Đavo u dečjem selu

Većina satanističkih sekti svoje članove obeležava u 16. godini tako što im na levom ramenu tetoviraju pentagram, na desnom antikrst, a iza uva tri šestice.

Vozim se gradskim prevozom kroz Novi Sad.

Gledam, gledam, gleduckam ima li iđe ikog sa istetovirane tri šestice iza uva.

Svi su mi sumnjivi.

Naročito vozač koji mi kaže da sam pogrešio autobus.

Da ovaj ne ide do Dečjeg sela. Da do sela ne idu autobusi. Da moram u Sremsku Kamenicu a onda peške.

Sumnjiva mi je i baba koja pominje đavola dok je preskačem pokušavajući da iskočim iz autobusa.

“Umri, baba!” viknem joj na uvo preskačući četiri korpe i jednu vreću.

Ona pominje đavola a ja trčim prema semaforu i dalje još dalje.

2. Sa hiljadu i pesto dinara u džepu tragam po Srpskoj Atini za satanistima.

Baba je stara i sigurno nema tri šestice na uvu.

Ona sto posto nije organizovana.

Ali taksista mi ne uliva poverenje.

Daje mi popust, što je sumnjivo.

Objašnjavam mu kako sam pripadnik Prvog srpskog rimovanog puka “Sava Savanović”.

Da imam jedan dan samo na raspolaganju da pronađem đavola.

“Ko traži đavola on ga i nađe”, mudro me savetuje.

3. U ruci nosim pokajnički roman Predraga Miljkovića, jednog od najdarovitijih pisaca koji su se skoro pojavili “Do đavola i natrag” ali mi ne pomaže. Radnja se dešava na Svetoj gori i u beogradskim blokovima.

Srpski đavo se mnogo razlikuje od ovog mondijalističkog.

To je Đavolak kojem se zna mesto. Oko vodenica, po bespućima i najveći mu je greh da na uzbrdici pojaše kakvog zalutalog putnika, da ga pojaše i otkine mu deo glave šećera. Kockari iz Vegasa, kockarnice u Bloku 45, tepaju mu Đaša.

4. U manastiru Krka, pred sam rat, krštavali su me srpski pesnici i kaluđeri na obali reke Krke. Iguman Benedikt mi je triput postavio pitanje odričem li se đavola. Jedva sam odgovorio.

“Da.”

Da me je upito još jednom, skočio bih u Krku i otplivao. Teško se odreći nekom ko je deset godina proveo u beogradskom Bermudskom trouglu.

5. Sledbenike nalaze među nezadovoljnicima u svim segmentima društva, a njihov zadatak je da prikrivaju zločine koje počine članovi sekte. Pranje mozga i ugrađivanje programa sekte u ličnost članova, postiže se pomoću droga i drugih sredstava. Prema podacima MUP-a Srbije, pripadnici nekih sekti često su umešani u šverc droge, oružja ili trgovinu ljudskim organima.

Najveću ekspanziju u proteklih pet godina imale su upravo satanističke sekte. Prethodnica novijih satanističkih sekti su “darkeri” koji su, po obelodanjenim podacima, kao američki eksperiment prvo isprobani u Južnoj Americi, a potom u Evropi. U bivšu SFRJ, “darkeri” su stigli preko Nemačke, Austrije i Mađarske, a u Beograd preko LJubljane, Sarajeva i Zagreba. Prva satanistička sekta Božja deca deluje u Beogradu još od 85. a od tada brojne ekspoziture širom Srbije zasnovale su sekte: Mistična ruža, Crvena ruža, Crna ruža, Crne škorpije, Satanina braća, Slobodna crkva boga satane, Vatra pakla... Prema saznanjima MUP Srbije i Obaveštajne službe VJ, beogradski i ljubljanski satanisti međusobne kontakte održavaju preko jedne zapadnoevropske ambasade u Beogradu.

Većina satanističkih sekti svoje obrede zasniva na seksualnoj magiji i usvojile su zakon pod nazivom “Lider Am Vel Legis”. “Najčudnija” je deseta tačka ovog “zakona” koja obavezuje: “Ne oklevaj. Okreni se, ubij, muči!” Tačka 14 zapoveda: “Muči i ubijaj.” Tačka 15: “Zato ubij, ako nećeš da to uradiš sam, mi ćemo to da učinimo za tebe i prisilićemo te da uđeš u sakralno svetilište.”

6. Volim ovako iscrpne izveštaje koje ponađem u Mreži.

Ali da pronađem “sataniste” u Novom Sadu, to mi mnogo ne pomaže.

Prolazimo pored groblja.

Iz groblja izlaze darkeri. Svi u crnom.

Krstim se. Ode ožalošćena porodica.

7. Gluvo doba noći. Odblesci sveća koji se vide kroz prozore i poluotvorena vrata crkve nagoveštavaju da je služba u toku. To je pomalo neobično, jer datum u kalendaru ne ukazuje da je u pitanju neki crkveni praznik sa noćnim bdenjem. Bliži pogled otkriva da je u pitanju ritual, ali neočekivan, koji se ne odvija u skladu sa hrišćanskim bogosluženjem. Na zidu visi raspeće Hristovo okrenuto naglavačke. Po podu, oko oltara, leže polomljeni krstovi, ikone su poskidane sa zidova i razbacane, ikonostas razvaljen, svetlo potiče od naopako okrenutih sveća, a na oltaru leži gola devojka, raširenih nogu kojoj se iznad glave nalazi slika đavola sa glavom jarca ili vola. Službu vodi, jer očito je da se dešava “crna misa”, čovek obučen u crno, koji između devojačkih nogu drži hvalospev u čast đavola, uz podršku ostalih prisutnih satanista. Zapravo, cela služba za svoju suštinu ima izvrnut ritual hrišćanskog bogosluženja.

Na kraju, da bi sve bilo dosledno izokrenuto do kraja, umesto celivanja oltara - časne trpeze, “sveštenik” seksualno celiva golu devojku, što posle njega čine i svi muški učesnici koji to mogu i žele, a sve je to samo uvod u opštu orgiju učesnika. Da bi, na taj čin, ostala trajna uspomena na učinjeno delo, sve crkvene knjige se raskupusavaju i naliju uljem i vodom. Prema opisu, ovo je zapisnik iz spisa inkvizicije, iz vremena mračnog srednjeg veka, koji se odnosi na priznanje iznuđeno pod mukama od nesrećnika optuženih da su vešci ili veštice. Moguće je takođe, da to predstavlja istrgnut deo sinopsisa scenarija iz savremene holivudske produkcije horor filmova. Međutim, događaji govore da ovo nisu magnovenja iz zaboravljenih delova mračne prošlosti i rezultat nečije bolesne mašte, nego da se odigrava ovde i sada, u jednoj zemlji lakovernih i pretežno religiozno nepismenih na brdovitom Balkanu, na samom kraju DŽDŽ veka.

8. U Dečje selo u Sremskoj Kamenici stiglo je anonimno pismo da će biti oteto dete, devojčica od dvanaest godina i žrtvovana na velikoj crnoj misi.

Anonimno pismo je stiglo iz Novog Sada u beloj koverti. Na običnoj beloj koverti je zalepljen papir sa nepotpunom adresom, piše samo - Dečje selo, Sremska Kamenica, bez ulice i broja. Napisano na kompjuteru. I tekst upozorenja napisan je na kompjuteru.

Direktoka Dečjeg sela Branislava Balaban kaže:

“Ovo pismo smo primili u jedanaest časova, a dvadeset pet minuta kasnije o njegovoj sadržini smo obavestili policiju i prosledili ga nadležnim organima. Ono što moram da kažem, jeste da je i resorni MUP i naše ministarstvo zaista sa puno pažnje i brige odreagovalo.

Mi imamo na tri hektara nacionalnog parka otvoreno trinaest kuća bez ograde i stopedesetoro dece.

Roditelj ima dvoje pa brine.

Mi smo u potpunosti sačuvali sadržaj pisma. I sve novinare smo usmeravali. Budite strpljivi, nadležni organi rade svoj posao. Povećali smo broj radnika noću, obavljamo razgovore sa decom, ne šireći paniku. Podigli smo sve na noge kako bismo sprečili najgore.”

Direktorka mi dalje priča o uspesima ovog sela. O milion i po dolara koje su zbog svog korektnog odnosa sa donatorima dobili, o planovima za izgradnju istog takvog sela u Kraljevu. I zaista, to Dečje selo izgleda kao iz neke druge zemlje, iz nekog budućeg vremena. Trava podšišana, cveće svuda, deca lepo obučena i ne vole da se slikaju.

9. “Istina”, Udruženje za zaštitu od svih sekti, podseća da u Srbiji deluju satanisti koji u svojim obredima koriste žrtvovanje ljudi.

“Satanisti su najavili održavanje svoje velike crne mise u narednih trideset dana. Postoji i velika mogućnost da će se ona i održati i da će za tu priliku stići Veliki majstor iz inostranstva. Možda se mnogi čude takvom pismu ali pretnje tog tipa se ne dešavaju prvi put u Srbiji. Pre skoro deset godina takva se stvar desila u Despotovcu, pa u Lazarevcu pre tri godine, kad su silovane i ubijene devojčice, a pored njih ostavljen znak jedne od satanističkih sekti - Crna ruža.

Nekad se desi da na samom oltaru ubiju dete i pušta se da što više krvi isteče. Ali, u svakom slučaju, dete treba da je što mlađe i neukaljano grehovima.

Taj obred predstavlja kod satanista izraz zahvalnosti onome koga slave.”

10. Poslednje vesti.

Novosadska policija podnela je krivičnu prijavu protiv NN lica zbog osnovane sumnje da je širilo lažne vesti u pismu upućenom na adresu Dečjeg sela i više novosadskih osnovnih škola a u kojem se navodi da će jedno dete biti žrtvovano u satanističkom obredu, izjavio je načelnik novosadskog MUP-a Miladin Kostrešević. Policija je suzila krug osumnjičenih na pet do šest osoba čiji je cilj bio da se oklevetaju žena i profesor zaposleni u Izvršnom veću.

Nebojša Jevrić