Ne prepisujte evropske zakone!

Kada je pre ravno 200 godina u Francuskoj stvoren Građanski zakonik i munjevito - uz Napoleonova osvajanja - počeo da se širi Evropom, smatran je avangardom. Umesto precedentnog, anglosaksonskog prava, u kojem je sudija interpretirao zakone i time dovodio sebe u položaj da bude podložan ekonomskim i političkim pritiscima, Građanski zakonik je doneo pravnu sigurnost, jednostavnost i pre svega jednakost pred zakonom. Sudijama su vezane ruke: postali su glasnogovornici zakona a ne njegovi interpretatori.

Dva veka kasnije Napoleona su zamenili neki novi osvajači, te proslavu 200 godina usvajanja Građanski zakonik dočekuje u defanzivi u odnosu na sve jače atake multinacionalnih kompanija i SAD koji hoće da povrate primat njima bliskog precedentnog prava.

Međutim, Građanski zakonik će, bez obzira na te napade, preživeti i ostati još dugo okosnica međunarodnog poslovnog prava, smatra Gzavije de Ru, potpredsednik zakonodavnog odbora francuske skupštine, koji je na gostovanju u Beogradu održao predavanje povodom ovog jubileja.

- Zahvaljujući američkoj ekonomskoj moći, precedentno pravo se ponovo vraća na scenu, i to u svetu biznisa. U eri globalizacije, dolazi do sukoba uticaja. Određeni lobiji žele da dokažu da postoji jedno napredno i moderno pravo - anglosaksonsko precedentno pravo - i jedno prevaziđeno pravo - kontinentalno. Mislim da je u pitanju uticaj bankarskih instrumenata, pre svega instrumenata garancija u oblasti pozajmica. Banke žele da se oslobode limita koje im nalaže pisano pravo. Direktori velikih kompanija veoma često smatraju da je arbitraža u okviru precedentnog prava nešto što je u modi.

Sa druge strane, nalazimo se u periodu inflacije zakona koja bi prevrnula u grobu tvorce Građanskog zakonika. Zakonodavci u Francuskoj i drugde sve mešaju. Tamo gde bi trebalo imati norme, imamo politička rešenja. Svaki put kada se pojavi neki problem, napravimo neki zakon.

U precedentnom pravu imamo danas ugovore koji su veoma obimni. Standardni ugovor ima po 350-400 strana i zakon postaje brbljiv. Jednostavne kodekse, koji garantuju pravnu sigurnost, zamenjujemo brbljivim i opširnim.

Ko stoji iza napada na kontinentalno pravo? Multinacionale?

- Multinacionale žele da žive u skladu sa svojim zakonima i svojom pravnom sigurnošću. Ne treba gajiti iluzije, dominantno pravo je uvek bilo pravo jačeg. I Napoleon je nametnuo svoj zakonik zato što je bio jači. Dakle, multinacionale pokušavaju da nametnu pravo na koje su navikle. Postoji pritisak da se takva metoda nametne. A postoji i lobi pravnika, čiji sam ja nažalost deo, koji bi bankrotirao da ne piše ugovore neverovatne kompleksnosti. Što je ugovor komplikovaniji, to je skuplji. Jednostavne garancije tipa Građanskog zakonika vrede pet para, a ugovor od 350 strana vredi čitavo jedno bogatstvo. Dakle, postoji čitav jedan biznis prava. I ja činim njegov deo, neću da izigravam nevinašce. Postoji lobi koji pokušava da nametne sistem koji najviše odgovara njegovim interesima. A taj sistem se sastoji od velikog biznisa i velikih advokatskih kancelarija.

Da li neko uopšte pokušava da se suprotstavi tom uticaju?

- Neki lobi zdravog razuma? Pa neke zemlje razmišljaju i pružaju otpor. Činjenica je da kompanije ne žele da plaćaju za usluge koje im ne donose sigurnost. Pre nekoliko godina došlo je do drame za našu profesiju. Afera Enron i druge velike američke afere su pokazale da veliki kabineti advokata koštaju čitavo bogatstvo a ne donose nikakvu pravnu sigurnost. Od tada honorari advokata padaju. Kako honorari padaju, ima se manje vremena za rad na ugovorima. Prave se kraći ugovori, tako da se vraćamo polako jednoj pomalo asketskoj koncepciji prava.

Dakle, ne postoji niko ko može da zaustavi dramatičan prodor precedentnog prava?

- Osim zakona tržišta. Ako košta previše, idemo na nešto drugo. Uzimamo ako ne košta previše i ako je efikasno. Do sada je koštalo jako mnogo i smatralo se da je u potpunosti efikasno. Međutim, od kada su se desile velike američke afere, kompanije smatraju da im to ne pruža nikakvu garanciju i spremne su da plate mnogo manje. Sve je to deo globalizacije.

Šta je prednost Građanskog zakonika danas?

- Pre svega što je jednostavan, nije podoban za interpretacije. Sudija se drži zakona i ako je tekst jasan i kratak - pravna sigurnost je odmah tu.

Da li je moguće reformisati i dinamizirati Građanski zakonik, kako bi on mogao konkurisati precedentnom pravu?

- Mislim da je to u toku i da nije previše komplikovano adaptirati ga za današnje uslove. Zakonodavna vlast se mora, s druge strane, vratiti jasnoći i jednostavnosti u tekstu, koje su u nekim zemljama izgubljene. Ali, u zemljama koje su u razvoju postoji ta mogućnost, i potrebno je da se prihvate pravila. Ona će im pružiti pravnu sigurnost koja im je potrebna prilikom privlačenja stranih investicija. Mislim da kreativnost pravnika ne treba da bude u kompleksnosti nego u jednostavnosti.

Zar eksplozija kompleksnosti zakona ne predstavlja opasnost za običnog čoveka i manje kompanije koje ne mogu sebi da priušte da plate ogroman novac za tumačenje takvih zakona?

- To zaista predstavlja neverovatnu opasnost. Postoji ono staro pravilo koje se non-stop ponavlja na pravnim fakultetima: “Svako je dužan da poznaje zakon.” Danas najbolji pravnici i najbolje sudije ne znaju zakone jer ne mogu da ih savladaju. Mislim da je ogroman problem ta pravna kompleksnost koja stvara pravnu nesigurnost. To je pravi problem sa kojim naša društva moraju da se suoče. I suočavaju se. Ali, postoji ogroman prostor za napredak. Inače, potpuno ste u pravu. Šta može jedan mali biznismen da uradi ako ide da radi u nekoliko različitih zemalja? On ne može da plati veliki novac za usluge tumačenja zakona u svim tim zemljama i samim tim se izlaže riziku.

Nakon promena 2000. godine i početka tranzicije u Srbiji, nastao je sukob između onog što je nazvano “pragmatizam” - koji je zagovarao bivši premijer Zoran Đinđić - i “legalizam” - koji predstavlja sadašnji premijer Vojislav Koštunica. Šta je u tranziciji pametnije slediti - pragmatizam ili legalizam?

- Zakon postoji da bi bio poštovan. Predsednik Koštunica je pravnik i bilo bi potpuno neverovatno da on čini suprotno od onog što je predavao kao profesor prava. Pragmatizam je sinonim za to da činite ono što vam odgovara, a to najčešće odgovara onima koji su na vlasti. Zakon pre svega služi da štiti slabijeg. Zato se pribojavam pragmatizma jer pragmatizam najčešće znači moć najjačeg.

Govorilo se da je pragmatizam dobar zato što je brz i efikasan, a da je legalizam spor i neefikasan?

- Tu se pravi velika greška jer se meša poštovanje zakona i sporost birokratije. Ta sporost birokratije postoji i u Francuskoj i u Srbiji. Time što forsirate pragmatizam i idete brže ne znači da ćete odgovoriti potrebi jednakosti i sigurnosti. Naprotiv. Sa druge strane, naravno, zakoni moraju da budu potpuno jasni.

Koliko ste zadovoljni demokratskom debatom oko donošenja zakona u Francuskoj?

- Taj proces je u potpunosti demokratičan, što ne znači da je krajnji rezultat dobar. Idemo iz kompromisa u kompromis. Stvaramo tekstove lošeg kvaliteta, koje sudija mora da interpretira zato što su kompleksni. I onda opet upadamo u one probleme zbog kojih smo se i žalili na precedentno pravo. To se, nažalost, u našim demokratskim društvima jako često dešava - preobimno pravo, previše brbljivo.

A pravo Evropske unije?

- Evropsko pravo je još gore. Došli smo do granice neshvatljivosti njegovih tekstova. Velika reforma evropskog prava ima za cilj da se izađe iz kompleksnog žargona i stvore jednostavni zakoni. Mislim da bi zemlje koje su kandidati za EU, umesto što kao skribomani prepisuju nečitljive evropske zakone, trebalo da ih pojednostave. I da kažu: “Vidite li vi šta nam dajete? Kako hoćete da primenimo zakone koji kao da su pisani nogama?” Nadam se da će snaženje Evropskog parlamenta doprineti da se pojednostave zakoni. Sada, zemljama kao što je Srbija, Evropa kaže: “Hej vi, Srbi, napravite kompatibilan zakon sa onim koji smo mi napisali.” Trebalo bi da im odgovorite: “Slušajte, pošaljite nam nešto čitljivo, pa će biti kompatibilno. Ne možemo da usvojimo bilo kakav zakon samo da bi vas učinili srećnim.”