Agresivno do demokratije

Političke prilike koje okružuju predstojeće parlamentarne izbore na Kosovu prilično su jasne - međunarodna zajednica će nakon brojanja glasova predati većinu ingerencija lokalnih vlasti u ruke izabranih predstavnika tamošnjeg stanovništva, šef Unmika će dobiti posebna ovlašćenja kako bi političku scenu u što većoj meri i što hitrije očistio od “ekstremistički nastrojenih elemenata”, a pregovori o konačnom statusu Pokrajine počeće negde polovinom naredne godine. Kako stvari trenutno stoje, poznat je i ishod pregovora - nezavisno Kosovo uz nekoliko više ili manje ceremonijalnih veza sa Srbijom. Tako otprilike glasi skraćeni spisak želja zapadnih diplomata pred druge po redu, istorijske, parlamentarne izbore na Kosovu, koji će biti održani u subotu 23. oktobra.

“Ovo su najvažniji izbori na Kosovu od 1999. godine, jer će biti izabrani nova vlada i parlament koji će voditi proces sprovođenja standarda. Ta vlada i parlament će, takođe, biti na vlasti kada počnu pregovori o konačnom rešenju statusa Kosova”, rekao je šef Unmika Soren Jesen - Petersen koji će, kako najavljuju zapadni diplomati, na postizbornom Kosovu obavljati sasvim drugačiju ulogu od petorice prethodnika. Suštinski, Petersen će, naoružan svežim ovlašćenjima, imati ulogu sličnu onoj koju u Bosni obavlja Pedi Ešdaun, odnosno deliće “crvene kartone” svim političarima za koje smatra da predstavljaju prepreku uspostavljanju demokratskog i multietničkog društva u Pokrajini. Na taj način će, smatraju diplomati, kosovska politička scena biti u velikoj meri očišćena od svih zagovornika nasilnih rešenja i dugogodišnjih međunacionalnih problema. U stvarnom životu, međutim, takvi izopšteni političari mogli bi se vratiti već dobrano uhodanim receptima ilegalnog delovanja, čime bi, logično, predstavljali znatno veću opasnost po stabilnost, ne samo Kosova već i okolnih zemalja.

Nova uloga omogućiće Petersenu i da ubedljivije odgovori na kritike Karle del Ponte vezane za nesaradnju međunarodne uprave sa Haškim tribunalom, posebno oko obezbeđivanja dokaza i svedoka najavljenih budućih optužnica protiv nekadašnjih albanskih gerilaca, koje se očekuju do kraja godine. Petersen, međutim, nije propustio priliku i da ukaže vlastima u Beogradu da je rešavanje statusa Kosova od suštinskog značaja za stabilnost regiona, te da će Srbija, nakon okončanja pregovora, moći da se koncentriše na istinske prioritete - evropske integrativne procese. Usput, upozorio je kosovske Srbe da je njihovo učešće na izborima od suštinskog značaja za budućnost Pokrajine, posebno u onom delu koji se odnosi na uspeh međunarodne zajednice u izgradnji međunacionalne harmonije kao osnove prosperiteta. Kako stvari stoje, njegovi apeli mogli bi se pokazati uzaludnim jer su vlasti u Beogradu prilično hladno odgovorile na zahteve međunarodne zajednice da kosovske Srbe nekako privedu na birališta. Poziv biračima da iskoriste demokratska prava uputio je samo predsednik Boris Tadić, čime je suštinski osigurano prisustvo srpske zajednice u budućoj, istorijskoj, skupštini Kosova. Odziv Srba, međutim, predstavljaće i pravi pokazatelj dosadašnjih uspeha međunarodne zajednice u osiguravanju osnovnih ljudskih prava pripadnicima manjina, posebno za onih nekoliko hiljada koji spavaju po fiskulturnim salama, vojnim logorima, ili selima opkoljenim bodljikavom žicom i tenkovima. Uklanjanje tih barijera predstavlja, ujedno, i ključ uspeha kosovskih Albanaca u procesu ispunjavanja niza standarda koji, kako je planirano, vode konačnom rešenju statusa Kosova. Poređenja radi, na prošlim parlamentarnim izborima, uz pozive listom svih demokratski nastrojenih snaga u Srbiji, glasnu kampanju i nedvosmislenu podršku Srpske pravoslavne crkve, na kosovskim biralištima pojavilo se svega 44 odsto upisanih glasača - Srba.

Istovremeno, veliki deo odgovornosti će biti predat organima lokalnih vlasti, od čijih će budućih dela zavisiti i termin početka pregovora o statusu Kosova. Proizvoljno definisani standardi, koji uključuju prilično maglovit plan povratka izbeglica, te jednako nejasan način prekidanja talasa nasilja, izazvali su buru negativnih reakcija među kosovskim Albancima, koji većinom smatraju da međunarodna zajednica vodi “infantilnu politiku prema Kosovu”. “Unmik preuzima ulogu ne samo sudskog već i moralnog autoriteta. Prema tom planu, Albanci treba da zasluže slobodu. Ali sloboda pripada nama koji tu živimo”, ocenio je nedavno Albin Kurti, nekadašnji kosovski studentski lider i jedan od najpoznatijih političkih zatvorenika u vreme režima Slobodana Miloševića.

Prema rečima zapadnih diplomata, narednih šest meseci će biti više nego dovoljno da kosovski lideri, ili bar oni koji prođu najavljenu Petersenovu čistku, pokažu privrženost demokratskim procesima, pre svega povratku izbeglica i uključivanju manjinskih zajednica u institucije. Suštinski, 64 meseca od uspostavljanja međunarodne uprave na Kosovu, Ujedinjene nacije odlučile su da unekoliko promene politiku prema Pokrajini i agresivnijim nastupom pokušaju da privedu lokalna plemena demokratiji, a sve u cilju da se preskupe i impotentne avanture nazvane Unmik i Kfor polako privedu kraju. Ponajviše zbog preke potrebe da se ti silni vojnici i međunarodna uprava prebace na druga žarišta.

Demokratski savez Kosova (DSK-LDK) dugogodišnjeg lidera kosovskih Albanaca Ibrahima Rugove ponovo je najveći favorit za pobedu na izborima, ali sa malim šansama da buduću vladu formira bez pomoći nekog od bivših komandanata Oslobodilačke vojske Kosova - Hašima Tačija ili Ramuša Haradinaja. Rezultati izbora će, ako je verovati istraživanjima javnog mnjenja, biti veoma slični prethodnim, te će buduću vladu Kosova činiti sve značajnije albanske partije, te verovatno i poneki predstavnik manjina. Rugovina partija se, međutim, nada da će na izborima dobiti dovoljno mandata kako bi samostalno formirala vladu i uspostavila stvarne demokratske odnose u parlamentu - čvrstu vladu i jednako odlučnu opoziciju, što u prethodnom periodu svakako nije bio slučaj. Sličnom razvoju događaja ali, kako navode lokalni analitičari i međunarodni posmatrači, bez preteranih šansi da se obistini, nada se i Tačijeva Demokratska partija Kosova (DPK-PDK), čija se kampanja koncentrisala na proverene vrednosti - nezavisnost, koja će automatski označiti ekonomski, socijalni i kakav sve ne procvat Pokrajine.

“Većina kampanja političkih partija usredsređena je na poruke da će pobeda neke opcije automatski značiti i stvaranje nezavisne države, bez jasnijih naznaka o planu kako doći do tog cilja. Istovremeno, istinski problemi poput ekonomskog rasta i rešavanja problema nezaposlenosti potpuno su marginalizovani”, ocenio je Ibrahim Makoli iz kosovskog Saveta za odbranu ljudskih prava i sloboda, organizacije koja će na predstojećim izborima igrati ulogu nezavisnog posmatrača. Jedini stvarni izuzetak od ovakve ocene predstavlja novoformirani pokret Ora, ili Vreme, na čijem se čelu nalazi poznati prištinski medijski tajkun Veton Suroi. Vlasnik medijske kuće “Koha” i nesporni miljenik zapadnih diplomata, akcenat kampanje stavio je na goruće ekonomske probleme uz potenciranje “suštinske frustracije kosovskih Albanaca zbog nerešenog statusa”. Prema njegovom mišljenju, pitanje konačnog statusa ne samo da odvlači potencijalne strane investitore već podgreva međunacionalne tenzije, što bi, kako smatra Suroi, u narednih šest meseci moglo dovesti do novih izliva nasilja, poput onih koji su u martu poprilično uništili reputaciju međunarodnih misija.

Suroijeve stavove u većoj ili manjoj meri podržava i većina međunarodnih zvaničnika na Kosovu, koji smatraju da je odugovlačenje rešavanja statusa Kosova nepotreban rizik koji će dodatno iskomplikovati ionako zamršene međunacionalne odnose između Albanaca i njihovih suseda, a predstavljaće i sasvim legitiman argument pristalicama radikalnijih načina rešavanja etničkih pitanja u Pokrajini i oko nje. Odnosno, održanje statusa kvo na Kosovu ojačaće pozicije ekstremista poput onih koji su u martu organizovali dvodnevno divljanje protiv Srba i zahvaljujući “hitrosti” međunarodne pravde za punih šest meseci nisu optuženi za svoja dela. Izuzimajući, naravno, šestoricu potpunih anonimaca čije se uloge u “dobro planiranoj i koordinisanoj akciji”, kako su nemire opisali najznačajniji međunarodni zvaničnici, ni pored najbolje volje ne mogu opisati kao ključne.

Poseban pritisak na međunarodne zvaničnike, ali i sadašnje i buduće kosovske vlasti predstavljaju poražavajući ekonomski pokazatelji - oko 60 odsto nezaposlenih i čitava armija od milion stanovnika koji žive na opšteprihvaćenoj granici siromaštva ili ispod nje. Istovremeno, privatizacija koju su međunarodne vlasti pokrenule kako bi se rešile tereta državnih preduzeća na budžet i privukle strane investitore nije dala željeni efekat, te je u tri do sada održana kruga 40-ak firmi rasprodato mahom lokalnim biznismenima, pri čemu je interes za ulaganje u Pokrajinu od značajnijih kompanija pokazao samo južnokorejski “Samsung”, koji je zainteresovan za kupovinu fabrike za preradu nikla u Glogovcu.