Izvanredan rezultat ljudske uobrazilje

Nije bilo nikakvog egzodusa judejskih plemena iz Egipta, tog neverovatnog Mojsijevog poduhvata. Ali bilo je toliko paganskih svetili?ta i pozla?enih idola da nau?nici smatraju da smo stigli do ?novog pogleda na poreklo monoteisti?kih religija?. Otvara se i pitanje: kad je pisan Stari zavet - hiljadu ili tek trista godina pre Hrista? I ko je pisao tako nepreciznu knjigu? Za?to se ?injenicama barata tako olako? NIN-ov feljton je izuzetan istra?iva?ki napor ??piglovog? novinara Matijasa ?ulca. Ovo uzbudljivo ?tivo sa nema?kog prevela je Danka Stojakovi?.

 

 

Mu?ena najgorom bedom, uklje?tena izme?u supersila Egipta i Asirije, bar kako ka?e scenario, malena Judeja se odlu?ila na ofanzivu. Po?to gotovo da i nije imala vojsku, branila se metafizikom.

 

Podsticaj za projekat Jahve navodno je potekao od kralja Josije (639. do 609. godina pre Hrista). Biblija ga slavi kao ?oveka koji je do?ao da istrebi tragove tu?inske vere i da narod izraelski dovede do spasenja uz strogo po?tovanje zakona.

 

Prema pretpostavci, kralj je hitno sazvao svoje sve?tenika i nalo?io da izmisle religijskog za?titnika i da napi?u ?nacionalni ep? o obe?anoj zemlji.

 

Prvobitni cilj je bio da se oja?a samopouzdanje nacije i da se ona odbrani od prete?eg nametanja stranih vrednosti. Zbog toga su sve?tenici za cilj postavili secesiju. ?eleli su ?etni?ko razgrani?enje? (Finkel?tajn).

 

Svako ko se udubi u ?itanje Biblije, nai?i ?e na mno?tvo pravila vezanih za na?in ?ivota, kao i na mno?tvo tabua. Pristalicama Jahve bilo je zabranjeno da jedu meso svinje, zeca ili kamile. Mle?na hrana nije smela da do?e u dodir sa mesom.

 

Za vreme Pashe zajednica je jela beskvasni hleb. Subotom je bilo zabranjeno lo?enje vatre. Mu?ka dojen?ad je obrezivana osmog dana po ro?enju, a to je ?inio ?mohel?, ?ovek koji se time bavio. Veoma zna?ajna bila je i zabrana ?me?ovitih brakova?.

 

Pored ovih propisa, kojima se verska zajednica u Judeji postepeno odvajala od ostalih, Josija je, kako se ?ini, ?eleo da unese i vi?e metafizike. Do tada je Jahve o?igledno bio tek bog munja koga su po?tovali kao za?titinika grada Jerusalima na brdu Sionu. Sad je dobio univerzalnu mo?.

 

Gotovo svi stru?njaci za prou?avanje Biblije smatraju da je mogu?e da 5. knjiga Mojsijeva, ?uveni ?Deuteronomijum?, odra?ava ishod Josijine reforme kulta. Ova knjiga odlikuje se sasvim osobenim jezikom koji ne mo?e da se na?e ni u jednom drugom izvoru:

 

- Delo beskompromisno osu?uje klanjanje ostalim bogovima i za takve slu?ajeve predvi?a stra?ne kaznene sudove.

 

- Bog se prikazuje kao potpuno udaljen i transcendentan.

 

- Istovremeno, knjiga sadr?i i jednu apsolutnu zabranu: prino?enje ?rtve Jahvi sme da se obavlja samo u jerusalimskom hramu - i nigde drugde.

 

Ovim dekretima sionski sve?tenici su ?eleli da osvoje verski monopol. Pre svega su ?eleli da istisnu svoje kolege iz bratske dr?ave Izrael, koja je bila pod asirskom vla??u. Jer, i oni su na brdu Garizim, na 50 km od Jerusalima, imali veliko svetili?te posve?eno Jahvi.

 

Ovaj spor izme?u Judeje i Izraela lagano se provla?i kroz ceo Stari zavet. Svuda gde je to bilo mogu?e, ljudi iz Jerusalima su koristili priliku da ocrne susede sa severa.

 

Ova jednostranost - stru?njaci je nazivaju ?polemi?kim iskrivljavanjem? - naro?ito je uo?ljiva u ?Knjigama kraljeva?. Stanovnici Izraela tamo su naj?e??e prikazivani kao ponizni gubitnici. Gotovo svi njihovi kraljevi su bogohulnici i gre?nici. U Judeji su, naprotiv, ?iveli prete?no skromni i pobo?ni ljudi.

 

Sionski sve?tenici nisu zazirali ni od falsifikovanja dokumenata ni od prevare. Da bi opravdali svoje zahteve za tom da budu jedini predstavnici Boga, smislili su rafiniran plan.

 

U 2. knjizi kraljeva se pripoveda da je visoki sve?tenik Hilkija 622. godine pre Hrista prilikom radova na ra??i??avanju jerusalimskog hrama nai?ao na prastaru ?Knjigu zakona?. Stru?njaci tvrde da se mastilo na tom misterioznom dokumentu iz hrama skoro nije bilo ni osu?ilo. Iza svega se krio netom napisani ?Deuteronomijum?.

 

Umereni tuma?i Biblije sve to prikazuju na slede?i na?in: oko 630. godine pre Hrista ?deuteronomisti? su napisali centralne delove Biblije. Izmislili su likove Avrama i Mojsija i njihovo delovanje pomo?u trikova prebacili u pro?lost.

 

Ali, da li je to ta?no? Da li se ideja o Jahvi bez lika ra?irila ve? u 7. veku? Minimalisti smatraju da kritika Biblije, koju zastupaju umereni nau?nici oko Finkel?tajna, ne ide dovoljno daleko. Wihova sumnji?avost u odnosu na Bibliju mnogo je ve?a - a imaju i dobre razloge.

 

Istoriografija, etika, politika - ovo delo sadr?i neverovatna dostignu?a. I sve to je nastalo davno pre Herodota i Platona?

 

I zaista, antika gotovo da ne pominje genije iz Judeje. Herodot, dodu?e, pominje neke ljude iz Siropalestine koji se obrezuju. Ne pominje nikakva velika dela koja su oni na?inili. Tek u 4. i 3. veku odjek je ne?to ja?i.

 

Vrhunska duhovna dostignu?a, osim toga, stoje u upadljivoj suprotnosti sa tehni?kim standardom koji je postojao u toj malenoj zemlji.

 

Jedan projekat, koji je zapo?eo oko 720. godine pre Hrista tada?nji kralj u Jerusalimu, deluje dosta nezgrapno. On je ?eleo da pomo?u podzemnog kanala dovede vodu u grad. Tunel ima vi?e od 20 slepih izlaza jer su radnici stalno kopali u pogre?nom pravcu - i pored toga, Biblija ba? ovaj posao slavi kao vrhunsko dostignu?e u hidrogradnji.

 

Minimalisti i Josijinu reformu kulta smatraju preteranom. Ta pri?a o navodno prastaroj i strogo monoteisti?koj ?Knjizi zakona? je, po njima, pronalazak iz jo? kasnijeg perioda.

 

Iskopine, koje sada izlaze na svetlo dana, potvr?uju ovakav stav. Ukidanje mnogobo?tva trajalo je mnogo du?e nego ?to se to do sada smatralo. Jo? oko 600. godine pre Hrista stanovni?tvo Judeje je bilo politeisti?no kao i njihovi susedi. ?Nije bilo nikakve razlike izme?u njihove religije i okolnih kultura?, ka?e Herbert Nir (Niehr), stru?njak za Stari zavet iz Tibingena.

 

Nauka za va?na saznanja o tome ?ta se tada zaista doga?alo u udaljenim brdima oko Jerusalima najvi?e treba da zahvali ?vajcarskom stru?njaku za Stari zavet Otmaru Kelu. U jednom izuzetno obimnom radu on je istra?io 8 500 otisaka ?igova iz oblasti Siropalestine. Wegov zaklju?ak: Kananan je bio pun idola.

 

Gotovo da nije bilo brda na ?ijem vrhu nisu gorele ?rtvene vatre. Pred ku?ama seljaka stajali su mali oltari od kre?njaka. Tu su seljaci odavali po?ast svojim precima. Oko 650. godine pre Hrista, ka?e Kel, zemlja je do?ivela ?pravi bum astralnih kultova?. U trendu su bili bogovi pobednika iz Asirije.

 

Stanovni?tvo se svuda klanjalo Baalu sa munjama u rukama. ?Kao i kod svih ostalih naroda Levanta, ?ija je poljoprivreda zavisila od padavina, najvi?e mesto u panteonu zauzimali su bogovi vremenskih prilika?, ka?e Nir, ?a bog vremena Baal je po?tovan u razli?itim lokalnim varijantama. Jedna od tih varijanti je Jahve.?

 

U po?etku je vrhovni bog prikazivan sa munjom i kopljem, a imao je i ?enu: boginju ljubavi A?eru. Danska nau?nica Tilde Binger tu nebesku damu naziva ?suprugom? Boga.

 

Potpuno naga i sa neobi?nom krunom - tako su ljudi obo?avali ovu ikonu plodnosti. Sigurno je i u jerusalimskom hramu u to vreme stajalo kultno A?erino drvo.

 

Kao dokaz za to slu?i zaista senzacionalan nalaz. To je mali nar od slonova?e sa natpisom ?sveti sve?teni?ki posed iz hrama Jahvi?. Kugla, koja se smatra naznakom ?ezla, poti?e iz 7. veka pre Hrista. Narovi su bili simboli boginje A?ere. Ukra?avali su i rubove odora visokih sve?tenika.

 

Biblija ne ka?e ni re? o toj gu?vi koja je u to doba vladala na nebu Kanaana. Weni autori spretno upravljaju svoju svetu storiju na Jahvu i njegov pobedni?ki pohod. Nepo?eljne vesti cenzura u hramu je bri?ljivo uklonila.

 

I pri tome je preterala. Biblija dramati?no pripoveda kako je - navodno oko 750. godine pre Hrista - prorok Hosija sa ?arom u srcu jurio po zemlji i nemilosrdno progonio otpadnike. Na obali Ki?ona Elija je u jednom potezu ubio 450 sve?tenika kulta Baala.

 

Sve su to - naknadno ulep?ana - tuma?enja istorije. Istini za volju, mnogi nau?nici polaze od toga da se u to doba u Kanaanu formirao pokret odan samo Jahvi. Ali, njegove pristalice u to doba jo? su bili ?autsajederi sa margina? (Kinet), koji su tek postepeno ?irili svoj uticaj.

 

Jerusalimska elita imala je malo toga zajedni?kog sa vizionarima. Oko 590. godine pre Hrista sahranjen je jedan bogati stanovnik grada. Pokojnik je na grudima nosio srebrnu plo?icu sa blagoslovom iz Starog zaveta.

 

Ali u grobnici je prona?ena i amajlija egipatske boginje ma?aka Bastet. Prorok Jezekilj takve pristalice naziva ??ubretom?.

 

Ni sam Jahve oko 600. godine pre Hrista nije bio onako dalek i bezli?an kao ?to ga prikazuje 5. knjiga Mojsijeva. Istra?iva? Nir je siguran: ?U jerusalimskom hramu u to doba jo? se nalazila kultna slika Boga?.

 

Potpuno pozla?ena, postavljena nemo u najsvetiji deo hrama, okru?ena heruvimima koji je ?uvaju - tako bismo nekako mogli da zamislimo tu figuru. Qudi su je po?tovali kao ?boga ?asti?, kako to ka?e Biblija.

 

Tek 587. godine pre Hrista odigrao se doga?aj koji je verovatno presudio da kona?no prevlada monoteizam. Opruge koje su potpomogle skok u transcendentno tada su u potpunosti zategnute.

 

Te godine desila se cezura koja se pokazala kao veliki preokret u istoriji naroda Izraela. Nad zemlju se nadvila ?nacionalna katastrofa?.

 

Jednog letnjeg dana tvr?avi u Jerusalimu se sa severoistoka pribli?ila ogromna vojska. Jo? izdaleka ?ulo se zveckanje kopalja i potmula buka bojnih kola. Vavilonac Nabukodonosor nalazio se u pohodu na Egipat.

 

Osamnaest meseci vojskovo?a je opsedao grad. Strele njegovih ratnika zamra?ivale su nebo, balvani su udarali u kapije grada. Tek posle ?ilave borbe stanovnici brda Siona su se predali.

 

Kako je to tada bilo uobi?ajeno, sa pora?enima se postupilo krajnje brutalno. Jerusalimskom kralju Zedekiji iskopane su o?i. Sad je i Judeja, mala bratska dr?ava, izgubila nezavisnost.

 

Bogohulni neprijatelj nije se zaustavio ni pred najve?om svetinjom: hram u Jerusalimu nestao je u plamenu.

 

Deo vi?ih slojeva stanovni?tva pobednici su odveli u zemlju na dve reke. U Valilonu je uskoro nastala kolonija Jevreja.

 

Tek ovde, u dijaspori, u podno?ju ogromne kule Etemenanki, na ?ijem se vrhu na visini od 91,5 metar nalazila zvezdarnica, a taj stav zastupa sve vi?e nau?nika, Jevreji su razvili motiv ?e?nje za ?obe?anom zemljom? - upravo zbog toga ?to svoju nisu imali.

 

Ali, i njihova predstava o Bogu dobila je nove impulse u tu?ini - a ti impulsi su stigli iz Persije.

 

Naime, surovi Nabukodonosor i njegova ogromna kula (koju ?e kasnije sru?iti vetar i oluja) bili su samo epizoda. Godine 539. pre Hrista Persijanci su osvojili velike delove anti?kog sveta. Wihov verski u?itelj Zaratustra ?irio je u?enje u kojem su ve? bili zastupljeni an?eli i koje je po?ivalo na suprotnosti izme?u dobra i zla.

 

I Ahuramazda, vrhovni bog Persijanaca, bio je bi?e bez lika. Ovaj narod nije podizao oltare, pi?e istori?ar Herodot: ?Ko to ?ini, lud je, ka?u oni. O?igledno je da oni bogove ne zami?ljaju kao bi?a sli?na ?oveku, kako to ?ine Grci.?

 

?injenica je da su daleke isto?ne zemlje sna?no podstakle kult Jahve koji je ve? po?injao da raste. Godine 538. pre Hrista Jevrejima je dozvoljen povratak u njihovu zemlju.

 

U ?krtu Judeju vratilo se tada 30 000 ljudi - a me?u njima i dosta sve?tenika. Ubrzo su na zgari?tu hrama na brdu Sion podigli novi.

 

Za novog gradona?elnika Jerusalima izabran je 445. godine pre Hrista Nehemija, biv?i peharnik persijskog kralja Artakserksa. Uz njega je stajao Ezra koji je preuzeo zvanje visokog sve?tenika. U Bibliji se naziva ?namesnikom za zakone Boga nebeskoga?.

 

I tek kao namesnici persijske provincije Jehude (pre?nik: 30 km) - tako pretpostavljaju minimalisti - radikalni jevrejski reformatori su dostigli svoj puni zamah. Poput samostanskih grupa falsifikatora koji su u srednjem veku antidatirali dokumenta, i oni su pretresli hebrejsku literaturu, iznova je ispisali i pri tome izmislili ?itava kraljevstva.

 

Povratnici su, me?utim, pre svega ostalog, suzbili kult vezan za boginju plodnosti A?eru. Stru?njak za Stari zavet Kel pominje ?versku kontrolu?. Nagi glineni idoli boginje bili su zabranjeni i uni?teni.

 

U Bibliji gotovo da nema re?i o verskim borbama koje su besnele u to vreme. Tek tu i tamo cenzori iz hrama prevideli bi izdajni?ka mesta: u Psalmu 68 Bog se naziva ?ko?ija?em oblaka?. Ovaj naziv imalo je i pagansko bo?anstvo Baal.

 

Tek nam je sada arheologija pru?ila mogu?nost da naslutimo stvarna de?avanja u toj epohi. Naro?ito su zanimljivi aktuelni radovi na iskopinama u egipatskom Asuanu. Tamo je, na jednom ostrvu u Nilu, ?ivela zajednica jevrejskih pla?enika koji su putem pisama odr?avali vezu sa Jerusalimom. Sa?uvana je prepiska sa hramom iz perioda od 460. do 407. godine pre Hrista. Ti spisi pokazuju da su Jevreji iz dijaspore ?ak i u to vreme pored vrhovnog boga Jahua po?tovali najmanje jo? tri bo?anstva, a me?u njima i boginju ljubavi Anat.

 

Radikalne nau?nike koji se bave prou?avanjem religije takvi nalazi ne ?ude. Za njih Biblija predstavlja versku literaturu koja se prili?no le?erno odnosi prema istini.

 

Ali, sumnje se ?ire i me?u konzervativnim nau?nicima. Teolog Nir u krugu svojih kolega govori o op?toj ?tendenciji ka antidatiranju? u biblijskim tekstovima. On predla?e da se Mojsije i ostali i??itavaju ?kroz prizmu persijskog i helenisti?kog doba?.

 

S tim u vezi je naro?ito zanimljivo jedno zagonetno i, ?ak i me?u stru?njacima, gotovo nepoznato svetili?te. Ono se nalazi na cesti 443 koja vodi severno od Jerusalima u pravcu Ramota. Zvani?no se to mesto naziva Nebi Samuel - Prorok Samuilo.

 

Iza zar?ale metalne ograde krije se kultno mesto, povr?ine gotovo 1 000 kvadratnih metara. Mukotrpnim fizi?kim radom skinut je skoro kompletan vrh brda i zaravnjen kao klizali?te. Na njegovoj ivici nalaze se ostaci presa za vino, kao i ?tale za ?rtvenu stoku.

 

U privremenom izve?taju o radovima na iskopini (do sada samo na hebrejskom jeziku) stoji da su izraelska plemena na ovom mestu molila nebesa za ki?u i obavljala ostale ?zna?ajne religijske rituale?. Jo? u ?2. veku pre Hrista to mesto je bilo u upotrebi?.

 

Kakvo otkri?e! Ni deset kilometara od Jerusalima, na brdu koje gotovo da je moglo da se vidi iz Jahvinog hrama, izvodila su se jo? u helensko doba paganska prizivanja ki?e.

 

U svetlu takvih bizarnih otkri?a stru?njak za Stari zavet Dibner poziva svoje kolege na ?metakriti?ko i??itavanje izvora?. Wegov moto: Budite nepoverljivi dok ?itate Bibliju.

 

Ovaj nau?nik smatra da su jo? Makabejci izmenili centralne tekstove Biblije. Taj se naziv koristi za grupu visokih sve?tenika i kraljeva koji su se oko 140. godine pre Hrista iz Jerusalima izborili za nezavisnost. Kratko vreme u Svetoj zemlji je cvetala bo?ja dr?ava koju su predvodile pristalice Jahve.

 

Ubrzo posle toga krenuli su ?ak i u vojnu ofanzivu. Po?lo im je za rukom da pregaze omra?eni sever. Uni?tena je sakralna gra?evina na Garizimu, ?rival jerusalimskom hramu? (Dubnov).

 

Tek u tom istorijskom trenutku, smatra Dibner, nastao je san o panizraelskom velikom carstvu, koji se kao lajtmotiv provla?i kroz Sveto pismo. Prega?ena je susedna dr?ava koja je nekad bila daleko ve?a, a njeno staro ime ?Izrael? postalo je bojni pokli? cele nacije.

 

Dibner to izra?ava na slede?i na?in: ?Odigrala se destrukcija kulture Samari?ana, a to zna?i imperijalisti?ku integraciju kulture samari?anske kulturne zajednice u kulturni sistem kojim su vladali i koji su kontrolisali Jevreji.?

 

Minimalisti smatraju da je tek tad nastala - fiktivna - predistorija, vezana za praoca Avrama. Wegovo pute?estvije kroz Kanaan, prepuno naziva realnih lokaliteta, obuhvata otprilike onu oblast za kojom su posegli Makabejci.

 

I sumnjiva pri?a o osvajanju Kanaana, u kojoj je sam Bog izdavao nare?enja izabranom narodu da ?istrebi? starosedeoce, mnogo je vi?e u skladu sa epohom Makabejaca koja je obele?ena te?kim borbama za teritorije.

 

Da li je, dakle, Knjiga Jo?uina neka vrsta ?programske literature iz 2. veka pre Hrista?, kako smatra danski istra?iva? Yon Strang? I poznavalac Biblije Kraus pretpostavlja: ??ini se kao da je autor Knjige Jo?uine ?eleo da visokom sve?tenstvu da smernice ispravne politike u odnosu na paganske susede, i to u literarnoj formi.?

 

Nema sumnje: u dana?nje vreme na teolo?kim fakultetima javljaju se krajnje neugodne ideje. Ortodoksni Jevreji zatvaraju o?i pred njima. Za njih je i umereni nau?nik, poput Finkel?tajna, otpadnik.

 

U Izraelu su trenutno nepo?eljne trezvene analize, tamo cveta sentimentalni fanatizam. Svakog petka uve?e religiozni Jevreji se pod policijskom za?titom okupljaju pred Zidom pla?a. Par metara iznad njih, na brdu, u Aksa-d?amiji, klanjaju muslimani.

 

U dogledno vreme ne?e do?i do bitnijih promena po tom pitanju. Tu je mr?nja nasuprot mr?nji, religija nasuprot religiji, osvajanje nasuprot osvajanju.

 

Tora jeste ?izvanredan rezultat ljudske uobrazilje? (Finkel?tajn). Ona svedo?i o trijumfu homo sapiens-a koji se oslobodio okova prirodnja?kih mitova i prodro u sfere eti?kih zakona.

Istovremeno, me?utim, Biblija nam nudi i pobo?ne la?i.