Čudni dani

Ono što vredi, traje. Tako bi se, nekako, mogla opisati nategnuta sudbina Festivala autorskog filma, posebno omiljenog među mladima, koji upravo počinje u Beogradu jedanaesti put. Uvek pod istim nazivom - “Pogled u svet”. Iznova je on imao nevolja s novcem (večito tretiran kao nuspojava), ali je ovog puta pretrpeo i (večito bolne) kadrovske promene tipa novi selektor, novi Savet festivala, te maltene skandal oko očuvanja jedine nagrade “Aleksandar-Saša Petrović” ... da bi se, konačno, ipak sve srećno skockalo a organizator - “Jugoslavija film” - zvanično objavio početak.

Po izboru novog selektora, filmskog kritičara Borislava Anđelića, program obuhvata i ostvarenja već visoko nagrađena na velikim svetskim festivalima. Kao što su “Izgnanici” Tonija Gatlifa (jedan od kanskih laureata) ili “San zimske noći” Gorana Paskaljevića (Gran pri San Sebastijana). U “Izgnanicima” dvoje mladih kreće (uglavnom pešice) na dalek put iz Francuske, preko Španije, sve do Alžira ne bi li tamo, u zemlji svojih predaka, najzad našli sopstvene korene. Na tom putovanju njihov jedini prtljag je - muzika. Čarobna muzika, od tehno zvuka do flamenka, s velikom završnicom, desetominutnim fenomenalnim “Transom” koji potpisuje sam reditelj, inače ugledni francuski kompozitor. To je zaista uzbudljivo finale filma o ljudima u dijaspori koji se nigde ne osećaju kod kuće. Toni Gatlif je, zapravo, snimio autobiografski film, doduše specifične forme, pošto je i sam rođen u Alžiru. U Kanu je s mnogo sete pričao o tome kako izgleda živeti u rasejanju. U suštini, veoma bolno, kaže on. Zato je i snimio takav jedan film i osvojio - nagradu za režiju.

Film “San zimske noći” Gorana Paskaljevića biće premijerno ovde prikazan, i to poslednje večeri festivala. Aktuelnost ovog mračnog filma kao da stalno raste zato što on pokazuje i dokazuje samo jedno: da se u zemlji Srbiji ništa nije promenilo uprkos istorijskom datumu.

Videćemo i već famozni film “Kornjače mogu da lete” Bahmana Gobadija, pobednika poslednjeg San Sebastijana. Potresno svedočenje o stradanju ljudi, pre svega dece, u Iraku tokom američkog bombardovanja.

Još neke naslove treba izdvojiti. Recimo, “Našu muziku” Žan-Lika Godara o ratu u Bosni s pričom iz tri dela: pakao, čistilište i raj. Nepotrebno je reći na čijoj strani je bio (i ostao) Godar. Međunarodni Fipresci proglasio je njegov film najboljim u protekloj sezoni. Zatim odličan dokumentarni film “Salvador Aljende” čileanskog reditelja Patricija Guzmana o 11. septembru, godine 1973. Ili čudesni austrijski film Ulriha Zedla “Isuse, ti znaš“... Pa zastrašujuće kontroverzni “Moja majka” Kristofa Onorea o incestu, sa Izabel Iper u naslovnoj ulozi.

Međutim, glavna atrakcija festivala je na sasvim drugoj strani, u teškom porniću Katrin Breja “Anatomija pakla”. Sada je, kažu, glasovita francuska rediteljka otišla najdalje. Film je s “pomešanim” osećanjima (odvratnost i gađenje) primljen nedavno u Torontu.

“Pogled u svet” donosi i filmove “Ta divna splitska noć” Arsena Antona Ostojića, “The rubber soul project” Dinka Tucakovića i “Svjetsko čudovište” Gorana Rušinovića.

Očekuje se i veći broj gostiju, pretežno onih čija imena nikada niste čuli. To mu uvek dođe kao posebna draž ovog festivala. Sve sami autori, glamura nu u tragovima, kul i opušteno all the njadž.