U znaku tri potoka

Prema mom saznanju, grb je u izvornom obliku publikovan svega dva puta. Prve su to učinile nemačke okupacione vlasti na taksenim markama, dok je 1969. godine grb publikovao akademik Gavrilović u knjizi o Rumi.

Oglušio se Acović o moja dobronamerna upozorenja i savete da pogleda knjigu akademika Gavrilovića. Kad već neće da dođe u Arhiv Srema.

Gospodine Acoviću, nekoliko poslednjih godina proveo sam u Arhivu Srema istražujući prošlost Rume. To je nezahvalan, mukotrpan posao - ne samo za istraživače već i za zaposlene u Arhivu. I dugotrajan.

Bio sam prava noćna mora za direktora Nadu Simić-Lemajić i Nenada Banjca koji mi je doneo na desetine metara arhivske građe. Skup je to proces i za istraživača i Arhiv. Potpomogao me je načelnik okruga, direktor DDOR-a Ruma, pa i predsednik opštine rumske. Ideja je bila objaviti knjigu izvorne građe da se upravo ovo ne bi desilo. Međutim...

Kako je komotno, gospodine Acoviću, otvoriti napisanu knjigu (u pravu ste, nije bitno što je reklamni album) i podariti jednom naselju koje se diči svojom prošlošću - “istorijski grb” - i izbrojati novce. Novce ste izbrojali. Zar ne?

U elaboratu stoji “Komisija za teritorijalnu heraldiku” što upućuje da je reč o timskom radu. Pomanjkanje imena upućuje da je to marketing.

Koliko sam puta stopirao. Da znate samo kako duva vetar u Mitrovici u onoj ulici u kojoj sam čekao autobus koji je redovno kasnio a neki put i sasvim izostajao.

Na stotinama dokumenata nalazi se pečat privilegovane varoši Rume. U arhivskoj građi nalaze se i pomenute taksene marke.

Crtež grba je uvek bio nesporan - za one koji su i jednom nogom kročili u Arhiv.

U vreme kada se rumski čelnici “dogovoriše” o grbu Rume (uslov je bio da se izbace sveci) - pronašao sam Statut trgovišta Rume sa opisom boja rumskoga grba...

U “elaboratu” manirom iskusnog heraldičara, pišete, gospodine Acoviću, sledeći tekst. To su Vaši argumenti, koje iznosim kada Vi nećete.

“Ruma poseduje istorijski grb. U literaturi se pominje 1749. godina kao referentna... Rezerva u pogledu 1749. godine izražena već na samom početku počiva na činjenici da nam je darovnica nepoznata, a da se u oficijelnim dokumentima među kojima posebno mesto pripada darovnici rumskim zanatlijama, grb koji smatramo autentičnim istorijskim grbom grada ne pominje niti predstavlja... Karakteristični motivi grba Rume su patrijaršijski krst, krunisani stub, šestokrake zvezde, tri talasaste pruge i sigla IHSEOR. Patrijarški krst se javlja u grbu Ugarske još za vlade Bele IV (1235-1280), i to kao srebreni na crvenom polju; kasnije će to heraldičko polje poznato kao Nova Ugarska, biti dopunjeno za vladanja Otona Bavarskog (1305-1308) zelenim krunisanim trobregom...

Kako su Pejačevići bili feudalni gospodari poseda, na kome je nastala Ruma, čini se da je teško osporiti mišljenje da grb Rume u svom centralnom delu komemoriše svoje feudalne posednike. To mišljenje se poziva na plavu i zelenu boju polja koja ponovo ukazuje na Pejačeviće, kao i na činjenicu da se patrijaršijski krst, očito izveden iz grba Nove Ugarske, takođe nalazi u grbu Pejačevića. Motivi tri vodotoka (Borkovački, Kudoški i Jelenački potok) ruku podignutih u pozdrav, šestokrake zvezde (verovatno aluzija na grb Slavonije?) i inicijali u dve kolone... nemaju heraldičkog presedana u grbu Pejačevića i mogu se smatrati heraldičkim specifikom grba Rume. Pojedini detalji istorijskog grba Rume otvoreni su za interpretaciju, pošto u nedostatku izvornog dokumenta ili oficijelnog blazona sve druge izvore treba primiti sa rezervom. Prva dilema se odnosi na stub. Dok ga Lašovski izričito postavlja na trostepeni pediment, neki drugi izvori prikazuju ga kao stup (bez kapitela) sa standardnom stilskom stopom i torusom, bez stepenika... Druga dilema odnosi se na metal patrijaršijskog krsta; Lašovski ga prikazuje kao zlatan, neki drugi izvori ga tretiraju kao srebren... Međutim, Franc Gal tvrdi da je po patentnom pismu patrijaršijski krst u kljunu orla na grbu Pejačevića zlatan... Prepis blazona grba Rume iz zbirke Altemburger Reso ne razrešava sve dileme ali uvodi novu, koja se tiče pravilnog čitanja sigle (umesto In Hoc Signo Evadet Opiddum Ruma> In Hoc Sigillo Evadet Opiddum Ruma), što ne menja bitno značenje, ali menja akcenat...”

Neka čitaoci prosude moje i Vaše argumente. Varoš Ruma je nastala u znaku tri potoka koji su na rumskom grbu najvažnija figura. “U ovom znaku nastade varoš Ruma” Ruma je kao naselje mnogo starija i moguće da je ovaj grb osnovnu boju polja dobio po nekom starijem grbu. U doba Mađara.

P.S.

Moja je greška što se Krunsko veće nazvalo Kraljevskim. U tekstu se skraćenica prvi put objasni. Ja to nisam učinio.

Potpuno ste u pravu da na sajtu Karađorđevića ne stoji to što sam napisao. Greška je nastala tako što sam sa Interneta skinuo tekst Slobodne Bosne u kome gospodin Karađorđević kaže da je Krunski savet osnovan da bi mu pomogao da shvati prilike u zemlji. Tekst je, čini mi se, naslova “Milošević je koristio sve pa i religiju i zločine...”

Učinilo mi se da se koristite autoritetom Karađorđevića, a ne heraldičkim argumentima. U tome smislu, Karađorđevići su bili pomenuti jer su očito, ne svojom voljom, učestvovali u kreiranju ovog kvazigrba.

Da tu nije kraj UPOTREBE Karađorđevića svedoči izložba “Ikone iz riznice crkve Sv. Đorđa na Oplencu” koju je pre nekoliko dana u Rumi otvorio Aleksandar Karađorđević. Imao sam prilike rukovati se sa Katarinom Karađorđević koja je zaista ljubazna.

Inače jeleni koje ste preuzeli iz “Fiziologa” su u priču uobličeni negde na prelazu drugog u treći vek u Aleksandriji. Jeleni su verovatno iz jevrejske mitologije. Zavaralo Vas je to što gospodin Lazić u predgovoru piše o tome spisu i njegovom uticaju u Vizantiji i Srbiji. Pogledajte bolje, preveden je manje-više na sve ondašnje jezike i svugde je bio slavan kao i danas. Ne - radi se o našoj istoriji, kao što, čini mi se, da ni prvi heraldički časopis nije naš već hrvatski.

Da je ovaj prigovor principijelne prirode, najbolje pokazuje lik sv. Florijana kome ste na glavu stavili grčki šlem i grčku bradu...