Arhiva

Prva i poslednja linija odbrane

Dragana Nikoletić | 20. septembar 2023 | 01:00
Probudila se jednog jutra i rekla sebi „dosta“. Teodori Budimir, studentkinji arapskog jezika, dojadilo je da čeka prevoz i preseda kad god sa Zvezdare ide u centar Beograda. U želji da nadležni rehabilituju staru GSP liniju, ukinutu nakon renoviranja Trga republike, pokrenula je onlajn peticiju, koju je za dva dana potpisalo 2.000 građana. Tako je nastala inicijativa – Vratimo trolu 28. Ideja je odjeknula u javnosti zahvaljujući medijima. Ubrzo je stvoreno čvrsto jezgro neformalne organizacije, povezano preko Vibera i fejsbuk-stranice. Resurs iskustva i strategija bilo je udruženje Sačuvajmo zelenu Zvezdaru, aktuelno - na „borbenoj“ liniji zaštite zelenih površina od betonizacije, a preko nacrta plana detaljne regulacije Čingrijine, Batutove i Ruzveltove ulice. Ohrabrena reakcijama, Teodora je prešla na sakupljanje potpisa u papirnom obliku, zbirajući još 4.000 saglasnosti. „Smatrala sam da je ova cifra dovoljna da se nadležni bar zapitaju šta to hoće građani“, kaže Teodora. Prošle su dve nedelje, i ništa, pa su udruženi Zvezdarci priredili prvi protest. Poštujući zakone, izvršili su vrstu blokade Čingrijine, špartajući preko pešačkog prelaza, na mestu bez semafora. U drugom navratu, napravili su saobraćajni kolaps u Ulici Jaše Prodanovića, skupa sa stanovnicima Stare Palilule. Ali, zvaničnici su i dalje ćutali. Demokratski ustrojeni, „dvadesetosmaši“ su izglasali da izvrše „desant“ na sednicu SO Zvezdara. U zgradi ih je sačekao kordon, uglavnom žena i penzionera. „Nama je rečeno da ste vi iz opozicije i da spremate upad u institucije“, otkrili su im kasnije neki od činilaca živog zida kako su i zašto angažovani. Predlog opozicionih odbornika da se na dnevni red zasedanja stavi povratak trolejbusa 28, većinski je odbačen. S druge strane, promenjen je opštinski pravilnik o prisustvovanju sednicama, do tada otvorenim za javnost, a sad pod obavezom najave dolaska. Neslavan epilog preinačen je incidentom: aktivistu Miloša Vučkovića neko je iz kordona udario u potiljak, što su zabeležili novinari i pride uživo preneli protest iste večeri. Sutradan je predstavnike Inicijative primio predsednik SO Zvezdara i obećao im sastanak sa gradskim sekretarom za saobraćaj. Kako je do toga došlo tek ovih dana, protestanti su priredili još nekoliko akcija – organizovanog prelaženja „zebre“ u Vasinoj, otvaranja spomenika 28-ici na platou kod Filozofskog, oblepljivanja GSP vozila logoima, saletanja Gorana Vesića na otvaranju Palilulske pijace vanprotokolarnim pitanjima... A zastupajući glas građana, prinuđenih da promene navike, pa 30 odsto ispitanika po anketi Inicijative ide u centar kolima ili taksijem, 50 odsto penzionera i osoba sa smetnjama u kretanju na izlaske iz kraja više i ne pomišlja. Uz njih su i vozači trolejbusa, kojima je ova kratka linija prijala, pa je jedan pružio podršku blokadi okrenuvši oznaku sa trolejbusa 29 na ukinuti 28. Moglo mu se, jer će uskoro emigrirati u Nemačku. Problem će ipak pogoditi sve žitelje Beograda, jer će nadležni sprovesti u delo nebuloznu zamisao o gigantskoj pešačkoj zoni, a bez plana prevoza putnika. Metro postoji samo u najavama i performansima SNS-a, dok je tramvaj bez kontaktne mreže još nevidljiviji. Premda ga gradski oci smatraju idealnim, budući da za najveću muku prestonice drže – „vizuelno zagađenje“ elektromrežama. Neophodnost šina u poslednjem slučaju uzrokovaće nova kopanja, „što nam je inače sudbina, bilo za grobove, bilo za infrastrukturne promene“, kako u polušali primećuje Miloš. U tom zamahu „inovacija“, biće još (kraduckanju podobnog) besmisla, od fontana, do povratka Terazija u tridesete prošlog veka. „Mi tražimo samo ono što smo imali, ali smo spremni na kompromis uvođenja električnog autobusa“, kažu predstavnici inicijative Vratimo trolu 28, jednog od dvadesetak pokreta za zaštitu građanskih prava i potreba, samo u Beogradu. Neke od njih imaju naoko suprotstavljene ciljeve, što ih ne sprečava da se solidarišu, jer su „prva i poslednja linija odbrane ustavnog poretka“, kako navodi Savo Manojlović iz Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti. Manojlović je i predstavnik jedne od najprobitačnijih inicijativa Sačuvajmo naš parkić, na Banovom brdu. Napad na prostor između zgrada na uglu Gogoljeve i Požeške izvršen je mučki, noću, posecanjem 17 stabala, iako su stanari plaćali za njegovo održavanje. Uznemireni najavom da će na tom mestu da nikne navodno „porodična kuća“, stanari su organizovali 24-časovne straže, u kojima su dvojica „čuvara“ pretučena i povređena. Ovo je izazvalo proteste, umnožene žiteljima drugih gradskih kvartova. Što zbog neviđenog pritiska - uvredama, ucenama, krivičnim prijavama, ali i motornim testerama, a što zbog sveprisutne prakse iskorišćavanja zemljišta „do balčaka“, kakav primer imaju u neposrednom susedstvu, aktivisti ne veruju investitorima da će graditi po zakonu, ostavljajući prostor oko objekta. Takođe, sumnju stvara to što se legalno rešenje ne bi isplatilo ulagačima, koji zbog bogaćenja ne bi prezali da još više zaguše kanalizacionu mrežu, uveliko preopterećenu. Zato se protestanti okupljaju svakog četvrtka, bilo da igraju fudbal, upriličavaju maskenbal ili blokade saobraćaja povorkama, uz pištaljke i transparente, kada bunt nailazi mahom na simpatije. „Vozači nam mašu i trube u znak pozdrava, iako verovatno ima i onih kojima zastoji smetaju“, objašnjava Manojlović. NJihov je problem naoko komplikovaniji, jer parkić nije zvanično zelena površina, iako u funkciji dečjeg igrališta 50 godina, a trenutno poslednji bastion zelenila na ovom potezu. Data parcela je bila predmet povraćaja nekadašnjim korisnicima koji su je prodali investitoru. „Ali, ne mogu se rešavati stare nepravde nauštrb trenutnog stanja“, stav je aktivista sa Banovog brda, zbog čega peticijom predlažu model odbranjenog Petog parka: dati ulagačima drugi prostor za izgradnju. U toku su pregovori sa predsednikom SO Čukarica i gradonačelnikom Zoranom Radojičićem. Na suprotnom kraju grada, vodi se borba protiv premeštanja trolejbuske okretnice sa Studentskog trga na donji Dorćol. „Jednog su se jutra samo pojavili neobeleženi radnici i krenuli da kopaju rupe za postavljanje bandera u Ulici Žorža Klemansoa, kako bi se uspostavila mreža od Cvijićeve, preko Venizelosove i Gundulićevog venca, do još uvek nepostojeće garaže GSP-a u Dunavskoj“, kaže Pavle Simjanović iz udruženja Komšije sa Dorćola. Kako su se stanovnici Gundulićevog venca i okolnih ulica pobunili, uznemireni predstojećim uništavanjem drvoreda, smanjivanjem broja parking mesta, eskalacijom saobraćajnih gužvi, nadležni su rešili da radove preusmere na raskrsnicu Venizelosove i Žorža Klemansoa. Ali, bez građevinske dozvole. I, uz obećanje da će nova trasa biti tranzitna, namenjena jutarnjem izlasku i večernjem povratku u buduću garažu. Dorćolci, nepoverljivi pred takvim menjanjem planova u hodu, ovo su sprečili pozivanjem komunalne policije, pa su radovi zasad obustavljeni. Komšije su i dalje na oprezu, združeni u svrhu sprečavanja samovolje političko-finansijskih moćnika koji donose odluke mimo javnih rasprava i konsultacije sa stručnjacima. „I menjaju duh jednog kraja grada, nezainteresovani za mišljenje žitelja“, primećuje Simjanović. Po sličnom principu funkcionišu i druge inicijative: Združena akcija - Za krov nad glavom, u zaštiti prinudno izbačenih iz svojih domova, Ulice za bicikliste, za više prostora za ekološka prevozna sredstva, pomenuti Sačuvajmo zelenu Zvezdaru, Pešaci nisu maratonci, skup stanara Topličinog venca protivnih svojoj izolaciji pešačkom zonom, Beograđani protiv noćne buke, za miran san stanara Cetinjske, udruženje Topolska, za sprečavanje ruženja Vračara nesuvislim investitorskim potezima, Savski nasip, apelanti na opasnost prekobroja vikendica, Ne dam kej, Uništavanje zelenila-Jerković, Spasimo Beljaricu... I najpoznatiji, Ne davimo Beograd, pokret za unapređenje života i rada građana, uključujući otpor otimanju Savskog teatra uz fantomsko rušenje Hercegovačke, ali i izgradnji gondole... Neke od njih su izabrale političke načine borbe, a druge su tek u nastanku, udružujući se i birajući taktike. Neke postižu izvestan uspeh, pa je inicijativa Sačuvajmo Zemun i Gardoš sprečila betonizaciju Gardoške terase po idejnom rešenju Ksenije Bulatović, prihvaćenom mimo konkursa. „Ovo ne smatramo svojim trijumfom, jer se ipak izgubila autentičnost srednjovekovnih bedema, a izgled Gardoša narušen betonskim stepenicama ograđenim kovanim gvožđem, postavljanjem toaleta između Milenijumske kule i groblja... Jedino što smo uspeli da spasimo je jedno domaćinstvo starosedelaca i njihov kafić“, priznaje Vesna Cvetanović, ispred pomenute organizacije. Ni kod pristaništa na Dunavu nisu bili uspešniji, premda su na šest meseci zaustavili izgradnju luke za kruzere. Ali, čim je usvojena sporna studija, radovi su nastavljeni, a da nadležni nisu obavestili udruženje Sačuvajmo, koje je podnelo primedbe na „naučni“ pristup činjenicama, vezanim za zagađenje, dubinu vode i druge faktore rizika. Iako zasad možda deluju kao ne tako bitne, često i osujećene, podložne malodušju, sve te inicijative svedoče o porastu svesti o nuždi odbrane svog parčeta prostora, ali i komadića slobode i prava. Raštrkanost ciljeva predstavnici većinom ne vide kao problem, jer bi zbirno bili lakše dezavuisani. Pripisani Đilasu, recimo. I premda poručuju različito, o jednom govore. O buđenju. O rešenosti da stvari ne prepuste samovolji i bahatosti vlasti, kojih se ne tiču stvarne potrebe građana. Već sumanutim vizijama nastoje da napune svoje džepove.