Arhiva

Pokušaj bekstva

Mića Vujičić | 20. septembar 2023 | 01:00
Između osmog i devetog poglavlja romana Istorija nasilja Eduara Luja, o kome će 1. novembra, od 18 sati, u knjižari Delfi (SKC), govoriti Ivan Medenica, umetnički direktor Bitefa, Ivana Misirlić, prevodilac, i Zoran Janković, književni kritičar – stoji kratka celina pod naslovom Intermeco. Prekidajući načas pokušaj glavnog junaka da se izvuče iz opasnih ruku nepoznatog ljubavnika koji počinje da ga davi šalom, pripovedač citira odlomak iz romana Vilijama Foknera Svetilište. Junakinja je tamo naizgled uspela da učini ono što Eduar nije: da unatraške izađe iz prostorije i pedesetak metara pobegne kroz mrak, „a onda, bez najmanjeg zastajkivanja, okrenula se i trčeći vratila kući, preskočila galeriju i sklupčala se kraj vrata u trenutku dok je neko stupao u hodnik“. Zašto pripovedač prenosi pasus o pokušaju bekstva od koga se naposletku odustaje, „bez najmanjeg zaustavljanja“? Lujev narator vidi ovo vraćanje kao ukidanje spoljašnjeg sveta, osuđenost da se živi unutar opisanih granica. Zaključuje da je nasilje zatvorilo Foknerovu junakinju: „Nasilje geografije bilo je primarno.“ Zato ispituje granice i pušta naratora da ispriča priču o neznancu koji je nakon ljubavnog čina pokušao da ga ubije, u isto vreme prisluškujući kako ono što mu se dogodilo prepričava njegova sestra, te policajci i lekari, upućeni u slučaj. Kako je već primećeno, svi oni tokom tog postupka projektuju sopstvene strahove i predrasude, pa se nasilje reprodukuje unutar zajednice. „Kada sam počeo da pišem“, rekao je Eduar Luj u razgovoru za NIN, „osetio sam da nekako ne mogu da pišem fikciju. Da je to nešto što ne mogu sebi da priuštim. U detinjstvu, u prošlosti, suočen sam sa mnogo različitih vrsta nasilja, siromaštva, odbačenosti. Pomislio sam da ne treba pisati ni o čemu drugom i osetio sam da moram da se bavim ljudima koje sam znao, ljudima što su patili. Očigledno je bilo da treba pripovedati autobiografski. Nisam imao izbora! Osetio sam da ukoliko ja ne kažem nešto o svojoj majci, ocu, bratu, niko drugi o njima neće progovoriti.“