29.05.
2024.
Koliko bi vas koštalo letovanje u Albaniji 2024. godine
Broj turista iz Srbije koji letuje u Albaniji iz godine u godinu raste...
Pre svih istina o problemu Narodnog pozorišta, stoji jedna: u zemljama Evropske unije i onima koje njoj teže, iz nacionalnog budžeta se za kulturu odvaja minimum tri odsto novca. U Srbiji je tokom devedesetih, kada su ministri za kulturu bili Nada Popović-Perišić i Željko Simić, taj postotak iznosio oko 1,5 odsto. Danas, oko 0,5 odsto. Dakle, nema novca za kulturu, a najveći korisnik budžeta za kulturu je Narodno pozorište u Beogradu.
U kontekstu ove činjenice treba gledati i na zahtev za pismenom ostavkom upravnika Narodnog pozorišta LJubivoja Tadića zbog 48 grehova, koliko ih je nabrojano u tekstu sročenom od strane sindikata baletskih igrača, solista opere, muzičkih umetnika i administrativno-tehničkih službi. Većina tih problema stara je koliko i obnovljena zgrada NP, dakle od 1989. godine, drugi su od kasnije, a najmanje ih je “proizveo” sadašnji upravnik.
Na ovom popisu su, pod brojem jedan, nepostojanje upotrebnih dozvola; nekompletna i zastarela HTZ oprema; nedostatak osnovnih potrošnih materijala i rezervnih delova za mašinska i elektropostrojenja; neizvršena potrebna revizija trafo-stanice... i redom - preko problema sa garderobama, baletskim patikama, raštimovanim klavirima...
Punih 15 godina traju tehnički problemi o kojima govore sindikalni lideri, i da bi se sve to dovelo u red potrebno je pet miliona evra. I to znaju svi koji ovih dana štrajkuju. Ali, kako to inače biva, lični motivi su najjači pokretač, pa recimo, kada Mališa Đurašinović nije postavljen za direktora tehničke službe, sa svojim sindikatom je krenuo u štrajk. Istine radi, citiramo deo saopštenja Granskog sindikata kulture i umetnosti “Nezavisnost”:
- U Narodnom pozorištu sindikalno je organizovano 620 zaposlenih. Samostalni sindikat i Sindikat “Nezavisnost” organizuju kroz svoje članstvo više od 400 zaposlenih. Ova dva sindikata nisu u štrajku.
Kada je glumac Aleksandar Berček, tada ljuti kadar SPS početkom devedesetih postavljen za upravnika Narodnog pozorišta, u znak neslaganja nacionalni teatar su napustili prvaci Svetlana Bojković, Predrag Ejdus i Predrag-Miki Manojlović. Kad danas pitate ko želi smenu LJubivoja Tadića, suočićete se sa sindikatima i njihovim liderima koji pored upravnikove, traže još pismene ostavke članova Upravnog odbora i direktora Baleta. Višnja Đorđević je udovoljila njihovim zahtevima, i na njeno mesto je postavljen baletski prvak Konstantin Kostjukov. Ovom rešenju je doprinelo neprimereno ponašanje baletskog igrača Svetozara Adamovića koji je, u trenutku kada je Višnja Đorđević podnela ostavku, neovlašćeno preuzeo u svoje ruke probe i prerežirao balet “Labudovo jezero”, jer je sam sebe postavio za v.d. direktora Baleta. Tim povodom, Upravni odbor NP sprema popis kulturne i materijalne štete koja je naneta ovakvim ponašanjem štrajkača uz imenovanje krivaca.
Obraćajući se novinarima, posle četiri sezone koliko je sa uspehom radila, Višnja Đorđević je poželela da njen naslednik za Balet učini “bar pedeset odsto onoga što je proteklih sezona činio za sebe lično, tezgareći”. Članove Upravnog odbora imenuje Skupština Srbije, a upravnik je jasno rekao da ne namerava da podnese ostavku pod pritiskom štrajkača, “jer ta grupa koja je sve ovo organizovala, već četiri godine želi da ja odem iz pozorišta”. Na pritiske ne pristaje ni republički ministar kulture i medija Dragan Kojadinović.
Alisa Stojanović, predsednica Upravnog odbora NP optužila je najglasniji ASNS (Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata) da je samostalo preuzeo rukovođenje i proglasio minimum procesa rada, opstruisao izvođenje predstava i uneo paniku, strah i haos. U ime UO ona kaže:
|
Svi su krivi Najkasnije za šest meseci biće donet zakon o kulturnim delatnostima, a potom i zakon o Narodnom pozorištu Dragan Kojadinović, ministar za kulturu i medije u Vladi Srbije u izjavi za NIN najpre je objasnio da se finansijske obaveze ovog ministarstva prema Narodnom pozorištu ispunjavaju uglavnom na vreme i ako dođe do kašnjenja, to ne zavisi od Ministarstva: - Više puta smo za Narodno pozorište tražili sredstva iz budžetske rezerve, pa tako i sada, uskoro u kasu NP stiže 10 miliona dinara. Ovaj novac stiže bez obzira na trenutnu situaciju i to ko je upravnik, jer su neki sindikati spekulisali time da Ministarstvo neće da uplati ni dinara dok je LJubivoje Tadić na tom mestu. Ima dokumenata koji potvrđuju da problemi koje navode sindikati odavno postoje i oni se godinama nisu rešavali. Generalno govoreći, sindikati su u svojim zahtevima uglavnom u pravu, ali niko nije ovlastio lidere sindikata da po kuloarima smenjuju aktuelnog upravnika i da pregovaraju sa raznim ljudima u Narodnom pozorištu da se prihvate te uloge. Sam upravnik je dolazio u Ministarstvo nekoliko puta nudeći ostavku jer problemi koje u poslednje vreme ima sa sindikatima i njihovim liderima ugrožavaju njegovo zdravlje i bezbednost. Lepa vest koju ministar Kojadinović saopštava za NIN glasi: najkasnije za šest meseci biće donet zakon o kulturnim delatnostima, a odmah potom i zakon o Narodnom pozorištu. - Moje lično mišljenje je, kaže ministar, da bi posle usvajanja Zakona o Narodnom pozorištu trebalo formirati četiri celine: Opera, Balet, Drama i zajedničke službe i tehnika. Ali, da bi to bilo moguće potrebno je izgraditi bar još jednu zgradu. Jer, nonsens je da više od 50 solista Opere ima samo šest-sedam termina mesečno. Jer, Drama guši Balet i Operu. Neko bi trebalo da napravi ozbiljnu analizu koliko ljudi treba da bude zaposleno u Narodnom pozorištu i da se vidi koliko je ljudi bilo zaposleno u neka srećnija vremena, kada je repertoar sa manjim brojem ljudi bio bogatiji nego danas. Za ukupnu situaciju u NP krivi su svi, neko manje, neko više. Neki su mislili da će i ova vlast, poput prethodnih, imati svoje krizne štabove i praktično su počeli da smenjuju LJubivoja Tadića od dolaska nove vlasti. Ja sam optimista i apelujem da se strasti smire. Ako i treba da dođe novi upravnik, onda to treba uraditi tako da se stari isprati na dostojan način i da novi počne da radi u normalnoj atmosferi. LJudi se, inače, ne otimaju o mesto upravnika, upravo zbog problema koji postoje. |
Ova rediteljka u ulozi predsednika UO NP smatra nedozvoljenim i nerazumevanje države, odnosno Ministarstva za kulturu kad je reč o finansijama i sistemskim odlukama:
- Upravni odbor se pita šta je preče od rada nacionalnog teatra, opere i baleta, institucija zbog kojih Ministarstvo kulture, uostalom, i postoji?
Prvakinja Drame Radmila Živković, ovogodišnji dobitnik godišnje nagrade za izvanrednu naslovnu ulogu u Nušićevoj “Gospođi ministarki” ovako za NIN komentariše trenutnu situaciju u svom pozorištu:
- Ja bih razumela da štrajkuju ljudi od imena, autoriteta i pre svega ljudi koji rade. Ali, ovde su se organizovali anonimusi, oni kojima je jedino stalo da budu kalifi umesto kalifa. Cela njihova filozofija je primer za samoupravnu retard varijantu. NJima je oduzeto samoupravljanje i oni sada ne znaju šta bi, pošto su celog života samoupravljali.
Posle četiri godine rada i nesumnjivih uspeha koje je Narodno pozorište postiglo u zemlji i inostranstvu, upravnik LJubivoje Tadić smatra svojom obavezom da do poslednjeg trenutka pregovara sa štrajkačima:
- Jedino nisam dobio odgovor na pitanje da li će mojim odlaskom sa mesta upravnika automatski da se reše problemi koje imaju, recimo, Opera, ili tehnika. Za četiri godine koliko sam na ovom mestu, nismo imali nijedan dan normalnog rada jer su uslovi bili neprestano teški. Pre svega zbog činjenice da imamo jednu veliku scenu, nemamo para i nemamo ideju kako ćemo se organizovati. Današnja organizacija NP liči na dane samoupravljanja u svom najvećem procvatu, na dane demagogije u svom najvećem usponu. Mi jednostavno ne znamo kako dalje. I to je problem koji će morati da rešava država Srbija, odnosno Ministarstvo i Narodno pozorište zajedno.
