Arhiva

Spinovana statistika i lažne brojke

SANDRA PETRUŠIĆ | 20. septembar 2023 | 01:00
Da li će novi talas epidemije koji je zahvatio Evropu stići do Srbije za koji dan, zajedno sa građanima koji su baš sad odlučili da se odmaraju u susednim zemljama, studentima koji su baš sad odlučili da studiraju ili đacima za koje je vlast odredila da se baš sada školuju, ili će učtivo sačekati novembar (po projekciji pojedinih epidemiologa iz Kriznog štaba) – nebitno je. Stići će, a uhodanu tehniku u borbi sa koronom koja se u velikoj meri oslanjala na spinovanu statistiku i lažne brojke i dalje će sprovoditi oni koji su se dokazali i pokazali u tome. Dakle, ma šta građani mislili o tome (još u julu je Valikon uradio istraživanje po kom 67 odsto ispitanika ne veruje u mere i 62 odsto nije zadovoljno radom Kriznog štaba), isti ljudi će nam i dalje propisivati da li ćemo i kako preživeti, i obaveštavati nas u kom smo broju to uspeli da uradimo, čitajući imaginarne ali politički podobne brojke. Šta da se radi kada tehnička premijerka, i pored obećanja, nije napravila novi sistem za statističku evidenciju već smo ostali pri bazi podataka u koju naprednjački kadrovi jednostavno ne umeju da umetnu prave podatke. I šta da radimo kada nam u Kriznom štabu i dalje sede ljudi koje nije sramota da na osnovu takvih podataka propisuju mere. Pa biće da problem ipak nije u nedostatku tehničkih, već ljudskih vrednosti. Bezočna manipulacija brojem obolelih i umrlih je golim okom postala vidljiva još u predizbornom periodu kada je kriva obolelih zaravnjena, a preminulih „ošišana“ tako da je svakog dana beležen po jedan smrtni slučaj (što je statistički nemoguće), ali je eskalirala u jeku postizborne epidemije (koju je valjalo prikriti) kada su podaci koje je iznosio Batut postali vidno neusklađeni sa onima koji su stizali od lokalnih zavoda za javno zdravlje. Recimo, 20. jula, u danu kada je prema zvaničnim podacima u Srbiji bilo 359 novozaraženih, zbir novozaraženih u samo tri okruga (Šumadijski, Zlatiborski, Vojvodina) bio je 469, ali je Lončar to objasnio na antologijski način – jedan broj ljudi se testira na tri različita mesta i u statistici se onda pojave tri umesto jednog novoobolelog. Jedan oboleli je i tada, baš kao i sada, samo na mišiće i tešku vezu mogao da dođe do samo jednog PCR testa (obično se danima čeka na njega), čega je bila svesna direktorka Batuta dr Verica Jovanović, koja je pokušala da „ispegla“ situaciju i saopštila da je problem u tome što testovi nekada kasne, pa ih na lokalu objave uvećane za sve one koji su u međuvremenu pristigli. Da li je baš tako? NIN je na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja uputio dopis na adrese tri instituta za javno zdravlje (Vojvodina, Niš i Kragujevac) i 13 zavoda za javno zdravlje (Beograd, Šabac, Valjevo, Ćuprija, Užice, Čačak, Novi Pazar, Kruševac, Požarevac, Zaječar, Pirot, Leskovac, Vranje) koji zajedno pokrivaju sve okruge u Srbiji, sa zahtevom da nam daju broj obolelih, umrlih i PCR testiranih za period od početka epidemije do 17. avgusta i posebno za mesec jul u kom su uočene najveće nepravilnosti. Imajući u vidu da je samo nekoliko sati nakon što je informacija tražena, kompletan odgovor sa svim podacima stigao iz Zavoda za javno zdravlje Valjeva, Leskovca i Šapca, postalo je jasno da baza podataka i te kako postoji, i da je dovoljno nekoliko klikova na računaru i dobra volja onih koji imaju podatke da bi se do njih i došlo. Nažalost, ta dobra volja nije postojala kada su u pitanju instituti za javno zdravlje u Vojvodini i Nišu, kao ni zavodi u Ćupriji, Novom Pazaru, Zaječaru i Pirotu, dok je Zavod za javno zdravlje Vranje dostavio nepotpune podatke. Međutim, čak i na osnovu tako krnjih podataka jasno je da je i broj zaraženih i broj umrlih daleko veći od objavljenog, dok je broj PCR testiranih drastično manji od onog koji je uz fanfare obelodanjivan na svakoj konferenciji za medije Kriznog štaba i u skoro svakom nastupu predsednika („Srbija je sprovela više testova na korona virus nego sve zemlje bivše Jugoslavije, plus Albanija zajedno“, ili „A naš cilj nije da nešto krijemo od građana, naš cilj je da lečimo ljude i zato smo se ponašali odgovorno i zato testiramo ubedljivo najviše: svega četiri zemlje u Evropi testiraju više od Srbije“). Pa ne testiramo, a ako ćemo iskreno sve manje i manje testiramo od kada je primećeno da su građani spremni da plate i za sebe i za svoju decu kada se proceni „da indikacije nisu dovoljne“ za testiranje o državnom trošku i da država pritom nije dužna da im refundira troškove kada se ispostavi da jesu kovid pozitivni. Na osnovu podataka do kojih je došao NIN, samo tokom jula je testirano barem sto hiljada ljudi manje nego što je objavljeno, i više stotina hiljada od početka epidemije. Konkretno, u julu je zvanično testirano 267.774, a sabirajući broj testova dostavljenih od instituta i zavoda za javno zdravlje došli smo do broja od testiranih 70.321 osobe. U tu cifru nisu ubrojani testovi koji su rađeni u okruzima iz kojih nam nisu dostavili podatke, ali je malo verovatno da bi šest od 19 okruga nadoknadilo toliku razliku. Posebno imajući u vidu da je Beograd, u kom se najviše testira, dostavio podatke po kojima je oko 35.000 ljudi testirano u julu i malo više od 100.000 od početka epidemije. Čemu ova laž, mimo Vučićeve želje da se hvali kako je bolji od celokupnog regiona i velikog dela Evrope? Pa, iako taj razlog nije zanemarljiv, postoji i dodatna korist – prikazati da je manji procenat zaraženih u odnosu na broj testiranih. Zvanično ispada da je u julu procenat pozitivnosti iznosio samo 4,1 odsto, dok podaci iz Šapca (SNS je tvrdio da gradonačelnih Zelenović laže da nemaju dovoljno testova) pokazuju da je kod njih bio 38,55 odsto, tj. da je od 6.811 testiranih svaki treći građanin bio kovid pozitivan. Prosečan broj pozitivnih na testiranju po podacima NIN-a je u julu bio 19,51 (ukoliko uračunamo i dostupne podatke zavoda koji nam nisu odgovorili - 23,14), što nas stavlja na pretposlednje mesto u Evropi po podacima sajta Our World in Data. Ispred nas je Albanija, a iza jedino Kosovo (42,83 odsto pozitivnih u julu), što i nije utešna vest – ako je Kosovo i dalje Srbija, onda smo udruženim snagama definitivno poslednji. „Iz prikazanih tabela proizlazi istina koju svi građani ili znaju ili naslućuju: zvanični podaci o kovidu-19, kao i ko zna o čemu sve drugom, grubo se krivotvore. Prikaz je značajan jer uzorno ukazuje na razmere prevare. Vidimo da je sakriveno mnogo hiljada obolelih, a da je broj navodno obavljenih testova uvećan više stotina puta, zbog čega je mnogostruko smanjen procenat pozitivnih nalaza. Takvim hudinijevskim marifetlukom pokušavamo da se lažno prikažemo kao zemlja koja uspešno drži epidemiju pod kontrolom, obilno koristi PCR testove (kojima uistinu oskudeva) i ima zavidan uvid u stanje stvari (mada smo daleko od toga, jer čak ne testiramo ni osobe iz najbližeg okruženja bolesnika). Druge zemlje prozrele su naše opsenarske trikove, pa građanima Srbije ograničavaju ulazak, ignorišući ružičaste izveštaje koje redovno šaljemo Svetskoj zdravstvenoj organizaciji“, kaže prof. dr Zoran Radovanović. Nema sumnje – zbilja su skrivene hiljade obolelih i pritom ne mislimo na one asimptomatske i koje sistem nije registrovao, već na uredno testirane i još urednije zavedene kovid pozitivne pacijente. Recimo, Batut je objavio da je tokom jula u Srbiji ukupno zaraženo 10.988 osoba, a NIN je samo na osnovu nepotpunih informacija došao do brojke od 13.720, što znači da su, ako je verovati direktorki Batuta, čak 2.732 pacijenta čekala duže od mesec dana na rezultate, pa su sa tako „zakasnelima“ upali u statistiku dostavljenu NIN-u. Neće biti, imajući u vidu da Institut za javno zdravlje Vojvodine nije krio podatke do 20. jula (nakon toga su nas samo nekoliko puta obavestili o broju aktivnih slučajeva), iz kojih se vidi da je u tih 20 dana registrovano 2.600 obolelih, sa kojima se broj „skrivenih pozitivnih“ penje do preko 5.000 samo u toku jednog meseca. Ako tome dodamo i Niš uz pretpostavku da se i tamo neko razbolevao (njihov Institut je uvek bio dosledan – nikad nije davao podatke) i Raški okrug, koji je doživeo veću humanitarnu katastrofu od one u Bergamu, ali je zvanično prijavljeno da je samo 600 obolelo u julu, onda nam postaje jasno da bi broj obolelih mogao da bude duplo veći od objavljenog. „Što se tiče ovih brojeva, mene to ne čudi uopšte, čak mislim da je situacija mnogo gora, ali uvid i u ovo je dobar početak. S obzirom na to da skoro pola njih nije dalo odgovor, slobodno možemo da računamo na duplo više odstupanja, mada morate uzeti u obzir da je moguće da niste dobili odgovor baš od onih instituta koji su bili svesni velikog neslaganja (Novi Pazar, Vojvodina). Plus to su zavodi za javno zdravlje i ovo je razlika koju vidite samo na relaciji pojedinačni instituti - javni podaci Batuta, a tek koja je diskrepanca između pojedinačnih bolnica i onoga što na kraju bude prijavljeno u lokalni institut“, kaže dr Ivana Prokić, epidemiološkinja u Medicinskom centru Erazmus u Roterdamu. Primetno je da su, ako izuzmemo Kragujevac, upravo instituti ti koji najviše kriju podatke. Možda zato što imaju najviše podataka, a možda i zato što su njihovi nameštenici najbliži vlasti. Vojvođanski premijer Igor Mirović je to opravdao rečenicom da je „savet struke da se o tome ne govori“ i da bi sve informacije trebalo da saopštava Krizni štab u Beogradu, ali njemu nikako da se omakne da to učini. Teza koju je Mirović pokušao da proturi – kako se struka boji da će građanima popustiti oprez ukoliko vide pad broja zaraženih je smešna, imajući u vidu da još ni jedan jedini dokaz nije pronađen da je Batut uvećavao, već samo da je umanjivao podatke o broju obolelih i umrlih. A kolike su razmere ćutnje (Krizni štab nam bez ikakvog problema u lice govori da nije obavešten i da će nas obavestiti ako ikada nešto sabere), najbolje govore podaci sa sajta poverenika za informacije od javnog značaja. Ne računajući sedam žalbi koje je NIN podneo radeći ovu analizu, protiv instituta i zavoda za javno zdravlje do sada su uložene 23 žalbe. Institut za javno zdravlje Vojvodine je u dva navrata odbio da dostavi traženu dokumentaciju, dok je Institut za javno zdravlje Niš i nakon odluke poverenika odbio da postupi po nalogu. Institut za javno zdravlje Batut je kao krovna institucija zadužena da nas informiše o svemu čak šest puta bio predmet žalbe ove godine. Pritom su svi odbili da dostave informacije iz oblasti koja se vodi kao „ugrožavanje i zaštita ljudi“. Poseban slučaj je Zavod za javno zdravlje Novi Pazar koji je NIN-u odbio da dostavi podatke, što je logično imajući u vidu da građani Sandžaka već mesecima štrajkuju sumnjajući u njihove zvanične podatke, a da je nedavno čak i Skupština grada odbila predlog da se obrazuje posebna komisija koja bi ispitala tačne brojke, a pre svega smrtnost. Prave razmere laganja je najbolje dokumentovao hirurg Enes Zogić u svom otvorenom pismu Vučiću (odgovor nije stigao) u kom je rekao da je u „proteklih 24 sata u Srbiji od korone preminulo četvoro obolelih, a od toga 12 u Novom Pazaru“. „Ni sami još uvek ne znamo broj, ali samo na osnovu podataka o sahranama, došli smo do broja od preko 300 umrlih, koji se bitno razlikuje od zvaničnog broja prijavljenih. Bilo je mnogo prikrivanja, za šta postoje konkretni dokazi. Lično posedujem dokaze za jedan slučaj koji se dogodio početkom avgusta kada je na infektivnom odeljenju ležalo samo osam kovid pozitivnih pacijenata i kada je jedan pacijent umro od kovida, što i piše u njegovoj otpusnoj listi, a zvanično je predstavljeno da je broj umrlih bio nula. Ako su to radili u trenutku kada je bilo samo osam pacijenata i samo jedan preminuli, šta su onda radili kada je bilo 300 hospitalizovanih i kada je umiralo na desetine ljudi? Nisam još uvek dobio punu suglasnost porodice da objavim taj slučaj, jer za delo koje su oni kontinuirano sprovodili dovoljno je da samo na jednom primeru dokažemo, ali se nadam da ćemo se dogovoriti“, kaže dr Zogić, uz napomenu da ga nimalo ne čudi činjenica da je njihov zavod odbio da dostavi podatke NIN-u. Do podataka o smrtnosti je inače najteže doći. Institucije sa kojima smo kontaktirali su nas upozorile ili da još nemaju jasne kriterijume kako da računaju broj umrlih ili da još uvek nemaju sve podatke jer postoji rok od dva meseca da im se dostave umrlice. Ipak, na osnovu onoga što je stiglo došli smo do broja od 594 preminulih od početka epidemije do 17. avgusta, što je za 83 manje od zvaničnih podataka za celu Srbiju. S obzirom na to da je u Nišu objavljeno da je od početka epidemije do juna preminulo 77 osoba, a da je u Vojvodini do 15. jula taj broj bio 58, jasno je da je bez šest okruga (u kojima je i Sandžak) broj veći za 52. Uostalom, to potvrđuje i Republički zavod za statistiku, jer je prema njihovim informacijama u julu umrlo 2.100 više ljudi nego u četvorogodišnjem proseku za letnje mesece, koji iznosi 7.924. I šta sad? Kako ući u novi talas sa takvim brojkama, kako na osnovu njih napraviti epidemiološke mere i kako poverovati ljudima koji su nas u tu situaciju doveli u novoj krizi? „Svima je jasno da poverenje u trenutni Krizni štab već dugo ne postoji, to javno priznaju i sami njegovi članovi. Kao epidemiolog, nikako ne verujem brojevima koji se javno objavljuju i ne bih se usudila da napravim analizu stanja ili računam epidemiološke parametre koristeći dostupne brojeve. Jedno vreme sam se nadala da oni imaju pravu sliku stanja, a nama plasiraju ulepšanu sliku, pa da barem mere koje donose imaju smisla, ali brzo se dokazalo da nemaju. Kako bih plastično objasnila, napravila bih analogiju sa požarom. Tokom epidemije jedini način da reagujete ispravno i proaktivno je da pratite pravu sliku stanja u realnom vremenu (koliko je to moguće), reagujete odmah tamo gde ’gori’ i sprečite da se dalje širi. Ako ste došli samo sa jednim crevom da gasite požar koji je zahvatio celu šumu, jer ste imali pogrešnu sliku i mislili ste da je u pitanju samo jedno drvo, niste u stanju da rešite situaciju i sprečite pogoršanje. Takve odluke/greške/potezi moraju skupo da koštaju, posebno ako se to mesecima dešava”, kaže dr Ivana Prokić. A još skuplje će koštati ako se s njima nastavi, a izgleda da hoće.