Veliko šareno

Ishod lokalnih izbora najbolje se sažima u bilansu četiri srpske najveće varoši sa službenim statusom grada: četiri grada, četiri različita pobednika. Slavodobitnici su, ipak, članovi Demokratske stranke, jer su dobili gradonačelnika u Beogradu i time stekli vlast nad (najmanje) četvrt Srbije.

Ispalo je, međutim, da su demokrate najveći gubitnici drugog kruga, jer su očekivali i Niš, a nadali su se, mada teže, i Novom Sadu. Na kraju, mogu da budu zadovoljni što im je ostao i Beograd, jer je Aleksandar Vučić prednost Bogdanovića od trideset hiljada glasova iz prvog kruga sveo na deset hiljada.

Dakle, Demokratska stranka (Bora Novaković) u Novom Sadu nadoknadila deset procenata i izgubila, u Beogradu (Nenad Bogdanović) izgubila je dva procenta u odnosu na Vučića i pobedila. U Nišu, uz mali odziv, glatko je, uprkos znatnom vođstvu (Goran Ćirić), potučena od kandidata Nove Srbije Smiljka Kostića. U Kragujevcu je njen kandidat (Dragutin Radosavljević) i u prvom i u drugom krugu bio samo statista u odnosu na Veroljuba Stevanovića.

Četiri grada, četiri potpuno različita slučaja. A izbori su bili u 133 opštine.

Demokrate se kiselo smeškaju, jesu najbolji, ali više su očekivali; radikali se gruvaju u prsa, ali, kako ćemo videti, ima u njihovom uspehu i manje slavnih momenata; Ivica Dačić je ozaren, SPS je osvojio osamnaest opština i još nekoliko gde su njihovi kandidati bili maskirani kao grupe građana, a razloga za čisto zadovoljstvo ima uistinu samo Nova Srbija jer su njeni kandidati, osim Niša, osvojili i tako znatne varoši kao što su Valjevo i Čačak, i još mnoge u koalicijama. Treba reći i to da su samo glasovi radikala “čisti” i dadu se prebrojati, jer su samo oni svuda nastupali potpuno samostalno. To se može shvatiti i kao odluka partije da se uzda “u se i u svoje kljuse”, ali i kao izraz dobro poznate političke činjenice da je SRS u Srbiji nepoželjan kao politički partner.

Možda najveće iznenađenje se desilo, bolje rečeno, zamalo da se desi, u Beogradu. Uz 3,5-4 procenta prednosti iz prvog kruga, uz takve “demokratske bastione” kakve su središnje gradske opštine i uz efekat poznat iz predsedničkih izbora da drugi krug “ubija” radikalskog kandidata, Bogdanović je bio totalni favorit. Na kraju jeste pobedio, ali oduševljen svakako nije bio i to ne samo zbog teškog saobraćajnog udesa koji se te noći dogodio u Beogradu. Povoljni “efekat drugog kruga” potpuno je izostao i čak se izokrenuo u korist radikala. Sasvim suprotno od Novog Sada gde je sve bilo prema očekivanju: DS (Novaković) sustiže SRS (Maju Gojković), a odlučio je foto-finiš, 600-700 glasova, a i to se takođe očekivalo.

Šta je to što čini razliku ova dva grada? Odziv, verovatno. Pravilo glasi da birači radikala spadaju među najdisciplinovanije, i mali odziv im odgovara. U Novom Sadu je, za prilike kakve vladaju na lokalnim izborima, odziv bio znatan (oko 45 procenata). U Beogradu bledunjavih trideset i dva. Vučić je pokazao zamašan “rezervoar glasova” i, barem u drugom krugu, prošao bolje nego što je šef njegove stranke Toma Nikolić prošao na predsedničkim izborima. Zato je i bio vedar i čio u noći izbora, a oran je bio i Nikolić, koji nije propustio da javi kako je bitku “jedan na jedan” koju su radikali vodili u 18 opština protiv kandidata DS na izborima za predsednika opština, SRS dobio sa 12:6. Uopšte, demokrate su uglavnom gubitnici drugog kruga jer su od 86 kandidata u drugom krugu na kraju dospeli na svega 28 predsednika opština, što ih, ipak, čini najuspešnijima.

Radikali, dobri u Beogradu, odlični u Vojvodini. Međutim, u svim drugim delovima Srbije, centralnoj, zapadnoj, istočnoj i južnoj, radikali posustaju. Videlo se to i na predsedničkim izborima. Na ovim izborima se na prste mogu nabrojati predsednici opština koje su radikali dobili van područja Vojvodine (Požega, Aleksinac, Aranđelovac, Surdulica, Kučevo i jedna niška opština). A i u Vojvodini, i to je čudna priča.

Preuranjeno slavlje Da je razlika između Kučere i mene veća bila bi manje zabrinjavajuća, rekao je poraženi Dulić Samo 113 glasova je odlučilo da gradonačelnik Subotice bude Geza Kučera, kandidat Saveza vojvođanskih Mađara, a ne Oliver Dulić, kandidat Demokratske stranke Interesantno je da je bilo 1460 nevažećih listića što je jedanaest puta više od 113 glasova, a to ostavlja prostor za kojekakve manipulacije, priče i nagađanja. Dr Oliver Dulić je pred ponoć gostovao na TV Subotica i saopštio da je, prema podacima njegovog štaba, on pobednik sa 78 glasova više, a i Izborna komisija je u tom trenutku saopštila da Geza Kučera blago zaostaje. Pripadnici Demokratske stranke čak su slavili u centru grada, otvarao se šampanjac, Dulić je na pomenutoj televiziji ponudio Kučeri mesto potpredsednika. Međutim, kada je dva sata posle ponoći Opštinska izborna komisija saopštila da je pobednik ipak Kučera, Dulić nije pravio problem, već je pred kamerama čestitao novom gradonačelniku Subotice. Do zabune je došlo jer su na jednom biračkom mestu zamenili rezultate iz zapisnika što je kasnije ispravljeno. U mestu Bikovo Kučerine glasove pripojili su Duliću, i to baš na onom zapisniku koji je stigao u Demokratsku stranku. Zbog toga su u ovoj stranci i počeli sa slavljem ali, kako se kasnije ispostavilo, preuranjenim. - To je razlika između mladosti i iskustva raspoloženo kaže Geza Kučera za NIN, aludirajući na Dulićevih nepunih 30 godina, i dodaje: - Rezultati pokazuju da u gradu postoji podela na dve političke opcije i naš zadatak je da te dve opcije pomirimo i ne dozvolimo da podela bude takva da ugrozi suživot i napredak građana Subotice. Skoro isto je rekao i Dulić. - Da je razlika između Kučere i mene veća bila bi manje zabrinjavajuća i prvo što nova lokalna vlast mora da uradi, jeste da eliminiše podele - smatra Dulić. Ipak, Dulić je moralni pobednik jer niko nije verovao, pa ni u Savezu vojvođanskih Mađara, da neko može da ugrozi njihovog kandidata. Već bezmalo petnaest godina “polgarmešter” (mađarski izraz za gradonačelnika) bira se iz redova ove stranke sa nacionalnim predznakom. Mnogi čelnici SVM-a, ali i članovi, danas su u drugim strankama građanske orijentacije i veruje se da bi gubitkom funkcije prvog čoveka grada i SVM počeo ubrzano da se osipa. Dr Oliver Dulić, hirurg-ortoped, po sopstvenom priznanju, ima i “varijantu B”: odlazi na specijalizaciju, i to verovatno nikada ne bi uradio da je izabran za gradonačelnika. V. Kostadinov

Maja Gojković će u naredne četiri godine pronositi slavu radikala jer je pobedila u Novom Sadu, istina sa vrlo malom prednošću, ali u istom tom Novom Sadu, na pokrajinskim izborima, od sedam poslanika koliko bira taj grad, demokrate su pobedile radikale sa 5:2. I to je u drugom krugu izbora (po većinskom principu) bio čest slučaj: Nova Crnja - predsednik opštine radikal, pokrajinski poslanik iz DS-a; Beočin, predsednik opštine radikal, poslanik iz DSS-a, Bela Crkva, isto; u Odžacima radikal sedi u opštini, a u Skupštinu u Novom Sadu će poslanik iz SPS-a, ali najdivniji primer je opština Novi Kneževac - tamo su Ferenc Agošton iz Pokreta “Snaga Srbije” i Predrag Veličković (SRS) bili boj za predsednika opštine i dobio je radikal. Ali Agošton je izabran za pokrajinskog poslanika, a kandidat radikala nije ni ušao u drugi krug! Istina, u Sremskoj Mitrovici se desio suprotan slučaj, za opštinu je pobedio kandidat DSS-a, a radikali su dobili poslanika.

Šta govori ova uporedna analiza? Pa to da birači u Vojvodini laka srca biraju radikale za lokalne upravljače, teže se odlučuju da ih izaberu za narodne poslanike koji ih predstavljaju u zakonodavnim telima kao što je pokrajinska skupština. Treba skrenuti pažnju i na taj zanimljivi detalj da su, u odnosu na demokrate, radikali prošli znatno bolje u prvom (proporcionalnom) krugu (21:15 poslanika). Međutim, protivno uobičajenoj izbornoj logici koja veliku proporcionalnu prednost pretvara u još veću, većinsku, demokrate su na većinskoj listi bile superiorne (21:13), ukupno, dakle, 36:34 za demokrate.

Radovao se Ivica Dačić, i, što jeste-jeste, devetnaest opština nije mala stvar za ovu uzdrmanu partiju, mada, ni tu se nije prošlo bez gubitaka. Palo je takvo socijalističko uporište kakvo je Varvarin, rodno mesto genseka SPS-a Zorana Anđelkovića, u kojem je pobedio kandidat SPO-a. U najveće dostignuće SPS-a treba ubrojati Vranje.

Najvrelije je bilo u Novom Pazaru, gde su izveštaji o izbornim rezultatima bili praćeni vestima o aktivnostima policije, zbog mogućih političkih obračuna. Kako na ovim prostorima postoji interesovanje za političke obračune ako su oni višenacionalni, a ovaj je bio jednonacionalan (Muslimani-bošnjaci na obe strane), to su Srbi i Evropska unija rešili da se ne mešaju. Pobedio je Sulejman Ugljanin i, protivno rasprostranjenoj džentlmenskoj praksi sveopšteg čestitanja, nazvao svog oponenta Rasima LJajića “pogani koju ne treba uzimati u usta”. Kada se podvuče crta, LJajić, ipak, može da bude sasvim zadovoljan jer je njegova Sandžačka demokratska partija, prvo, osvojila Sjenicu (Esad Zornić), drugo, osvojila je i Prijepolje, treće i najvažnije, afirmisala se kao potpuno ravnopravan protivnik Ugljaninovoj SDA u Sandžaku, što dosad nije bio slučaj, i sam Ugljanin je teškom mukom pobedio svog protivnika u Novom Pazaru, a to nije bio ministar LJajić nego u široj javnosti nepoznati Sait Kačapor.

Sve u svemu, pred Demokratskom strankom je u budućnosti težak zadatak da održi reputaciju najjače stranke u Srbiji, a radikali da realizuju ono što najavljuju (“mi dolazimo”), što će, kao i dosad, više zavisiti od (ne)uspeha tzv. demokratskog bloka nego od samih radikala.