Svakom prema zaslugama

Romano Prodi krajem ovog meseca napušta najznačajniji posao unutar Evropske unije - mesto predsednika Evropske komisije. NJegov tim preuzeo je posao u prilično teškom trenutku, nakon što je prethodna komisija Žaka Santera bila primorana na kolektivnu ostavku zbog finansijskog skandala. Mandat Romana Prodija ostaće verovatno upamćen po najvećem talasu proširenja u istoriji EU, kada je deset, mahom bivših komunističkih zemalja, pristupilo Uniji. Komisija Romana Prodija bila je, međutim, vrlo aktivna i na Balkanu i to u značajnom periodu kada se ovaj region posle ratne i postkonfliktne faze okreće perspektivi članstva u EU.

U nekoj vrsti oproštajnog intervjua Romano Prodi daje ocenu napretka na Balkanu od 1999. do danas.

Pre tačno pet godina preuzeli ste dužnost predsednika Evropske komisije. Koliko je Balkan danas drugačiji u odnosu na situaciju od pre pet godina?

- Da sam pre pet godina predložio da balkanske zemlje postanu članice Evropske unije, izazvao bih užasnu negativnu reakciju. Sada je to moguće i proces je već počeo. Ponosan sam što smo imali uspeha radeći na tome.

Uprkos određenom napretku, na Balkanu očigledno ima još mnogo problema koje treba rešiti. Gde vidite glavne prepreke za brži napredak balkanskih zemalja ka Evropskoj uniji?

- Glavne prepreke za brži napredak, iskreno, dolaze iz samog regiona. Na samitu u Solunu 2003. godine mi smo otvorili vrata i rekli da su balkanske zemlje potencijalni članovi Evropske unije. Naravno, nisu sve zemlje podjednako spremne da započnu taj put. Ali kada jednom zaista odlučite da postanete član, mi onda možemo da pomognemo u tome. Možemo da podstičemo i hrabrimo vaše društvo na putu promena. Verujem da ćemo tako početi novo poglavlje u vašoj istoriji i čvrsto se nadam da će tako biti.

Da li je nakon ulaska deset novih zemalja u maju ove godine unutar Evrope ostalo dovoljno mesta za nove članice sa problematičnog Balkana?

- Najpre, mi smo već pripremili prostor za Balkan u našem finansijskom planu za naredni period. Drugo, ne želim nikoga da uvredim, ali Balkan nije toliko veliki. Bilo je prigovora na izdvajanje namenjene sume novca za region sa velikim političkim i ekonomskim problemima. Moj odgovor bio je da političke probleme rešavamo korak po korak i da naša ponuda upravo pomaže da se oni reše. Što se ekonomije tiče, ceo region predstavlja samo jedan odsto evropskog godišnjeg bruto proizvoda. To znači da izdvajajući relativno mali novac za Evropu, mi možemo da postignemo mnogo i u regionu.

Neki vam zameraju da se tokom vašeg mandata Evropska komisija suviše bavila proširenjem EU na deset novih zemalja, a premalo situacijom na Balkanu?

- Da, ali da se nisam toliko bavio ovim talasom proširenja, sledeći talas, koji uključuje i Balkan, ne bi bio moguć. To je očigledno i ja sam to već rekao toliko puta: uspeh poslednjeg proširenja EU otvorio je vrata za sledeće proširenje. Uzmite primer Slovenije i Hrvatske. Rekao sam Slovencima: molim vas, budite brzi i efikasni i tako ćete pomoći i ostalima. Poruka za Hrvatsku bila je: što brže Slovenija bude unutar EU, to bolje, jer će to otvoriti vrata i za vas. To se upravo desilo sa proširenjem Unije, uspešno smo ga obavili i sada postoji prostor za sledeći talas proširenja.

Različite su prognoze o tome kada bi zemlje zapadnog Balkana mogle da pristupe EU, ali se uglavnom slažu da će to biti posle 2010. Koji je realan vremenski okvir za ulazak Balkana u EU?

- Možda će to biti posle 2010, ali ja ne želim da postavljem nikakve rokove. Često se kaže da se svaka zemlja procenjuje prema sopstvenim zaslugama, i to je zapravo tačno. Ono što je potrebno nisu nagađanja oko datuma već ozbiljan trud da se napreduje što je brže moguće. To je ono što nekada nedostaje. Ne vidim da da se ikome posebno žuri. Nadam se da ćete, kada shvatite da su vrata zaista otvorena, odlučiti da napredujete brže. To je ono što je potrebno - jasna volja da se prilagodi zakonodavstvo, da se promeni struktura države kako bi ona postala članica EU.

Novi predsednik Evropske komisije gospodin Baroso odlučio je da zapadni Balkan uvrsti u resor proširenja EU. Da li je to garancija skorog ulaska u EU?

- Upravo zahvaljujući odlukama koje je sprovodila moja komisija sada je postalo moguće da novi predsednik komisije uvrsti Balkan u resor proširenja. Vrlo sam zadovoljan tom odlukom koja me ispunjava optimizmom da će i sledeća komisija ići u pravcu kojim smo i mi krenuli kad je u pitanju zapadni Balkan.

Uprkos regionalnom značaju koji ima kao najveća zemlja na zapadnom Balkanu, izgleda da je Srbija i Crna Gora u ovom trenutku na začelju reda za ulazak u EU? Kako to objašnjavate?

- Najpre, ne postoji red za ulazak u EU, nema prvog ni poslednjeg mesta. Članstvo u EU je ponuda svakoj od zemalja ponaosob. Mi se samo nadamo da će Srbija brzo razrešiti unutrašnje političke probleme i sniziti nivo unutrašnjih političkih podela. Napredak prema EU u tom slučaju odmah će se ubrzati. Ali nemojte praviti tu grešku - ne postoji red za ulazak u EU. Postoje države sa svojim specifičnim individualnim problemima. Naša ponuda može da im pomogne, ali oni sami moraju da reše te probleme. Moraju da se jasno opredele za Evropu i naprave koherentnu politiku kako bi napredovali u pravcu Evrope.

Savet ministara EU nedavno je odobrio pristup tzv. dvostrukog koloseka u odnosima EU i SCG. Verujete li da bi to moglo da odblokira proces evropske integracije ili je to nastavak eksperimenta zvanog državna zajednica SCG?

- Odlučili smo se za taj pristup da bismo ubrzali proces i omogućili da on teče sa nešto manje prepreka. To nije bila neka politička odluka već jednostavno pomoć koju smo mi ponudili Srbiji i Crnoj Gori.

Da li mislite da je napredak koji je Hrvatska ostvarila postavši zvanično kandidat za člana EU, model koji mogu da slede i druge zemlje Balkana?

- Nema jednog modela za sve, pošto se države međusobno razlikuju. Ne možemo iste stvari tražiti, recimo, i od BiH i od Hrvatske, jer su njihove startne pozicije jednostavno drugačije. Ono što možda može biti primer jeste brzina kojom Hrvatska nastupa u rešavanju svojih problema. Mislim da zemlja koja želi da se pridruži EU treba pažljivo da promisli o svojim karakteristikama i da se onda odluči za najbolji put kojim će se prilagoditi evropskim standardima i zakonodavstvu.

DUŠAN GAJIĆ