinja Elena Geuna otvorena je tačno mesec dana pre 57. Bijenala umetnosti. Poslednje dve godine Palata Grasi kao i Punta dela Dogana (radi se o privatnim muzejima pod vlasništvom kolekcije Fransoa Pinoa) organizuju velike samostalne izložbe umetnika, kao na primer prošle godine nemačkog vizionara Zigmara Polke. Kolekcionar Fransoa Pino odlučuje prvi put da ugosti radove jednog umetnika u sedištu oba izložbena prostora. Mnogi kritičari bili su u pravu kada su prognozirali da će ovaj događaj biti posećen koliko i Bijenale umetnosti u Veneciji, i da će predstavljati ozbiljnu konkurenciju. Izložba Blaga sa olupine Neverovatnog (Treasures from the Wreck of the Unbelievable), otvorena je odlomkom iz Šekspirove Oluje: Otac je tvoj pet hvati duboko, NJegove kosti sad su korali, Biser je sada njegovo oko - Šta god su od njega pokrili talasi, Sve su ti čudni pretvorili čari, U neke divne, dragocene stvari. Ovako pri ulasku u muzej saznajemo da je 2008. u blizini istočne obale Afrike pronađen ogroman potopljeni brod sa neverovatnim blagom iz dubina Indijskog okeana. Ta blaga su potvrdila legendu o Cifu Amotanu Drugom, slobodnom robu iz Antiohije (grad na severozapadu Turske) koji je živeo između druge polovine prvog i početkom drugog veka nove ere. U Rimskom carstvu, oslobođeni rob imao bi mogućnosti da se razvije u socio-ekonomskom smislu. Vlasnici robova i slobodni građani bi tada novčano pomagali bivše robove kako bi se osamostalili. Priča se da je Amotan (zvan takođe i Aulus Kalidus Amotan) nakon dobijanja prava glasa, uspeo da sakupi neverovatno bogatstvo. Trofej njegovog bogatstva bila je kolekcija vrednih predmeta iz raznih delova sveta. Vredni predmeti bili su kolekcionirani i odneti na ogroman brod Apistos (naziv koji na antičkom grčkom jeziku znači neverovatan) da bi zatim bili odneti u jedan hram sagrađen za tu nameru. Međutim, brod je potopljen i njegovo bogatstvo ostalo je očuvano samo u sferi legende... Tako su nastale bezbrojne varijante ove neverovatne priče. Dejmijen Hirst nam je priča na misteriozan način, a da bismo shvatili izložbu, podrazumeva se da treba da poverujemo da je kolekcija Amotana ostala u Indijskom okeanu pre više od 2.000 godina, napokon pronađena u južnoistočnom delu Afrike. Nakon više od decenije od „pronalaska“ potopljenog broda, izložba sakuplja bogatu kolekciju predmeta koji su iskopani u dubinama okeana. O prikupljanju predmeta iz okeana svedoče nam dva video-snimka pri ulasku u Palatu Grasi, gde vidimo ronioce koji iznose misteriozne skulpture. Kratki fragmenti video-snimaka mogu se pronaći takođe i na internetu. Važno je reći da je izložba Dejmijena Hirsta postavljena u Veneciji, u gradu koji je okružen vodom, gde je voda put brodovima i granica pešacima. Venecijansko more krije vekove tajni i misteriozna blaga. Nije slučajno da je Dejmijen Hirst poželeo da svoje skulpture prikaže baš u ovom gradu, gde se prepliću umetnost, tajne, misterije i voda. Površina venecijanske vode inspirisala je mnoge umetnike i pesnike svih vremena, a Hirst nam potvrđuje da nastavlja da inspiriše i savremene umetnike, ali u drugačijem kontekstu. Međutim, kritičari ističu da se zapravo radi o novom spektaklu ovog poznatog umetnika - priča o Cifu Amotanu koji je od roba postao svetski kolekcionar antičkog vremena, jer je i sam Dejmijen Hirst na početku svoje karijere bio siromašan. Želja Hirsta između ostalog bila bi da svi predmeti koju su (ponovo) sakupljeni u prostorima muzeja, postanu (ponovo) rasuti po celom svetu. Prodajom skulptura kolekcionarima, Hirst bi tako nastavio ovu priču. Na ovoj izložbi možemo videti opsesiju Hirsta koja je povezana sa sakupljanjem predmeta kao jedinim oblikom materijalne kulturne baštine nakon smrti, ali i potrebu da ispriča priču koja svoje korene drži u antičkim mitovima. U muzejima su postavljene skulpture hermafrodita, glava meduze, sirene, mitološka čudovišta i antički heroji. Međutim, osim mitova inspirisanih antičkom tradicijom postavljene su takođe i skulpture nekih od pop ikona ali i crtanih junaka - Mikija Mausa, Moglija, Balua… takođe zatrpanih koralima, školjkama i biljkama iz dubina okeana. Da li su crtani junaci u formi skulpture stvarno pronađeni u dubinama okeana? A na ulasku u Palatu Grasi očarava skulptura antičkog heroja veličine 18 metara, za koju takođe teško možemo poverovati da je pronađena u okeanu. Poseta se nastavlja izloženim crtežima, video-snimcima i spisima koji detaljno ilustruju restauraciju pronađenog blaga. Vidi se trud i napor koji je umetnik posvetio ispričanoj priči, ali i njenoj ubedljivosti. Hirst iskazuje da je verovanje u neku ideju mnogo intenzivnije i jače od istine. Poziva nas da se prepustimo fantaziji i poverujemo u njegovu viziju, na kojoj radi već deset godina. Sami odlučujemo da li ćemo mu verovati ili ne. Blaga koja je pronašao Hirst uvode nas u želju da verujemo, dotičući arhetipe prošlosti. Iz tog razloga izlaže predmete koji pripadaju rimskoj, egipatskoj, grčkoj, mesopotamskoj kulturi ali i kulturi bliže prošlosti, do pop ikona i crtanih junaka. Moć prirode i moć smrti Poznato je da je Dejmijen Hirst provokativan i kontroverzan. Rođen je u Bristolu 1965. godine. Završio je studije na Akademiji likovih umetnosti na Goldsmits koledžu u Londonu. Osnivanje umetničke grupe YBAs ili Young British Artists, takođe poznate pod imenom BritArt donelo mu je ogromnu slavu tokom devedesetih godina prošlog veka. Tema koja ga posebno interesuje jeste pojam smrti. Jedna od njegovih najpoznatijih instalacija je The Physical Impossibility of Death in the Mind of Someone Living (Fizička nemogućnost smrti u umu nekog živog) koja predstavlja ulovljenu tigrastu ajkulu očuvanu u formaldehidu u velikoj vitrini, prvi put izloženu 1992. godine u Sači galeriji u severnom Londonu. Ajkula simbolizuje moć prirode, ali istovremeno i moć smrti. Ova umetnička instalacija bila je prodata jednom američkom kolekcionaru za 12 miliona dolara. Na Venecijanskom bijenalu 2007. godine izložio je instalaciju pod nazivom Mother and Child Divided (originalno iz 1993. godine), koja mu je donela nagradu Turner i predstavlja najstariju ideju zapadne hrišćanske umetnosti, ikonu svete majke i deteta, tradicionalne simbole katoličkog umetničkog iskazivanja. Posetioci bi prolazili kroz dve vitrine u kojima su se nalazile presečena tela krave i teleta, da bi mogli da posmatraju unutrašnjost njihovog tela, takođe očuvanih u formaldehidu. Suprotno prikazivanju radosnog viđenja hrišćanskog jedinstva majke i deteta, Hirst odlučuje da nam pokaže ne samo zauvek razdvojene majku i dete nego i rastavljanje (fragmentaciju) delova njihovih tela. U međuvremenu Hirst je uspeo da postane jedan od najbogatijih savremenih umetnika sveta, ali i da stekne neprijatelje, mahom kod društava za zaštitu životinja.