Politički angažovana muzika

Do predsedničkih izbora u SAD ostalo je još samo nekoliko dana a njihov rezultat nikada nije bilo teže prognozirati. Želeći da deluju na javno mnjenje, neki od najpoznatijih američkih muzičara već su se odavno uključili u turneju pod nazivom “Glas za promenu”, čiji je cilj bio da se birači ubede da ne glasaju za DŽordža Buša, već za njegovog demokratskog protivnika, DŽona Kerija. Turneja je počela sa šest koncerata u Pensilvaniji, i nastavila se posetom Ohaju, Mičigenu, Ajovi i Floridi, pre velikog finala održanog u Vašingtonu još 11. oktobra a sav prihod od koncerata otišao je u fond kandidata Demokatske partije. Turnejom je bilo obuhvaćeno 11 ključnih država, odnosno država u kojima bi rezultati izbora mogli da budu najtešnji. U ovoj turneji predvođenoj Brusom Springstinom, pored ostalih, učestvovali su Dejv Metjuz i Šeril Krou - kao i još neka od najpopularnijih imena u američkoj pop muzici. Među njima i REM. Za sve one koji poslednjih 20 godina nisu prespavali ili živeli u dobrovoljnom bojkotu američkog kulturnog imperijalizma, ovaj bend predstavlja sve ono što svi ostali rok bendovi nisu.

Jednostavnije, REM je najznačajnija američka rok grupa 80-ih i 90-ih. Od svojih ne preterano obećavajućih početaka (kombi-turnejom po Americi uz podršku Radija Slobodna Evropa kada su definisali zvuk američkog studentskog radija), preko svog debitantskog singla, do kasnijih izuzetno posećenih koncerata širom sveta, ovaj kvartet je beskompromisno krčio svoj put ka vrhu popularne muzike. Srž benda su činili (i dalje čine) basista Majk Mils, bubnjar Bil Beri koji se poznaju još odmalena kada su svirali zajedno u školskom orkestru, zatim bivši prodavac ploča, gitarista Piter Bak i stidljivi i misteriozni mangup Majkl Stajp. Mešajući emotivne, ponekad i melanholične zvuke sa jasnim političkim stavovima, pobrinuli su se da to kod publike istančanog ukusa ne prelazi granice populističkog. Nikada se ne uklopivši u muzički mainstream, nisu ni imali prepreke za stavove koje su širili. Tako, sasvim logična je bila i njihova saradnja sa kontroverznim rediteljem Majklom Murom koji je režirao jedan od njihovih poslednjih spotova i vizuelno upotpunio snažnu poruku koju su slali muzikom. NJihova publika jeste u početku bila limitirana poklonicima andergraunda, ali su vremenom uspeli da animiraju celokupni rok auditorijum svojim megahitovima “The One i Love”, “Losing Mdž Religion” i “Everdžboddž Hurts”. Posle toga, uticaj benda nije bio ograničen samo na rastuću popularnost jer je REM uspeo da promeni dotadašnji ukus američke pop i rok publike. I ne samo američke.

Krajem januara sledeće godine, najzad, i srpska publika će imati priliku da prvi put uživo čuje REM. Ovo dugo očekivano gostovanje u Beogradu, usputna je stanica njihove istočnoevropske turneje u sklopu koje će promovisati svoj najnoviji album “Around the sun”. Ne znajući pouzdano u čijoj bi kampanji ili antikampanji tada učestvovali, gostovanje ovog politički angažovanog benda bez sumnje će predstavljati najznačajniji muzički događaj u savremenoj istoriji glavnog grada. Kao poprište velikih društvenih komešanja, Istočna Evropa nikada nije bila omiljena destinacija velikih bendova i zato će ovo gostovanje imati toliki značaj, ne samo muzički. Da li će predstavljati znak (konačnog) muzičkog sazrevanja publike u Srbiji, ili veliki i riskantan korak organizatora koncerta, ostaje da se vidi ali u opštoj politizaciji društva, i te kako deluje kao logičan sled događaja.