Arhiva

Pucanje nežne kože

Mića Vujičić | 20. septembar 2023 | 01:00
Postoje filmovi tako iznenada presečeni krajem da vam se učini kako se završe uvek kada razvodnik proviri u salu, želeći da vidi hoće li uskoro odjavna špica. Dvostruki životi francuskog reditelja Olivijea Asajasa pripadaju toj vrsti. Takođe, i ostvarenjima s književnim stručnjacima u prvom planu, gde caruje Pjer Lašene iz Trifoove Nežne kože (1964), prekinute puškom dvocevkom. Gijom Kane igra Alana, urednika u izdavačkoj kući, suočenog s novim trendovima u poslu. U društvu supruge, glumice Selene (Žilijet Binoš), i svoga autora Leonarda (Vinsent Makanje) – neprekidno je u kovitlacu brzih polemika. Šta sa digitalnim bibliotekama, elektronskim knjigama i društvenim mrežama na kojima su pisci sto puta čitaniji nego u štampanoj verziji... Kako izaći na kraj sa post-istinom, algoritmima, čitalačkim komentarima na internetu i provalijom između pisca i čitaoca, stvorenom smanjenjem značaja kritike – teme su tih kratkih rasprava. Na sreću, većina njih završava se istim pitanjem. „Da li me varaš?“ Pitanje skreće pažnju na ljubavne zaplete, dok tretiranje problema autofikcije, najvažnijeg oruđa prozaiste Leonarda, oživljava Dvostruke živote. Čini da postanu priča „o krizi srednjih godina“, i ne ostanu tutorijal, uputstvo za razumevanje novonastalih promena u izdavaštvu. Gledalac, ljubitelj francuskih filmova, naviknut da se na velikom platnu barem jednom postave, i posle bogatog obroka raspreme stolovi, ne ostaje uskraćen. Uz to, pred njim su fini krajolici i enterijeri. Ovekovečeni su kafići našeg doba, s malim, zbijenim stolovima, spojenim po „difoltu“ (ostani miran ako ti neko sedne u krilo). Nova tehnologija brzo zastareva. Čim se glumci raspričaju o blogu, mlađi u gledalištu počnu da se meškolje. Blog, šta to beše, zaboravili smo pre nego što smo saznali. A na pitanje može li SMS poruka da postane književnost, David Albahari daje odgovor pre četiri godine. Neuspešno je pokušavao da iz jedne rečenice izvuče priču, pesmu, pa ju je naposletku telefonom poslao prijateljici. „Uostalom, i poruke su priče, zar ne?“ Rečenicu smo upamtili. „Leto se gasi kao fenjer.“