Arhiva

Stranci u genitivu

Ivan Klajn | 20. septembar 2023 | 01:00
Kad čitamo neki tekst i želimo više da saznamo o nekoj ličnosti koja se tu pominje“ – piše mi Milan Ilić, čitalac koji živi u Beču – „čini mi se sasvim opravdanom želja da znamo kako se tačno ona zvala, da bismo o njoj mogli saznati nešto više u originalnim izvorima. Nisam protiv fonetskog pisanja, ali ono ponekad stvara prepreke u komunikaciji s drugim jezicima odnosno kulturama.“ Ilić je svojevremeno, posle posete Parizu, objavio opširan tekst o poznatim strancima sahranjenim na pariskim grobljima, pa ga je sada zainteresovao i Mladen Žujović, rođen 1895, pravnik, političar i potpukovnik četničke vojske. O njemu je u Vikipediji na srpskom (latinica) našao da je od 1943. godine bio delegat Draže Mihailovića za Dalmaciju, Liku i zapadnu Bosnu, da se posle rata sklonio u Francusku, dok je u Beogradu osuđen na smrt. Umro je u Parizu 1969. i „sahranjen je na pariskom groblju ‘Moparnas’ u grobnici svog tasta, generala Remon Pižoa.“ „Na stranu očigledne greške u pisanju“ – komentariše naš čitalac – „kao ‘Moparnas’ umesto Monparnas i ‘generala Remon Pižoa’ umesto generala Remona Pižoa, ali ovako napisano ime ne pomaže mi da saznam više o tom generalu, koji je navodno bio u rođačkim odnosima sa De Golom (De Gaulle). Za njega ne postoji link, nema ga na listi poznatih generala sahranjenih na pomenutom groblju, niti na (nepotpunoj) listi francuskih generala u istoriji ove države.“ Zaista, pošto je ovo prezime dato samo jednom, u genitivu, ostaje tajna da li se general zvao Pižo ili Pižoa. Mnogi poznati Francuzi imali su prezimena koja se u izgovoru završavaju na -o (Diderot, Bardot, Clemenceau, Malraux, Renault, Peugeot...) ali nije manje ni takvih sa završetkom na -oa (Valois, Gallois, Duvernoy, Delacroix, Maurois...). Takođe zbog genitiva, samo ovog puta u izvornom jeziku, greši se i s jednim prezimenom sa suprotnog kraja Evrope. Otkako je objavljeno da Rusi imaju vakcinu protiv korone, svi naši mediji bez izuzetka pišu da je vakcina pronađena u institutu za mikrobiologiju „Gamalej“. U stvari, naučnik po kome je institut dobio ime zvao se Nikolaj Fjodorovič Gamaleja (sa slovom „я“ na kraju), a institut se, po ruskom običaju, zove „Institut epidemiologii i mikrobiolologii imeni N. F. Gamalei“, gde su sve četiri reči sa završetkom na -i genitivi od imenica na -я.