Starci štite državu

DŽao Cijang počinje da gubi

Ujutru 17. maja Stalni komitet Politbiroa KPK sastao se u kući Denga Sjaopinga. Pored DŽao Cijanga, Li Penga, Ćao Šija, Hu Ćilija, i Jao Jilina, sastanku su prisustvovali i stariji članovi Jang Šankun i Bo Jibo.

Izvodi iz “Zapisnika sa sastanka Stalnog komiteta Politbiroa KPK od 17. maja” Sekretarijat Centralnog komiteta KPK; dokument dobijen iz Kabineta Denga Sjaopinga:

DŽao Cijang: Studenti koji štrajkuju glađu osećaju da su u žiži pažnje javnosti i zato im je teško da pristanu na ustupke. To nas dovodi u veoma neugodnu situaciju. Sada je najvažnije da ubedimo studente da više ne povezuju svoj štrajk glađu sa svojim zahtevima, a onda da ih izvedemo sa Trga i vratimo ih u studentske domove. Ne bude li tako, svašta bi moglo da se dogodi i to za tren oka. Stanje je veoma napeto.

Jang Šankun: ... Možemo li i dalje govoriti da ovim nije naneta šteta nacionalnim interesima ili interesima društva? Zar ovo nisu nemiri? Ako ijedan od ovde prisutnih drugova zauzme stav da to nisu nemiri, onda ne vidim način da napredujemo sa reformom i otvaranjem prema svetu, ili da sledimo put socijalističke izgradnje. ...

Li Peng: Mislim da drug DŽao Cijang mora da snosi glavnu odgovornost za eskalaciju studentskog pokreta, baš kao i za činjenicu da je situacija postala takva da ju je veoma teško kontrolisati. Kada je on boravio u Severnoj Koreji i kada je Politbiro zatražio mišljenje druga Cijanga, on nam je uzvratio telegramom u kome je jasno rekao da se “potpuno slaže sa planom druga Denga Sjaopinga za rešavanje problema nemira”.

I pošto se vratio sa puta 30. aprila još jednom je na sastanku Politbiroa rekao kako podržava stavove druga Deng Sjaopinga, baš kao što podržava i reč “nemiri” koja se pojavila u uvodniku od 26. aprila.

Međutim, samo nekoliko dana kasnije, 4. maja po podne, na sastanku Azijske banke za razvoj - i bez konsultacija sa bilo kojim članom Stalnog komiteta - održao je govor koji je zapravo predstavljao šamar odlukama Stalnog komiteta, izjavi druga Denga Sjaopinga i duhu uvodnika od 26. aprila.

Prvo, usred očiglednih nemira, on se osetio sposobnim da kaže da će “Kina biti pošteđena bilo kakvih velikih nemira”.

Drugo, uprkos postojanju mnoštva dokaza da je cilj nemira ukidanje rukovodeće uloge Komunističke partije i rušenje socijalističkog sistema, on je nastavio da insistira na tome da se učesnici protesta “ne protive našem osnovnom sistemu, već zahtevaju da ispravimo greške u svome radu”.

Treće, čak i pošto je na temelju mnogih činjenica jasno utvrđeno da sićušna manjina eksploatiše studentski pokret kako bi izazvala nemire, on je rekao samo da će “uvek biti ljudi koji su spremni da iskoriste” situaciju. To je direktno suprotno ispravnom sudu Centralnog komiteta Partije da sićušna manjina sama izaziva i “proizvodi” nemire. ...

Jao Jilin: ... Uopšte ne razumem zbog čega je drug DŽao Cijang juče u svojim razgovorima sa Gorbačovom pomenuo druga Denga Sjaopinga. S obzirom na trenutnu situaciju, to je moglo biti samo izraz namere da se drugu Dengu Sjaopingu pripiše sva odgovornost i da se studenti podstaknu da krenu u napad na druga Denga Sjaopinga. Samim tim je ionako neugodna situacija postala mnogo gora.

DŽao Cijang: Da li bi mi se mogla pružiti mogućnost da objasnim ove dve stvari? Osnovna svrha mojih komentara iznetih na godišnjem sastanku direktora (Azijske banke za razvoj) bila je da se umiri studentski pokret i da se ojača poverenje stranih investitora u stabilnost Kine. Prve reakcije koje sam čuo na govor koji sam održao, bile su sve pozitivne i u to vreme nisam znao ni za kakve probleme koje je on eventualno mogao izazvati. Drugovi Jang Šankun, Ćijao Si i Ći Li, svi su smatrali da je reakcija na govor dobra; drug Li Peng mi je rekao da je to dobro obavljen posao i da će i on sam govoriti u tom duhu kada se bude sastao sa predstavnicima Azijske banke za razvoj. ...

A sada nešto o opaskama koje sam izneo u jučerašnjem razgovoru sa Gorbačovom: još od održavanja 13. kongresa KP Kine 9, kad god bih se sastao sa rukovodiocima komunističkih partija iz drugih zemalja, jasno bih stavljao do znanja da je prvi plenum Centralnog komiteta trinaestog saziva odlučio da se uloga druga Denga Sjaopinga kao glavnog čoveka za donošenje odluka u našoj partiji neće menjati. Činim to kako bih osigurao da čitav svet jasno shvati da je to što se uloga druga Denga Sjaopinga u našoj partiji nije promenila i što je on zadržao svoja ovlašćenja uprkos penzionisanju, potpuno zakonito. ...

Deng Sjaoping: Druže Cijang, to što ste izrekli 4. maja na sastanku direktora Azijske banke za razvoj predstavljalo je prekretnicu. Otada studentski pokret postaje sve gori. Razume se da mi želimo da gradimo socijalističku demokratiju, ali to svakako ne možemo da radimo u žurbi, a još manje želimo sve te stvari u zapadnjačkom stilu. Ako bi milijarda naših građana odjednom uletela u višestranačke izbore, imali bismo haos nalik na “opšti građanski rat” koji smo videli u vreme Kulturne revolucije. ...

Znam da među vama postoje određeni sporovi, ali pitanje sa kojim se mi danas suočavamo nije kako da usaglasimo različite stavove; pitanje glasi treba li sada da uzmaknemo ili ne treba da uzmaknemo? ...Ako bismo uzmakli, to bi značilo da se odričemo sopstvenih vrednosti; ako ne budemo uzmakli, to će značiti da se dosledno pridržavamo uvodnika od 26. aprila.

Stariji drugovi, revolucionari - Čen Jin, Li Sijenijen, Peng DŽen 10 i, razume se, ja - svi mi osećamo izuzetnu zebnju zbog onoga što se ovih dana zbiva u Pekingu. Peking ne može ovako dalje da nastavi. Prvo moramo rešiti problem nestabilnosti u Pekingu, moramo smiriti tamošnju situaciju, jer ako to ne budemo učinili, nikada više nećemo moći da smirimo stvari u drugim provincijama, regionima i gradovima.

LJudi ležu na železničke šine; tuku se, razbijaju, pljačkaju; ako to nisu nemiri, šta su onda nemiri? Ako se stvari ovako nastave, mogli bismo svi da završimo u kućnom pritvoru.

Pošto sam dugo i ozbiljno razmišljao o ovome, zaključio sam da treba da angažujemo Narodnu oslobodilačku armiju i da proglasimo vanredno stanje u Pekingu - preciznije, u gradskim područjima Pekinga. Cilj vanrednog stanja biće da se nemiri prekinu jednom zasvagda i da se stvari vrate na normalu. To je nepokolebljiva dužnost Partije i vlade. Ja to danas svečano predlažem Stalnom komitetu Politbiroa i nadam se da ćete vi razmotriti ovaj moj predlog.

DŽao Cijang: Uvek je bolje doneti nekakvu odluku nego ne doneti nikakvu odluku. Međutim, druže Deng Sjaoping, meni će biti teško da sprovedem ovaj plan. Teško mi je da se saglasim sa njim.

Deng Sjaoping: Manjina se potčinjava većini!

DŽao Cijang: Ja ću se potčiniti partijskoj disciplini; manjina se potčinjava većini.

Sastanak Stalnog komiteta Politbiroa nastavljen je u 20 sati u DŽongnanhaju. Sastanku su prisustvovali članovi Stalnog komiteta DŽao Cijang, Li Peng, Ćao Ši, Hu Ćili i Jao Jilin. Jang Šangkun i Bo Jibo učestvovali su u svojoj ulozi starih članova Partije, revolucionara.

Izvodi iz “Zapisnika sa sastanka Stalnog komiteta Politbiroa KP Kine od 17. maja” dobijeni od Sekretarijata Centralnog komiteta Partije:

DŽao Cijang: Pitanje koje treba da razmatramo na večerašnjem sastanku jeste vanredno stanje. Prvo treba da razmotrimo da li je situacija došla do tačke kada je vanredno stanje naša jedina opcija. Da li će vanredno stanje pomoći da se problem reši, ili će ga, naprotiv, samo uvećati? Da li je zaista neophodno proglasiti vanredno stanje? Nadam se da ćemo ova pitanja moći u miru da razmotrimo.

Li Peng: Odluka o vanrednom stanju, druže Cijang, jeste odluka koju je doneo drug Deng Sjaoping na jutrošnjem sastanku. Ja podržavam stavove druga Deng Sjaopinga o vanrednom stanju. Verujem da tema večerašnjeg sastanka nije to da li treba ili ne treba proglasiti vanredno stanje, već kakve korake valja preduzeti u sprovođenju te odluke.

Jao Jilin: Ja snažno podržavam predlog druga Deng Sjaopinga da se proglasi vanredno stanje u gradskim područjima Pekinga. Sprovođenje te odlučne mere pomoći će da vaspostavimo normalnost u gradu, da okončamo stanje anarhije i da brzo i efikasno zaustavimo nemire.

DŽao Cijang: Ja sam protiv proglašenja vanrednog stanja u Pekingu. S obzirom na ekstremna osećanja studenata u ovoj fazi, smatram da uvođenje vanrednog stanja neće pomoći smirivanju niti će rešiti probleme. To će samo još više iskomplikovati stvari i zaoštriće već postojeću konfrontaciju. Na kraju krajeva, mi još uvek kontrolišemo stanje. Čak i među demonstrantima ogromnu većinu čine oni koji su patriotski nastrojeni i koji podržavaju Komunističku partiju. Vanredno stanje nam može obezbediti totalnu kontrolu nad situacijom, to je tačno; razmislite, međutim, o strahu koji će to izazvati kod građana i studenata Pekinga. Kuda će nas to odvesti?

Tokom 40 godina Narodne Republike Kine, naša Partija je izvukla mnoge pouke iz svojih političkih i ekonomskih grešaka. S obzirom na krizu sa kojom smo danas suočeni u zemlji i u inostranstvu, mislim da bi nas još jedna velika politička greška lako mogla koštati preostale legitimnosti koju uživamo. Zbog toga smatram da je vanredno stanje izuzetno opasno. Kineski narod više ne može da podnese nijednu veliku političku grešku i zabludu.

Ćijao Ši: Sve vreme želim da izrazim svoje mišljenje. Ne možemo više dopustiti sebi nijedan ustupak studentskom pokretu, ali s druge strane, još uvek nismo uspeli da pronađemo pogodne načine za rešenje situacije. Zato, kada je reč o uvođenju vanrednog stanja, moram da kažem da mi je teško da taj predlog bilo podržim, bilo da mu se usprotivim.

Bo Jibo: Ovo je sastanak Stalnog komiteta Politbiroa na kome smo drug Šankun i ja samo posmatrači. Mi nemamo pravo glasa na ovom sastanku, ali obojica podržavamo predlog druga Deng Sjaopinga da se proglasi vanredno stanje. Dosad je svaki član Komiteta imao priliku da izrazi svoje mišljenje. Mislim da bi ti stavovi bili još jasniji kada bi se glasalo. ...

Jang Šankun: Partija dopušta mogućnost različitih mišljenja. Možemo preneti drugu Dengu Sjaopingu i ostalim starijim partijskim članovima rezultat večerašnjeg glasanja kako bismo što je pre moguće dobili odgovarajuću rezoluciju.

Stari revolucionari odlučuju o vanrednom stanju

Ujutru 18. maja osmorica starih revolucionara - Deng Sjaoping, Čen Jun, Li Sijanijan, Peng DŽen, Deng Jingčao 11, Jang Šangkun, Bo Jibo i Vang DŽen (12) sastali su se sa članovima Stalnog komiteta Politbiroa KPK Li Pengom, Ćijao Šijem, Hu Ćilijem i Jao Jilinom i članovima Komisije za vojna pitanja, generalom Hong Suedžijom, Liu Huaćingom i generalom Ćin Đivejem i zvanično su se dogovorili da proglase vanredno stanje u Pekingu. Generalni sekretar KPK DŽao Cijang nije prisustvovao ovom sastanku.

Li Peng je otvorio sastanak opisujući rascep do koga je došlo u Stalnom komitetu 17. maja uveče u vezi sa pitanjem vanrednog stanja. Bo Jibo je izneo i dodatne detalje. Potom su stari članovi Partije počeli da objašnjavaju zbog čega je proglašenje vanrednog stanja neophodno.

Izvodi iz “Zapisnika sa važnog sastanka održanog 18. maja” - dokument dobijen iz Kabineta Deng Sjaopinga za potrebe Sekretarijata Centralnog komiteta.

Deng Sjaoping: Stari drugovi, sastajemo se danas ovde sa vama zato što smatramo da nemamo nikakvog izbora. Stalni komitet je već odavno trebalo da izađe sa planom za rešenje problema, ali su se stvari i dalje vukle tako da čak ni danas nema nikakve odluke. U Pekingu već više od mesec dana vlada haos, a mi smo sve vreme bili izuzetno uzdržani i izuzetno tolerantni. Koja bi druga zemlja u svetu više od mesec dana posmatrala marševe i demonstracije u svojoj prestonici a da pri tom ništa ne preduzima?...

Li Sijenijen: Osećam isto ono što i vi svi osećate i mislim da je zaista krajnje loše što tačna procena onoga što se zbiva, mora da zavisi od nas starih revolucionara. Nemamo nikakvog drugog izbora do da ispoljimo zabrinutost kada postane ovako haotično kao što je danas. Ovde generalni sekretar DŽao Cijang snosi nespornu odgovornost. Koja je razlika između onoga što danas vidimo u čitavoj zemlji i Kulturne revolucije? Nije reč samo o Pekingu; svi su gradovi u haosu.

Deng Sjaoping: U uvodniku od 26. aprila priroda problema definisana je tako što je ocenjeno da je reč o nemirima. Neki ljudi se protive toj reči, ali je ona više nego precizno pogodila suštinu. Dokazi pokazuju da je ta procena potpuno ispravna.

Li Peng: ... Razlog zbog koga drug DŽao Cijang danas nije došao ovamo jeste to što se on protivi proglašenju vanrednog stanja. On je od samog početka ohrabrivao studente. Kada se vratio iz Severne Koreje, održao je onaj svoj govor od 4. maja na sastanku Azijske banke za razvoj, a da tekst tog govora prethodno nije usaglasio ni sa jednim članom Stalnog komiteta.

Ton tog govora potpuno se razlikovao od tona uvodnika od 26. aprila, ali je široko odjeknuo i imao je veliki propagandni uticaj. Otada pa nadalje osećali smo da je očigledno kako se stavovi druga DŽao Cijanga razlikuju od stavova druga Deng Sjaopinga i stavova većine drugova u Stalnom komitetu. Svako ko ima političko iskustvo mogao je to da vidi i sasvim je izvesno da su to mogli da vide i oni koji izazivaju nemire...

Jang Šankun: ...Problem sa kojim se danas suočavamo jeste to što postoje dva različita glasa unutar Partije i što su ta dva glasa u potpunosti izneta na videlo; studenti osećaju da ih neko ko je u centru podržava, tako da su postali još ekstremniji. NJihov je cilj da se odreknemo uvodnika od 26. aprila i da se zvanično priznaju njihovi samostalni savezi (naspram studentskih organizacija koje je osnovala vlada i koje vlada kontroliše).

Situacija u Pekingu i ostatku zemlje iz dana u dan postaje sve sumornija. Prema tome, mi moramo jemčiti stabilnost čitavoj zemlji, a to znači da moramo početi od Pekinga. Odlučno podržavam proglašenje vanrednog stanja u Pekingu i odlučno podržavam primenu te odluke.

Vang DŽen: ... Ti ljudi se stvarno poigravaju sa sudbinom! Trebalo bi ih pohapsiti čim ponovo promole glave. Nemojte imati milosti prema njima! Studenti su ludi ako misle da će ta šačica ljudi svrgnuti našu Partiju i našu vladu! Ti klinci ne znaju koliko su dobro prošli!... Ako studenti ne napuste Tjenanmen sami, onda armija treba da uđe i da ih izbaci odande. Ovo je suludo!

Bo Jibo: Celokupan imperijalistički zapadni svet želi da primora socijalističke zemlje da napuste socijalistički put razvoja i da postanu sateliti u sistemu međunarodnog monopolističkog kapitalizma. LJudi sa skrivenim mračnim motivima koji stoje u pozadini ovog studentskog pokreta uživaju podršku i Sjedinjenih Država i Evrope, baš kao i podršku kuomintangovskih reakcionara sa Tajvana. Postoji mnoštvo dokaza da američki Kongres i drugi zapadni parlamenti govore sve i svašta o ovom studentskom pokretu, da su čak održavali i održavaju sastanke i rasprave o tome. ...Članovi kineskog Saveza za demokratiju, strane organizacije koju smo mi proglasili nezakonitom i reakcionarnom, ne samo da izražavaju podršku studentskom pokretu, već otvoreno priznaju da daju savete studentima pa čak planiraju i kako da ponovo uđu u Kinu i direktno se umešaju. ... Vidite, dakle, da nije bilo nimalo slučajno što se studentski pokret izrodio u nemire i pobunu.

Hong Suedži: Za jednog vojnika dužnost je svetinja. Ja ću odlučno sprovesti naredbu da se u Pekingu uvede i sprovede vanredno stanje.

Ćin Đivej: ... Odlučno podržavam i odlučno ću sprovoditi naredbe Centralnog komiteta Partije i Komisije za vojna pitanja o proglašenju vanrednog stanja u Pekingu.

Li Peng se sastaje sa studentskim vođima

Istog dana, 18. maja, Li Peng i drugi vladini zvaničnici sastali su se u Velikoj dvorani naroda sa Vang Danom, Vu Erkaisijem i drugim studentskim predstavnicima. Li Peng je izjavio da niko nikada nije tvrdio da je većina studenata bila angažovana u nemirima, ali da se isuviše često dešava da ljudi koji nisu imali nameru da izazovu nemire, u suštini to ipak učine.

Bio je veoma čvrst kada je reč o formulacijama iznetim u uvodniku od 26. aprila i izjavio je da sadašnji trenutak uopšte nije pogodan za razmatranje dvaju zahteva studenata. Vang Dan je rekao da je jedini način da se studenti povuku sa Tjenanmena to da se studentski pokret okarakteriše drugačije, ovog puta kao patriotski, i da se dijalog između studenata i državnih rukovodilaca uživo emituje na televiziji.

Tužni govor DŽao Cijanga

U 16 sati 19. maja, po završetku sastanka Stalnog komiteta Politbiroa KPK, DŽao Cijang i Li Peng su posetili Tjenanmen, u pratnji direktora Centralnog biroa Partije Ven Đijabaoa 13 i generalnog sekretara Državnog saveta Luo Gana. Svestan da se njegova politička karijera približila kraju, DŽao Cijang je izrekao nekoliko opaski zbog kojih su prisutni zasuzili. “Došli smo isuviše kasno”, rekao je on i molio je studente da vode računa o svome zdravlju, da okončaju štrajk glađu i da napuste trg pre no što bude prekasno.

“I mi smo demonstrirali i ležali preko železničkih šina kada smo bili mladi i tada nismo razmišljali o budućnosti”, rekao je DŽao Cijang studentima. “Moram, međutim, sada da vas zamolim da ozbiljno razmislite o budućnosti. Na kraju će mnoga pitanja biti rešena. Iskreno vas molim da prekinete štrajk glađu.”

DŽao je bio iscrpljen i lekar mu je naložio da se odmori. Devetnaestog maja ujutru zatražio je trodnevno bolovanje.

Studenti iz provincije okupljaju se u Pekingu

Mnogi studenti su došli sa univerziteta van Pekinga da se u prestonici ulogore. Neposredno pred proglašenje vanrednog stanja, Ministarstvo železnice je izvestilo DŽongnanhai da je ukupno 56 888 studenata doputovalo u grad na 165 vozova između 18 sati 16. maja i 20 sati 19. maja. Ova reka studenata samo je još više iskomplikovala situaciju u već prenapregnutom sistemu. Većina studenata je zahtevala da putuje bez karata, preuzimala je kontrolu nad razglasnim sistemima u vozovima, tražila od putnika priloge, kačila plakate u kupeima i na vagone, spolja, pa je čak zahtevala i besplatnu hranu.

Od oko 50 000 studenata koliko se 22. maja okupilo na Tjenanmenu, većina ih je bila iz mesta van Pekinga, a mnogi pekinški studenti su se vratili u svoja studentska naselja ili su otišli kući. Prema zvaničnim podacima, vidi se da je bar 319 različitih nastavnih ustanova bilo zastupljeno na trgu u tom trenutku.

Nepovoljna reakcija na vanredno stanje

Kada je vanredno stanje proglašeno, ono je važilo samo za pet gradskih rejona Pekinga. Izazvalo je, međutim, žestok otpor svuda u prestonici, u celoj zemlji i u svetu. U grad su ušle trupe iz 22 divizije, ali su mnoge zaustavljene u predgrađima ili su pak blokirane na gradskim ulicama tako da nisu uspele da stignu do odredišta. U prvoj od mnogih sličnih naredbi koje je tih dana izdao, Jang Šankun je 20. maja naredio vojnicima da nikada ne upere oružje u nedužne civile, čak i ako bi bili provocirani.

Provincijske vlasti su izrazile zahtevanu podršku Pekingu i istovremeno su preduzimale lokalne akcije kako bi pokušale da osiguraju da se ništa spektakularno ne dogodi u njihovim područjima. Studentski vođi na trgu su 21. maja glasali o predlogu da proglase svoju pobedu i da se povuku, ali su tu odluku promenili pod pritiskom novopridošlih studenata koji su imali osećaj da štrajk treba nastaviti.

Stari partijski drugovi razgovaraju o nasledniku

Deng Sjaoping je istog dana ponovo okupio najstarije partijske drugove, budući da je sve ukazivalo na to da mlađa generacija rukovodilaca nije kadra da upravlja zemljom.

Izvodi iz “Zapisnika sa važnog sastanka održanog 21. maja 1989. godine” - dokument koji je Sekretarijatu Centralnog komiteta Partije dostavio Kabinet Deng Sjaopinga:

Deng Sjaoping: Svi možemo da vidimo šta se dogodilo. Vanredno stanje nije uspostavilo red i mir. Nije reč o tome da mi to ne možemo da učinimo; reč je o tome da postoje problemi unutar Partije koji nas koče i onemogućavaju nam da rešavamo stvari koje je trebalo već odavno da rešimo. ... Očigledno je koliko je DŽao Cijang nepopustljiv i on za to snosi neporecivu odgovornost. Nije čak hteo ni da prisustvuje sastanku najvišeg rukovodstva Partije, vlade i armije koji je sazvao Stalni komitet Politbiroa KPK.

Kada su ostali videli da se generalni sekretar Partije nije pojavio na sastanku, svi su znali da nešto nije u redu. On je razlike koje postoje unutar Stalnog komiteta ispoljio tako da su svi mogli da se uvere u njih. Želeo je da povuče strogu demarkacionu liniju između sebe i nas ne bi li svoj stav učinio što jasnijim. Prema tome, moramo da razgovaramo o problemu DŽao Cijanga.

Li Sijanijan: Ja sam sve vreme govorio da problem leži unutar Partije. Partija sada ima dva sedišta. DŽao Cijang ima svoje odvojeno sedište Partije. Moramo ići do kraja u razrešavanju ove stvari, moramo ići do u sam koren. Ne učinimo li tako, više nikada nećemo moći da uspostavimo jedinstvo misli unutar Partije. ... Kada se suprotstavio vanrednom stanju, imao je na umu sopstveni politički dnevni red, odnosno, sebi je postavio zadatak da nas, stare revolucionare, primora da predamo vlast i povučemo se, kako bi on mogao da nastavi sa svojim programom buržoaske liberalizacije. Mi stari članovi Partije predstavljamo prepreku na njegovom putu, ruke su mu vezane i ne može da učini ni korak napred. DŽao Cijang više nije podoban da bude generalni sekretar.

Vang DŽen: DŽao Cijang nikada nije obratio ni mrvicu pažnje na ljude kao što smo mi. ... Ono što on stvarno želi, jeste da nas stare revolucionare odgurne sa vlasti. Mi nismo loše postupali prema njemu; on je započeo ovu borbu. Kada padne, sam će biti kriv za to.

...

Jang Šangkun: ... Morali bismo da sagledamo sliku u celini i da budemo svesni da nam solidarnost mora biti najviši prioritet. Ovo nije pravi trenutak da smenjujemo generalnog sekretara. Umesto toga, mogli bismo zatražiti od DŽao Cijanga da izvrši samokritiku i da na taj način izbegnemo velike promene u sastavu Stalnog komiteta Politbiroa. ...

Deng Sjaoping: ... Za vreme ovih nemira DŽao Cijang je svoj stav u potpunosti jasno izložio. Očigledno je da je on na strani nemira, u praksi je podsticao sukobe, izazivao raskol u Partiji i branio učesnike demonstracija. Sreća je što smo uopšte uspeli da sprečimo da stvari eskaliraju toliko da sve eksplodira. DŽao Cijang je podsticao nemire i nema nikakvog razloga da ga čuvamo. Ni Hu Ćili više nije podoban za članstvo u Stalnom komitetu.

Čen Jun: ... Drug Sijanijan mi je ukazao na to da je drug Đijang Cemin 14 iz Šangaja pogodan kandidat. Kad god odem u Šangaj, on me uvek sačekuje i deluje mi kao umeren i skroman čovek sa snažnom partijskom disciplinom i širokim znanjem. Uživa ugled u samom Šangaju, takođe.

Li Sijanijan: ... Uočio sam posle objavljivanja uvodnika od 26. aprila da je ponovo Šangaj bio taj koji je preuzeo vođstvo u podsticanju i promovisanju duha partijskog vrha. Đijang Cemin je već sutradan sazvao sastanak više od 10 000 funkcionera i uspeo je odlučnim merama da dovede u red “Vorld ekonomik herald”. To je zaista vredelo! Taj korak ga je izložio ogromnom pritisku u javnosti, s obzirom na sve ono što se događalo, ali je ostao odlučan, nije poklekao i čvrsto se držao načela.

Potom, kada su Partija, vlada i armija proglasile vanredno stanje, opet je Šangaj bio taj koji je prednjačio u akciji. Ne sreće se često ovakva vrsta čvrstog i odvažnog stava. Kada je reč o političkoj akciji i lojalnosti Partiji, Đijang Cemin je oduvek postojan. Šangaj je izgradio odličnu ekonomsku osnovu u minulih nekoliko godina. ... Dopada mi se ideja da on bude novi generalni sekretar.

Fusnote

9 Trinaesti. kongres KP Kine, održan u oktobru 1987, načeo je dve tabu-teme kineskog socijalizma: centralno planiranje i državnu svojinu. DŽao Cijang je učvrstio svoju poziciju šefa partije. U govoru je, pored ostalog, rekao da se “Kina nalazi u početnoj fazi socijalizma koja može da traje i sto godina”.

10 Sva trojica su učesnici kineske revolucije od samog početka i sva trojica su bila u bliskim odnosima sa DŽou Enlajem i Deng Sjaopingom. Čen Jin (1905) i Peng DŽen (1902) stradali su u Kulturnoj revoluciji, a Li Sijenijena je zaštitio od stradanja premijer DŽou Enlaj. Sva trojica su se uglavnom bavila ekonomskim poslovima u Vladi. Posle Maove smrti Li je bio prvi predsednik NR Kine, a Peng DŽen predsednik Svekineskog narodnog kongresa.

11 Deng Jingčao je udovica DŽou Enlaja.

12 Vang DŽen (1909) učesnik Dugog marša, posle osnivanja NR Kine uglavnom bio na vojnim dužnostima. Stradao u Kulturnoj revoluciji.

13 Ven Đijabao je sada premijer NR Kine.

14 Đijang Cemin je vrlo efikasno ugušio studentske demonstracije u Šangaju, gde je bio gradonačelnik.

Priredio Dragoslav RančIć

Prevod sa engleskog LJiljana Nedeljković