Kontrolisana nezavisnost

U nedeljnom broju Politike, negde pred sam kraj intervjua povodom Međunarodnog dana ljudskih prava, zaštitnik građana Zoran Pašalić poručuje: „Mora da postoji jedna potpuno nezavisna medijska organizacija, u čijem formiranju ključnu ulogu moraju imati novinarska udruženja.“ Iako data naizgled usput, izjava je osvanula na prvoj strani novina i „izvučena“ u naslov. Zašto – treba čitati između redova. Predstavnici već postojećih udruženja – „zavisnih“, po logici zaštitnika građana – listom se pitaju i šta je ombudsman zapravo hteo da kaže, ali slute da se ne radi ni o čemu dobrom po novinare. Uprkos tome što su njihova sigurnost i blagostanje navodni razlog za formiranje tog „nezavisnog“ tela, kao i briga o „adekvatnim ugovorima, plaćanju doprinosa..., cenzuri i pritiscima svake vrste“, što bi „trebalo regulisati zakonom“, sagovornici NIN-a se prema kontekstu najave odnose sa jakom dozom rezerve. „Ideja o nekom novom telu nije nova“, kaže Vukašin Obradović, bivši predsednik NUNS-a. „Veran Matić je, zadužen ispred Stalne radne grupe za bezbednost novinara da osmisli koncept koji bi bio u skladu sa poglavljem 23 Akcionog plana za pristup EU, predložio još 2015. formiranje institucije ombudsmana za medije“, objašnjava. Koncept nije tada bio sasvim jasan, pa je iza njega stao samo UNS, dok je u interpretaciji Pašalića ideja još konfuznija, tvrdi Obradović. Ipak, sumnja da je sada posredi težnja da se postojeća novinarska udruženja potisnu iz svih pregovora, iako su „ključni sagovornici“ po svim pitanjima koja su se već otvorila (a odnose se na cenzuru, bezbednost, prava, i sve ostalo). Nešto u potenciranju formulacije „nezavisno“ mu ne štima, jer, zapravo, potiče od države. Slaviša Lekić, sada na čelu NUNS-a, misli da je „zaštitnik građana pobrkao lončiće“. Osim što pretenduje da štiti državu od građana, u ovom slučaju – novinara, što nije u opisu njegovih radnih zadataka, on se natura i kao utemeljitelj „jedne potpuno nezavisne medijske organizacije“ koja će obavljati nekakve fantomske poslove, neidentifikovane ovom inicijativom, smatra Lekić. Apsurd poredi sa situacijom da Pašalić „patentira“ privatne vrtiće, iako oni već postoje, pored državnih. „Tako i na medijskoj sceni imate UNS, PROUNS, SINOS ili DNV kao neskriveno paradržavna novinarska udruženja ili asocijacije i na drugoj strani, od države nezavisne NUNS, NDNV, ANEM ili AOM“, nabraja. I pita se - čemu nova „nezavisna medijska organizacija“ koju osniva – država. Premda često ne sasvim istomišljenički, UNS je ovog puta zauzeo isti stav, tražeći od Pašalića da se jasnije izjasni o tome šta je tačno mislio ovom najavom. Svaki delić izjave za njih je sporan, tačnije – neshvatljiv, a posebno – kakva je to „nezavisna“ organizacija, ko će je praviti, i koja će tačno biti njena uloga . „Uostalom, UNS odavno tvrdi da stanje u medijima nikad nije bilo gore“, kaže Vladimir Radomirović, predsednik ovog udruženja. Bilo da je reč o prepakovanoj zamisli Verana Matića, ili je poteklo od predloga da rad novinara bude licenciran, ili im se sprema nešto sasvim novo (nesumnjivo – maštovito), nečuven je način da se to saopšti, mišljenja je Tamara Skroza, novinarka. Umesto da svi zajedno sednu, i članovi Vlade i predstavnici udruženja, i ombudsman, i dogovore se ko ljudi, novinarima se pritajeno preti. I sasvim nepotrebno pravi tenzija. „To je čist bezobrazluk“, dodaje Skroza, pogotovo kad se uzme u obzir da Pašalić kaže da će rad tog „nezavisnog“ tela biti regulisan zakonom. „A mi još nemamo ni medijsku strategiju, dok je sloboda govora na alarmantno niskom nivou“, naglašava. Niti je zbilja rešeno pitanje državnog vlasništva nad medijima, niti REM radi svoj posao, niti Tanjuga nema, a niti ga ima, za razliku od sveprisutnih tabloida. O tome šta ih sve tišti, novinari će imati priliku da povere ombudsmanu, jer, kako kaže za NIN, upravo je „započeo konsultacije sa novinarima i strukovnim udruženjima, sa kojima pre svega treba da razmotri šta je to što medijskoj sferi nedostaje“. Pa će im to izdejstvovati.