Kazačok u “Zvezdinoj” loži

Jedna od preživelih srpskih institucija, slavni fudbalski klub “Crvena zvezda”, izgleda da se nedavno pridružila vodećim evropskih klubovima. Ne po rezultatima, atraktivnim utakmicama ili zapanjujućim fudbalskim talentima, već po informacijama prema kojima “Zvezdu” kupuje jedan od vodećih ruskih biznismena, solidno povezanim sa Romanom Abramovičem, tajkunom koji je u londonski “Čelsi” uložio više novca nego bilo koji drugi biznismen od nastanka fudbala do danas. Hoće li, dakle, na Marakani uskoro zaigrati “Krasnaja zvezda”? Možemo li očekivati da u crveno-belom dresu vidimo igrače poput Ronaldinja i drugih svetskih vedeta?

Želeći da kroz fudbal legitimišu brzo stečeno bogatstvo i tako postanu deo evropskog džet-seta, najbogatiji biznismeni iz Putinove zemlje čuda krenuli su u osvajanje evropskih klubova sa velikom i bogatom tradicijom. Londonski klub “Čelsi”, poznat po najelitnijoj publici u Engleskoj, bio je prva etapa u ruskom pohodu na fudbalski zapad. Prema tvrdnjama fudbalskih znalaca, nedavno je jedan od pripadnika kaste najbogatijih Rusa želeo da kupi i slavnu “Romu”, ali je italijanski premijer i vlasnik “Milana” Silvio Berluskoni osetio potrebu da zaštiti popularnu rimsku “vučicu”, jednu od italijanskih fudbalskih svetinja. Navodno se Berluskoni obratio ruskom predsedniku Vladimiru Putinu koji je biznismenu prijateljski savetovao da investiranje u italijanski fudbal i nije tako dobra ideja. “Roma” je tako sačuvana. To, međutim, ne znači da su ruski tajkuni odustali od plana da preko evropskih šampionskih klubova ušetaju u zapadno visoko društvo. “Crvena zvezda” je jedini srpski klub koji je osvojio titulu evropskog i svetskog šampiona. Nedavna poniženja u evropskim takmičenjima će verovatno uskoro biti zaboravljena, ali će šampionski pehari u trofejnoj sali “Zvezde” ostati zauvek. Oni će se pamtiti.

Ali, šta “Zvezda” ima osim pehara? Na potencijalnoj fudbalskoj berzi bi se moglo navesti nekoliko ozbiljnih argumenata. Prvo, “Zvezda” je evropski brend i srpska institucija. Ima najveći stadion na području bivše Jugoslavije (55 000 mesta za sedenje) i ubedljivo najveću armiju navijača. Nipošto ne bi trebalo zaboraviti ni poslovne kapacitete stadiona od 16 000 kvadratnih metara i bogatu prateću infrastrukturu koja bi prilikom kupovine ili prodaje mogla da ima izvestan značaj. “Zvezda” je, takođe, u stanju da neuporedivo lakše od drugih fudbalskih klubova privuče najbogatije srpske kompanije za sponzore kluba. Iako vrednost kluba nikada nije zvanično procenjena, jedna od prvih i najznačajnijih procena izrečena je tokom avgustovskih pregovora Abramovičevog poslovnog partnera sa istaknutim funkcionerom sportskog društva “Crvene zvezde”. Prema informacijama NIN-a, procena “Zvezdinog” kapitala bila je veoma primamljiva i iznosila neverovatnih 200 miliona engleskih funti.

Predstavnici “Zvezde” nisu bili spremni da zvanično potvrde ili demantuju vesti o “sanstefanskim” fudbalskim pregovorima, ali prijatelje navijače i poslovne partnere ta informacija nikako nije mogla ostaviti ravnodušnim. Zakon privatizacije nije regulisao pitanje svojine i promene vlasništva sportskih klubova zbog čega nije moguće očekivati zvaničnu prodaju nekih od naših sportskih institucija. Ali to ne znači da pregovori o privatizaciji nisu počeli, a da se rasplet tih pregovora može očekivati čim Skupština Srbije donese zakon kojim se reguliše privatizacija sportskih klubova.

LJudi bliski potencijalnim kupcima klubova smatraju da privatni kapital od tih klubova može da napravi uspešna preduzeća sa znatno većim brojem gledalaca, uvećanim prihodima od reklama i sponzora, ali ne zaboravljaju i ogromne rizike kojim se vlasnici klubova izlažu. Setimo se avanture kontroverznog francuskog biznismena Bernara Tapija sa marseljskim “Olimpikom”, kolapsa koji je doživela slavna “Fjorentina” (vlasnik je bio producent Čeki-Gori), pa i ogromnih gubitaka Serđa Kranjotija u rimskom “Laciju”. Tapi i Čeki-Gori su na kraju osuđeni i na zatvorske kazne.

Ali, pored priče o ekonomskoj isplativosti privatizacije, sadašnji rukovodioci “Zvezde” i njeni eventualni budući vlasnici bi morali da razmišljaju i o jednoj neekonomskoj “sitnici” - šta o svemu tome misle navijači? Ogromna većina navijača verovatno smatra da su godinama provedenim uz voljeni klub, dok je beležio najveće uspehe, ali i padove, stekli i neko nepisano vlasničko pravo. Da li ste sreli “deliju” ili “grobara” koji “Zvezdu” ili “Partizan” ne doživljavaju kao deo svog privatnog vlasništva? Na stranu to što svaki “delija” ili bar ogromna većina njih smatra da “Zvezda” može da bude samo u srpskim rukama.

Svetostefanski pregovori, prema saznanjima NIN-a, nastaviće se krajem septembra na istom mestu. Iako se uskoro ne može očekivati postizanje formalnog dogovora o prodaji, “Zvezda” izgleda polako klizi ka Rusiji. Svoju konačnu reč će, naravno, dati i predstavnici Uprave, potencijalnih kupaca ali i malih akcionara iz neformalnog konzorcijuma “delije sever”.