Pesnički maraton

Sedamnaesti međunarodni sajam knjiga u Moskvi prošao je u znaku tragedije koja se dogodila u severnoosetijskom gradu Beslanu upravo na dan otvaranja. Čim je stigla strašna vest o tragediji u školi, osnovan je fond za popunjavanje biblioteka grada Beslana i prvi kamion knjiga je krenuo.

Na Sajmu je izlagalo više od 3 000 izdavača iz 80 zemalja sveta. Izloženo je i 50 hiljada naslova objavljenih u Rusiji tokom godine.

Na svim štandovima održavani su susreti sa piscima, prezentacije knjiga, okrugli stolovi, i mada je broj posetilaca iz straha od terorizma bio drastično manji u odnosu na prošlu godinu, ispred ulaza su se formirali dugi redovi a “tapkaroši” su preprodavali karte koje su na kasi koštale trideset, za sto rubalja.

Prvi put organizovano je celodnevno čitanje poezije - pedeset pesnika, smenjujući se, govorilo je svoje pesme bez prestanka punih pet dana, koliko je trajao Sajam.

Prvi put za poslednjih deset godina održan je Festival jevrejske knjige na kome je predstavljen veliki broj novih izdanja. Posebnu pažnju izazvale su dečje knjige na ivritu koje se prvi put pojavljuju u savremenoj Rusiji, a među njima “Živa azbuka” iz koje deca mogu da nauče azbuku ivrita i veliki broj ivritskih reči.

Jevrejski pisci i glumci čitali su bajke, a na sceni teatra “Ermitaž” održani su okrugli stolovi posvećeni jeziku prevoda i ulozi mistike kod Jevreja.

Na zajedničkom štandu pravoslavnih izdavača čitaocima je predstavljeno prvih osam knjiga tridesetotomne “Pravoslavne enciklopedije”, državno-crkvenog projekta u čijem stvaranju učestvuju Ruska akademija nauka, pravoslavne crkve mnogih zemalja sveta, ruski i svetski crkveni naučnici.

U okviru ruskog autorskog programa čitaoci su mogli da se sretnu za poznatim piscima kao što su LJudmila Ulicka, Edvard Radzinski, Jurij Poljakov, Jevgenij Griškovec, Viktor Peljevin

Iako je Moskovski sajam knjiga međunarodni i mada je na njemu učestvovalo toliko stranih izdavača, među njima i nekoliko veoma značajnih, kao što su britanski “Makmilan” i “Pingvin”, oni su bili jedva primetni među više od 2 000 domaćih - od izdavačkih giganata kakvi su “Eksmo”, “Olma”, “Ast” ili “Rosmen”, do malih ali sa veoma zanimljivim knjigama.

Atribut “međunarodni” odbranili su, kao i obično, gosti iz Belorusije i Ukrajine, kao i već pomenuti Festival jevrejske knjige, na kome većina dela nije bila na ivritu.

Knjige na Sajmu nisu bile ništa jevtinije nego u knjižarama, a s obzirom na obilje ogromnih knjižara u Moskvi, u kojima se zaista može naći sve što i na Sajmu, jasno je zašto se on organizuje pre svega za one koji se bave biznisom. Za krupne, srednje i sitne profesionalce na ogromnom tržištu. Rusija ima oko 150 miliona stanovnika, od kojih bar polovina nešto čita i kupuje. Ako se tome doda veliki broj ruskih čitalaca po celom svetu kojih ima najmanje 30 miliona - ukupan broj iznosi 100 miliona. To je veliki novac i ozbiljan posao. Ali ako se porazgovara sa ruskim piscima, izdavačima i kritičarima, saznaje se da se sudbina tog masnog kolača rešava ne na štandovima u Moskvi već u Frankfurtu.

Na ovogodišnjem sajmu zabeleženi su i rekordi - najduži red za autogram formirao se ispred Aleksandre Marinjine, rodonačelnice ženskog detektivskog romana, koja je autor 28 knjiga i dve drame prodatih u više miliona primeraka.

Marinjina je doktor nauka, ima više od 30 naučnih radova. Dugo je radila u policiji i ima čin potpukovnika. Knjige su joj prevedene na 20 jezika a o njenoj junakinji Anastasiji Kamenskoj snimljeno je nekoliko TV serija koje su se prikazivale ne samo u Rusiji već i u Letoniji, Ukrajini, Nemačkoj i Francuskoj.

Najveći štand, u obliku plemićkog dvorca, imao je “Olma pres”, a najbogatiji autorski program (iako korigovan zbog dana žalosti), 26 autora, predstavio je “Eksmo”.

Na dan otvaranja Sajma, 1. septembra, na sceni Boljšog teatra, dodeljene su nagrade za knjigu godine. Glavna nagrada koju je uručio poslednji predsednik SSSR-a Mihail Gorbačov pripala je drugom tomu (prvi je izašao pred prošlogodišnji Sajam) “Velike ruske enciklopedije” koja će imati 30 knjiga.

Proza godine je roman “Iskreno vaš Šurik” LJudmile Ulicke, poznate našim čitaocima po romanima “Medeja i njena deca”, “Slučaj Kukockog”, koje je objavio “Filip Višnjić” i noveli “Sonječka” u izdanju “Nolita”.

Bestseler godine je naučnofantastični roman Sergeja Lukjanjenka “Noćna patrola”, po kome je snimljen istoimeni film, prvi ruski blokbaster koji je potukao sve rekorde po gledanosti, zaradio ogroman novac i trenutno puni dvorane u američkim bioskopima.

Za “prvu knjigu” nagrađen je dramaturg Jevgenij Griškovec i njegov roman “Košulja”

Kako živeti posle Beslana Na okruglom stolu posvećenom terorizmu, jedinoj temi kojom se tih dana bavila cela Rusija, Eduard Limonov je optužio Putina i vladu da iz egoističkih razloga ne prihvataju nikakve pregovore. “Vlast se ponaša plašljivo, jadno i zaklanja se ljudima kao živim štitom”, rekao je on. Vladimir Vojnovič je upozorio da se ni u budućnosti ne može očekivati ništa dobro i da treba samo sedeti kod kuće, ne ići nikud, skrivati se... LJudmila Ulicka je ispričala svoje iskustvo: - Mi odavno živimo kao na slici. Pre nešto više od 20 godina montirala sam film, dokumentarne snimke napravljene za vreme oslobađanja nemačkih koncentracionih logora. Posle toga mene je zaista teško začuditi, ali ovo što se dogodilo ljudski um ne može da prihvati. Ipak me je zapanjilo da su postojali ljudi (njih su valjda ubili, nisu nam ih pokazali) koji su na to sposobni. Zapanjilo me je što u svetu ima tako mnogo ljudi sposobnih da urade ono što je urađeno u Beslanu. Vladimir Šinkarov, umetnik, ilustrator, veruje da će se teroristički napadi nastaviti. I broj žrtava će biti sve veći. - Osnovni razlog za to je jednopolarni svet. Pravi otvoreni rat sada je prosto nemoguć. Ispada da je terorizam jedino oružje onih koji se smatraju ugnjetenim. Ali protiv koga? Protiv dece?!

Svet literarnih heroja Za vreme Sajma, ali ne i na Sajmu, objavljena je prva od 10 knjiga velike biblioteke “Svet literarnih heroja”, pod nazivom “Odiseja”- izbor putopisa od Homera do Iljfa i Petrova. Planira se da se još nekoliko takvih desetotomnih kolekcija pod nazivom “Iskušenja”, “Vitezi”, “Avanturisti” objavi tokom sledećih nekoliko godina. Reč je o bibliofilskim izdanjima sa velikim brojem ilustracija ili arhivskih slika iz kojih se vidi duh epohe. Ilustracije se nalaze u arhivama svetskih biblioteka ili kod naslednika, ali se nove ne prave. Slična biblioteka koja sadrži celu istoriju svetske literature sa odgovarajućim ilustracijama, ne postoji nigde u svetu. Numerisani primerci u kožnom povezu, na skupoj hartiji, štampaće se u Austriji, prodaju se samo u pretplati po ceni od 9 991 evro za deset knjiga koje se objavljuju u jednoj godini. Izdavač sakuplja podatke o potencijalnim kupcima i obraća im se lično. U Moskvi ih ima oko 1 000 koji su spremni da daju po hiljadu dolara za jednu knjigu. Na sajmovima se ne pojavljuju, između ostalog i zato što takvi klijenti ne vole publicitet.