Arhiva

Izdaja sopstvenih uverenja

Boban Jevtić | 20. septembar 2023 | 01:00
Erik Emanuel Šmit svakako spada među najpopularnije pozorišne autore današnjice, njegovi komadi prevedeni su na više od 40 jezika i igraju se u 50 zemalja. Počevši svoju karijeru početkom devedesetih, ovaj francusko-belgijski autor besprekornog formalnog obrazovanja brzo se nametnuo jednostavnom formulom svojih dramskih tekstova - filozofska ili etička dilema koja je trenutno u žiži intersovanja javnosti iskazana kroz jednostavan zaplet - situaciju. Gotovo po pravilu skromnih produkcijskih zahteva, svedeni na par likova, s ogromnim prostorom za glumačke bravure, njegovi komadi predstavljaju lukrativni spoj bulevarskog pozorišta sa popularnom istorijom ili filozofijom koja građanskoj publici daje osećaj da je uz dobru zabavu nešto i naučila o svetu u kojem živi. Pored tema koje bira, lakog, često humorom prožetog stila, ključ njegovog uspeha su svakako velike filmske ili pozorišne zvezde koje se rado odlučuju da igraju u ovim produkcijama videći u njima dobar poligon za potvrdu svojih talenata. Ajnštajnova izdaja je komad iz 2014. godine koji prati fiktivno decenijsko prijateljstvo slavnog naučnika i živopisnog klošara, što je samo okvir za opservacije o odgovornosti intelektualca, pacifizmu, nacionalnom identitetu. Naime, u komadu je Ajnštajn suočen sa dilemom - treba li uprkos svom beskompromisnom pacifizmu da pomogne Amerikancima u pravljenju atomske bombe, jer su nacisti na pragu njenog stvaranja. Da bi se ta moralna dilema potcrtala, tu je i agent FBI-ja koji vrbuje klošara da špijunira poznatog naučnika, te svojim akcijama učini da Ajnštajnova velika „izdaja“ sopstvenih uverenja zapravo postane besmislena. U svojoj postavci rediteljka se pre svega orijentisala na glumačku igru, a kako je na raspolaganju imala izvanredne glumce - Nebojšu Dugalića, Branislava Zeremskog i Jovana Jelisavčića, ambicije teksta su lako zadovoljene. Dugalić je pouzdano harizmatičan, Zeremski dirljiv i slojevit, a Jelisavčić je uspeo da u mnogo svedenijem prostoru da nenadanu dubinu svom prilično površno postavljenom liku. Konvencionalna predstava, bez preteranih ambicija, ali predstava koja isporučuje ono što obećava.