Arhiva

Nemačkoj treba jaka armija

Marko Lovrić | 20. septembar 2023 | 01:00
Nemačka i Belorusija mogu se posmatrati kao antipodi demokratskog spektra Evrope. Stefan Hofman, inženjer, konsultant, „čovek za kontakt“ u Minsku, poslom uspeva da obuhvati oba. Blizak Hrišćansko-demokratskoj uniji (CDU), dominantnoj sili nemačke politike, predstavlja uzorak pravca kojim bi CDU mogla da pođe nakon što u decembru izabere novo vođstvo. U Beogradu je gostovao na konferenciji Instituta za evropske studije, gde je govorio o efektima američko-evropskih sankcija na Rusiju. Vašington insistira na sankcijama koje štete i članicama EU. Da li će mu se Unija povinovati? Biće veoma zanimljivo videti da li ćemo se prilagođavati SAD i u epohi Donalda Trampa. Mnogi Evropljani nisu zadovoljni tretmanom Irana, na primer, i čini mi se da pokušavamo da razvijemo sopstvenu politiku po tom pitanju. Mislim, međutim, da Evropa više ide svojim putem kada je u recesiji. Sada nema potrebu da uvredi Vašington, jer ima savršene ekonomske uslove; pogotovo ih imamo mi u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj. Evropske kompanije mnogo zarađuju i zato ne pritiskaju politiku da promeni režim sankcija. Ali kada smo u recesiji, tragamo za novim tržištima, i onda sankcije postaju upitne. Nemačke firme, dakle, ne trpe previše zbog sankcija? LJudski odnosi sa Rusima, privatni i poslovni, nisu loši. Nemački i ruski mentalitet se uklapaju; nisu isti, ali možemo dobro da sarađujemo. Rusija je veliko tržište - imate Evroazijski ekonomski savez i 180 miliona mogućih klijenata. Ako ne možete da izvozite u Rusiju, onda u njoj izgradite sopstvene fabrike. Možda trpe male kompanije, koje ne mogu da priušte da se smeste u Rusiji, ali je Dajmler, sa druge strane, tamo otvorio prvu fabriku, što je takođe posledica sankcija. Kompanija će zaraditi, Rusiji će biti drago da ima sopstvenu fabriku „mercedesa“ – biznis uvek nađe način. Koliko onda sankcije štete Rusiji? Da li želimo da naškodimo ruskoj ekonomiji? Ja mogu da kažem – ne. Sankcije su odgovor na aneksiju Krima i rat u Donjecku i Lugansku, i bolje su rešenje od objave rata. Za vas, Srbe, sankcije su veoma gadna reč zbog iskustava iz devedesetih, ali sankcije protiv Rusije sasvim su drugačijih razmera. Odgovor su na agresiju, nužno su zlo, ali neće ugroziti živote Rusa. Da li su zaustavile rat u Ukrajini? Nisu. Nikada nećemo znati kako bi to izgledalo bez sankcija. Angela Merkel je CDU pomerila ka centru. Hoće li stranka promeniti kurs nakon što izabere novog vođu? Mislim da će stranka postati konzervativnija. Tendencija novog konzervativizma zahvatila je celu Evropu. Vreme teče sve brže u epohi interneta, i potrebne su nam vrednosti za koje možemo da se uhvatimo. Taj novi konzervativizam znači oslonac na porodične vrednosti, na učtivost, koja mlađim generacijama već postaje sve važnija. Imam 33 godine, a ljudi koji su od mene deset godina stariji, liberalniji su, i ne brinu o tim vrednostima kao moja generacija ili ljudi deset godina mlađi od mene. Novi konzervativizam, međutim, želim da razdvojim od desničarskih pokreta. Reč je samo o tome da u našem brzom svetu neke vrednosti postaju važnije – za nekog je to crkva, za nekog samo porodica i ponašanje. Anegret Kramp Karenbauer prirodna je naslednica Angele Markel, ali ima i rivale, Fridriha Merca i Jensa Špana, koji su daleko konzervativniji - na dobar način. Partijski prijatelji sa kojima razgovaram takođe žele povratak konzervativnijim vrednostima. Možete li da kažete nešto konkretnije o tim vrednostima? Moja se generacija žali na previsoke poreze; na to da njima biva kažnjena za poslove u koje ulaže trud. Sa druge strane, primorana je da ima državno osiguranje... Želimo da ljudi imaju više slobode i prava da upravljaju sobom. Kada pak govorim o porodici, mislim na to da članovi porodice vode brigu jedni o drugima i da decu ispravno vaspitaju - da poštuju majku i oca. Ili oca i oca, ili majku i majku, jer pripadam liberalnijem krilu CDU i nije me briga da li neko voli muškarce ili žene. Mnogi ljudi moje generacije takođe misle da bi bilo dobro ponovo uvesti regrutaciju, to jest primorati mlade da nakon školovanja služe društvu, vojno ili civilno. Šta nameravate da postignete? Naravno da ne želimo da ratujemo sa bilo kim; ne želimo čak ni novu međunarodnu vojnu misiju poput avganistanske ili iračke, ali u ovim nesigurnim vremenima... Vidim Rusiju kao partnera, ali ako želite ravnopravno partnerstvo, morate da budete snažni. U ovim vremenima bilo bi dobro imati jaku kičmu armije. Zato je dobro da naši mladi ljudi budu uvežbani da brane naše vrednosti i zemlju. Takođe, kada ste mladi i kada ste deo tima, to vam stvara osećaj pripadnosti društvu. Kako će CDU taj svoj novi konzervativizam odvojiti od Alternative za Nemačku (AfD)? Moj je utisak da se ljudi nisu promenili. Zašto onda idu ka AfD? Zato što vide da nam je došlo mnogo izbeglica, ali ne samo izbeglica. Kako rešiti taj problem? Oni koji će ostati u Nemačkoj, treba da govore nemački na nivou koji će im omogućiti da rade. Ostali moraju da se vrate, jer moramo da rešimo problem integracije. Drugi problem je budućnost – kako razvijamo društvo? Mislim na poreze, zdravstveno osiguranje, penzioni sistem. Do sada smo radili bez koncepta, ne vodeći ljude sa nama. Nije potrebno ići desno, a kamoli desnije od AfD – treba se suočiti sa krizom Evrope, migrantskom krizom, transformacijom naše industrije. Digitalizacija može da odnese, ali i da donese mnogo poslova. Nemačka mora kao u 19. ili u 20. veku da bude motor te revolucije. Najzad, treba rešiti problem starenja zapadnih društava. Ako nađete rešenje za sve ovo, dobićete pedeset ili više odsto glasova, i problem sa AfD će nestati. NJih ne treba ignorisati, ali se ne treba na njih ni fokusirati. Samo treba da radimo svoj posao. To želim od našeg vođstva. Da li to znači da će nova CDU biti stroža prema izbeglicama? Mora da postoji politika nulte tolerancije prema izbeglicama koji ne poštuju naše zakone. Gosti su u našoj zemlji, i ako ne poštuju zakone, moraju odmah da budu kažnjeni. U ekstremnim slučajevima, onaj ko je počinio zločin, treba da bude smešten u zatvor, a kada njegova zemlja porekla ponovo bude bezbedna – proteran. Naš pravni sistem jedan je od najboljih na svetu, samo ga treba sprovoditi u delo. Ako ljudi budu videli da tako postupamo, neće biti nikakvih problema sa ekstremnom desnicom, neonacistima, ali ni sa levičarima. Kakvu bi evropsku ulogu igrala takva Nemačka? Mi smo evropska partija, jedan od motora Evrope. Nadam se da ćemo slediti ideje predsednika Makrona o evropskoj vojsci. Nećemo je imati sutra, ali cilj treba da bude da za deset godina imamo jedinice spremne za borbu. Ta evropska vojska ne bi bila protiv NATO. Međutim, u našem je interesu da u NATO budemo snažni, kako bismo imali jači uticaj na drugog velikog partnera, SAD. Takođe, NATO je politička organizacija, što je dobro, jer razgovaramo pre nego što zapucamo. Ali koliko vojnika ima NATO? Nijednog. NATO je forum poput Ujedinjenih nacija. Takođe, takva Nemačka bi trebalo da ima više razumevanja za naše južnoevropske susede; da bude otvorena, a ne grubi Nemac koji misli da sve zna. Ne znamo sve. Moramo Grčku, Francusku, Španiju i Italiju da ukrcamo u brod. Kako bi se ta Nemačka odnosila prema zemljama zapadnog Balkana? Ne vidim da će se pravac spoljne politike promeniti. Nemačka spoljna politika je stabilna od Drugog svetskog rata, i takva bi ostala čak i kada bi Socijaldemokratska partija (SPD) sutra dobila pedeset odsto glasova. Osim toga, Angela Merkel je i dalje kancelar. Ne znamo, doduše, šta će se desiti za tri ili šest meseci, ali nije važno ko će biti novi kancelar iz CDU - politika će ostati dosledna.