Otac Justin kao argument

Povod za ovo pisanje je pismo jereja Velibora DŽomića u vezi s člankom “Pravoslavlje ili smrt”. Mnoge izjave poglavara  starokalendarca Akakija on naziva lažnim. Zar je moguće da jerej DŽomić piše knjigu u tri toma “Stradanje Srpske crkve pod komunistima” a da mu nije poznat podatak da je patrijarha Germana izabrala “titoistička vlast?” Neću da se pozivam na Vurdeljine izvore niti na knjigu “Udba u oltaru”, pisanu na osnovu Udbinih dokumenata, već na jednog svetog čoveka, “skrivenu savest pravoslavlja,” Justina Popovića. Čula sam iz usta samog oca Justina da se za vreme izbora patrijarha Germana zatekao u Beogradu. Pozvonila su mu na vrata dva mlada čoveka koji su se predstavili kao službenici “unutrašnje bezbednosti” i naredili ocu Justinu da odmah napusti Beograd jer: “Mi biramo našeg patrijarha” rekli su. “Vi imate svojih učenika i prijatelja na koje možete da utičete.” I German je bio izabran za patrijarha. Ako su Vurdeljini izvori sumnjivi jer je bio višestruki, pa i komunistički obaveštajac, može li se to reći za ćelijskog zatočenika oca Justina na čiju sahranu se sleglo mnogo sveta iz zemlje i inostranstva uz vidno odsustvo patrijarha Germana. Jedna kaluđerica je tim povodom pisala: “Svi su došli samo jedan drema, a to našeg patrijarha nema.” Da ste Ž. DŽomiću o tom podatku pitali učenike oca Justina, rekli bi vam.

Zar vama, oče DŽomiću, nije poznato da je baš patrijarh German bio sedam godina jedan od šest predsednika Svetskog saveta crkava od 1968. Patrijarh German je tražio jedinstvo “ čak i sa onima koji nisu pravoslavni” jer, “drvo se na drvo naslanja a čovek na čoveka”, govorio je on kritičarima.

Evo kako takav postupak ocenjuje otac Justin Popović u pismu Sinodu i patrijarhu Germanu: “Koliko dugo ćemo obesvećivati naše Sveto Pravoslavlje i našu Svetosavsku crkvu sa vašim kukavnim i užasnim stavom prema Ekumenizmu i Svetskom savetu crkava koji je direktno suprotan Svetom Predanju?” Svetski savet crkava, jedan od glavnih zagovornika ekumenizma, predstavlja skup svih jeresi, svih vera jer - postoji samo jedan Bog. Takvim apostol Jakov odgovara: “Ti veruješ da je jedan Bog; dobro činiš. I đavoli veruju i drhću. “(Jak.2-19)

Svetski savet crkava, propovedajući jedinstvo svih vera ima članica koji uvode nove običaje u praksu tuđu hrišćanskom predanju (rukopolaže žene za “biskupine” i “pastorine” a toleriše homoseksualizam i lezbijstvo). Pretpostavljam da vam je poznato da je Sveti arhijerejski sabor doneo odluku 1997. o istupanju SPC iz Svetskog saveta crkava. SPC je još uvek članica SSC uprkos odluci iz 1997. Zašto potpisnici Sopoćanskog apela i dalje traže da SPC istupi iz SSC?

Za pohvalu je što kao sveštenik branite SPC ali, ne zaboravimo da i ISTINA mora da se brani.

Dr Desanka Krstić,
Toronto, Kanada