Vlaško-cincarski identitet

U glavnom gradu Makedonije pokrenut je časopis “Dokumenti” zahvaljujući pomoći Unije za kulturu Vlaha Makedonije. Unija i Vlaško naučno društvo ispoljavaju kulturnu aktivnost značajnu za kulturni napredak pa i identitet Vlaha-Cincara.

Vlasi na jugu Balkana, u Makedoniji, Albaniji i severnoj Grčkoj kao ostatak romanskog balkanskog stanovništva sačuvali su svoj jezik, koji pripada romanskoj porodici jezika. O tome piše Marijana Bara. Istorija Vlaha na Balkanu je duga koliko i slovenskih naroda još od Velike seobe naroda. Međutim, malo se zna da su Vlaho-Cincari još u DŽVIII veku izgradili visok stepen materijalne i kulture uopšte. Sagrađen je veliki grad Moskopolje na padinama Pinda za koji istraživači vele da mu, sem Carigrada, nije bilo ravna u evropskoj Turskoj. Zahvaljujući kopnenoj trgovini, Cincari kojih je bilo u rasejanju u mnogim zemljama, veoma su unapredili svoj zavičaj. Taj razvoj je prekinut akcijom Ali-paše Janjinskog koji je u nekoliko ataka krajem 18. veka razorio zdanje Moskopolja o čemu piše Kočo Sidovski. Cincari su bili prinuđeni da se iseljavaju a jedan od gradova koje su nastanili, bilo je Kruševo. Jedan njihov talas je zapljusnuo Srbiju da bi ojačao čaršiju gradova razvijajući trgovinu i zanatstvo.

Tekst Žuatina Tambozija o stvaralaštvu Cincara na evropskom jugoistoku sadrži niz podataka o kojima se malo znalo. Mnoge ugledne loze vladalaca, vojskovođa, političara, diplomata, jesu cincarskog porekla. Kao i veliki broj krupnih trgovaca, poznatih građevinara, poslovođa, konstruktora, ali i umetnika, književnika, naučnika, sve do naših vremena.

U časopisu je na cincarskom jeziku objavljen deo epa “Odiseja”. Prevodilac je Dina Kuvata, urednik časopisa, najaktivnija ličnost u savremenom kulturnom pokretu Cincara. Taj savremeni kulturni pokret se oličava u sazivanju naučnih skupova kao i prilično plodnom štampanju na cincarskom jeziku.

Početkom 20. veka javlja se vlaški nacionalni pokret oko Pinda, odnosno na vlaškom etničkom prostoru. Krajem Prvog svetskog rata u mestu Samarino 27. jula 1917. održan je kongres na kome je izglasan predlog poslat velesilama za formiranje kantona Aromana na Pindu koji bi bio pod protektoratom Italije. Ova je imala oko Pinda i nad Epirom privremenu okupacionu zonu, no koja je potom bila zamenjena grčkim vojnim i civilnim vlastima. Tom pitanju je posvetio pažnju N. Zdrula.

Tragedija Vlaha-Cincara bila je u objektivnoj činjenici što su bili malobrojni i nekompaktni. Radi se o nekoliko enklava u Epiru, Makedoniji i Albaniji koje je bilo teško povezati u političku zajednicu. Ostaje činjenica da su Vlasi-Cincari (Aromani, kako sebe nazivaju) jedini balkanski narod - nacija koji nije dobio sopstvenu političku-državnu zajednicu. Ni na prostoru između Prespe i Jonije naspram Krfa, što navodimo samo kao primer. No, kulturni pokret Vlaha zapaža se i danas početkom 21. veka.

Dragoljub S. Petrović