Nemamo mi svoga Karića

To je, kaže Joško Ćuk, večita tema: Da li bi članstvo u Privrednoj komori Slovenije trebalo da bude obavezno ili zasnovano na dobrovoljnoj bazi. Ništa novo. Zgradu Privredne komore Slovenije zovu Esmeralda, po zelenookoj junakinji jedne od latinoameričkih sapunica koje se rado gledaju i u LJubljani, a zbog zelenkaste lepote koja nije promakla ni nekim stručnim međunarodnim žirijima. Ćuk tvrdi da je kuća kojoj je na čelu jedna od najboljih privrednih komora u Evropi. Ne zbunjuje ga što recimo, direktor Luke “Kopar” Bruno Korelič smatra da usluge koje Komora pruža nisu adekvatne obaveznoj članarini, ni što isto tako velika “Krka” iz Novog Mesta veruje da bi te dve stvari trebalo čvršće povezati. Jer, njegovo mišljenje o načinu finansiranja i kvalitetu Komore dele isto tako velike firme kao što je “Sava” (Kranj), Pivovarna “Union”, “Mobitel”, “Lek”, Nova ljubljanska banka. Privredna komora Slovenije je prošle godine imala budžet od 24 miliona evra.

Ministar za rad u Vladi Srbije tvrdi da je kod nas veći problem nepostojanje pravog udruženja poslodavaca nego slaba sindikalna organizacija. Kako su poslodavci organizovani u Sloveniji?

- Mada u Sloveniji postoje četiri posebna udruženja poslodavaca, Privredna komora Slovenije je, po zakonu, i organizacija poslodavaca. Ove posebne organizacije poslodavaca, zasnovane na dobrovoljnosti organizovanja, imaju veliki problem sa reprezentativnošću, jer u Sloveniji ne postoji tradicija takvog organizovanja. One imaju i problem sticanja moći. Recimo, neke organizacije poslodavaca u inostranstvu svoju moć zasnivaju na kapitalu,velikim poslovnim sredstvima koja poseduju, odakle vuku sredstva a ne samo iz članarine, recimo, vlasnici su aerodroma, sajmova, što u Sloveniji nije slučaj. Ipak, mi računamo da će slovenačka udruženja poslodavaca pravu moć steći za 3-4 godine i tada bismo na njih preneli poslove kolektivnog pregovaranja. Komora, koja sarađuje sa svim tim udruženjima a posebno Udruženjem poslodavaca Slovenije, ipak bi i nakon toga zadržala svoje mesto u Socijalno-ekonomskom savetu, gde imamo veliku moć zbog znanja, infrastrukture koju posedujemo, duge tradicije i pozitivne konotacije koja se za Komoru vezuje u poslovnoj zajednici Slovenije. Veoma bih želeo da takav model usvoje i ostale države na teritoriji bivše Jugoslavije, jer rad Socijalno-ekonomskog zaveta ne tiče se samo radnog odnosa i plata nego se na njemu raspravlja i o ostalim makroekonomskim kategorijama: poreskoj politici, kamatnim stopama, međunarodnim ekonomskim odnosima.

Kod vas su prošle nedelje održani parlamentarni izbori. U nekim dnevnim novinama, recimo u mariborskoj “Večeri”, tvrdi se da birači u Sloveniji ne znaju pravo za koga su glasali pošto stranke, navodno, kriju svoje najveće donatore. Koju stranku većinski podržava privreda Slovenije?

- U Sloveniji je privreda već u visokom stepenu samostalna, nema direktnog uticaja određenih političkih stranaka na privredu. Mi lobiramo, pokušavamo pridobiti određene političke stranke kako bi u parlamentu zastupale naše interese, ali ne dolazi u obzir nikakvo kadrovanje u Komori po nekim političkim kriterijumima.

Vi ste, dakle, lobisti. Postoji li u Sloveniji zakon kojim se lobiranje institucionalizuje?

- Mi smo lobisti. Mi smo veoma jaki lobisti ovde u Sloveniji. Ali, takvog zakona još nema. Postojala je inicijativa za njegovo donošenje, ali nije donet. Poput zakona u EU, takav zakon ne postoji. Imamo pojedince lobiste, ali nije to neka značajna stvar.

Ipak, da li vam je kao predsedniku Privredne komore ili građaninu, poznato koje političke stranke finansiraju najveće firme u Sloveniji?

- Postoji Zakon o finansiranju političkih stranaka,ali mislim da se privreda puno ne uklapa u to finansiranje. Koliko se sećam, bilo je nekoliko puta objavljeno da su velike firme ravnomerno finansirale sve stranke, kako bi sačuvale neutralnost. A i to su bile male svote.

Čitam po slovenačkim novinama kako se predstavnici Liberalno-demokratske stranke Antona Ropa i Slovenačke demokratske stranke Janeza Janše prepucavaju, pa SDS zamera LDS-u prisustvo direktora “Krke” Miloša Kovačiča na njegovim stranačkim skupovima...

- Mislite na ovaj Forum 21 (organizacija na čijem je čelu Milan Kučan, prim. R.Ć.) a LDS im odgovara da je njihov Matjaž Gantar?

Matjaž Gantar... on je direktor KD grupe, to je jaka finansijsko-berzanska kuća. Ne znam da li su oni nekog finansirali ili nisu. Stvarno ne znam.

U Srbiji se smatra da su Slovenci privatizaciju obavili na socijalno prihvatljiviji način. Pa,kakva je sad vlasnička struktura slovenačke privrede?

- Da li je privatizacija u Sloveniji bila pravedna ili ne, to je uvek otvoreno pitanje, jer nema jedne istine. Po preovlađujućem mišljenju, privatizacija je u Sloveniji bila dobro izvedena. Nije bilo nekih velikih tenzija. U Sloveniji nema velikih socijalnih razlika, kakve su nastale u ostalim državama u tranziciji. U nekim državama u tranziciji ima privatnika koji poseduju i milijardu dolara kapitala. U Sloveniji ne znam da li neko ima više od 100 miliona evra. Najveća količina privatnog kapitala kod pojedinaca u Sloveniji, deseti je deo privatnog kapitala kod pojedinaca u nekim drugim zemljama.

Imate li vi svoga Karića? Nekog kome se prigovara da se obogatio bliskošću sa državom?

- Ne. Mislim da nemamo.

A, ipak, koja je struktura vlasništva u privredi Slovenije? Koliko je država prisutna?

- Mislim da je veći deo privrede u privatnim rukama. Železnica, aerodromi, energetski sistem, još su u rukama države. Pa, banke... LJubljanska banka je 30 odsto u vlasništvu jedne belgijske banke. Moram da kažem da i ova preduzeća koja su u društevnom vlasništvu prilično dobro rade. Zato u Sloveniji i nije došlo do nekog revolucionarno brzog procesa privatizacije društvenih firmi. Što mislim da je čak dobro. Da se ne radi na neki revolucionaran način koji bi mogao da ima velike socijalne posledice. Mi proces vodimo na taj način da je stopa nezaposlenosti relativno prihvatljiva. Imamo nižu stopu nezaposlenosti nego što je prosek Evropske unije. Kod nas je ta stopa 6,7 odsto, a prosek u EU je 9,8 odsto. To je uspeh i države i poslovne zajednice, što smo tranziciju izveli sa relativno malom stopom nezaposlenosti.

Slovenačke firme su veliki investitori u Srbiji. Ali izgleda da su malo zainteresovane za zajednička preduzeća sa srpskim firmama?

- Prema mojim informacijama, Slovenci su, po broju mešovitih stranih investicija, na prvom mestu u Srbiji i Crnoj Gori. Mislim da u Srbiji i Crnoj Gori postoji oko 240 takvih mešovitih firmi. Ne znam koliki je tačno njihov kapital, ali broj im je značajan. Razmere i okruženje u Srbiji su takvi da bi asocijacije koje se bave garancijama,kao što su Cofas ili Hermes, bile vrlo rezervisane kod ulaganja kapitala na tom tržištu. Naša prednost je u tome što mi o riziku drugačije razmišljamo nego oni, severni stranci, jer se znao i jer je među nama više pouzdanosti. Za ovih 240 preduzeća u Srbiji ne mogu ni da kažem da su slovenačka preduzeća, jer više tih preduzeća vode Srbi koji su, ranije, recimo, studirali u LJubljani. U tim preduzećima nema nekih problema, pa ni u psihosocijalnim odnosima. Mislim da je to naša velika prednost. Sva su ta preduzeća uključena u naš Slovenački poslovni klub u Beogradu i izradićemo i kodeks etičkog poslovanja i ponašanja slovenačkih firmi na srpskom tržištu.