Operacija Altea

Dan uoči prenosa međunarodne vojne uprave u BiH sa NATO-a na Evropsku uniju, u bosanskim brdima opljačkano je blindirano vozilo Rajfajzen banke sa nešto više od milion evra. Pet naoružanih pratilaca je izjavilo da su ih zaustavili, razoružali i opljačkali ljudi obučeni u uniforme SFOR-a, sa džipom istih oznaka. Međunarodne mirovne snage demantovale su umešanost svojih ljudi u ovaj događaj, podsećajući da su pljačkaši takve uniforme mogli kupiti u javnoj prodaji, džip se može prefarbati... Ovo objašnjenje prihvatili su i domaći organi gonjenja.

Ničim se nije dalo naslutiti da je ovim ceremonija primopredaje dužnosti između NATO-a i EU, odnosno SFOR-a i EUFOR-a, na sarajevskom aerodromu Butmir bila pomućena. Medijski je delom bila prekrivena pitanjima: nije li se neko narugao SFOR-u, nije li se neko od njih otrgnuo i slično.

Na Butmiru su se svi trudili da objasne šta znači “mirna Bosna” u izvedbi Evropske unije i njene vojske koja će ovde delovati pod nazivom EUFOR. Predsednik tročlanog Predsedništva BiH Borislav Paravac u primopredaji vidi simboličan čin koji predstavlja početak nove evropske budućnosti čemu, kaže, građani i vlast daju bezrezervnu podršku. On misli da su budući poslovi EUFOR-a “reforma odbrambenog i bezbednosnog sistema BiH, hapšenje optuženih za ratne zločine, borba protiv organizovanog kriminala i terorizma”.

I generalni sekretar NATO-a Jan de Hop Shefer i sveprisutni visoki predstavnik Evropske unije za spoljne poslove i bezbednost Havijer Solana su govorili o istorijskoj misiji, opštem progresu u BiH koji vodi prema evroatlantskim integracijama. Sve su to, dabome, ilustrovali statistikom: ovo je bila najveća kopnena operacija NATO-a u njegovoj istoriji, po završetku rata NATO je ovde uputio 60 hiljada svojih ljudi, za devet godina ovde je prošlo više od pola miliona vojnika iz 43 zemlje.

Iz Vašingtona se oglasio američki državni sekretar Kolin Pauel pohvalom vlastima i građanima BiH jer “u neprijateljskoj akciji nije stradao nijedan od pola miliona ljudi koji su čuvali mir u BiH”. I on je govorio o istorijskom značaju trenutka.

Za građane BiH, međutim, smena između NATO-a i EU nije nešto što oni osećaju kao istorijsku promenu. Strani vojnici su opet tu i samo imaju drugačije oznake. Mandat gotovo isti.

Pa ipak, BiH je, verovatno, u ovom trenutku prostor na kojem deluje najviše različitih legalnih vojski, sa najživopisnijim spektrom oznaka.

Tu je, dakle, EUFOR sa nešto više od sedam hiljada ljudi iz 33 zemlje (ima i zemalja koje nisu u EU, kao što su Kanada, Čile, Turska, Bugarska...). Svi oni pored oznake EU na uniformama imaju i oznake svoje zemlje. Na sarajevskom aerodromu Butmir ostaje i misija NATO-a sa oko 350 ljudi. Oni će sarađivati sa evropskom vojskom prema sporazumu “Berlin plus”. U bazi “Orao” na tuzlanskom aerodromu boraviće i posebna američka vojna misija sa oko 250 ljudi. Oni su tu na osnovu specijalnog sporazuma između BiH i SAD. Svim ovim vojskama treba dodati domaće snage od 12 hiljada ljudi - četiri u RS i Federaciji BiH. I te domaće snage imaju i oznake BiH i oznake svog entiteta. Sve u svemu, ukupno dvadesetak hiljada vojnika (što domaćih, što stranih) sa četrdesetak različitih amblema i pravim koloritom maskirnih uniformi boravi ovog trenutka u BiH.

Gardijan piše da je reč o najambicioznijoj i najsloženijoj misiji do sada jer “ Evropska unija ovim želi da postane važan igrač na svetskoj sceni”. Herald tribjun podseća da ovu vojnu misiju EU treba posmatrati drugačije od prethodne dve, u Makedoniji i Kongu, jer je to “ključni test za vojnu sposobnost Unije”. Oni su vrlo direktni: “Nove evropske snage nemaju toliko veze sa potrebama Bosne koliko sa ambicijama EU da postane vojna sila nezavisno od NATO-a.”

Pariski Mond u svom izveštaju iz Sarajeva primećuje kako su se na ceremoniji primopredaje komandant novog EUFOR-a britanski general Dejvid Liki i dosadašnji komandant SFOR-a američki general Stiven Šuk previše jedan prema drugom naginjali. A onda iznosi i detalj kako će u Briselu, u sedištu EU, takođe sedeti drugi britanski general DŽon Rut kojem će komandant EUFOR-a predavati izveštaje. I na sve to citira jednog francuskog generala koji je izveštaču lista rekao: “Takav lanac komandovanja, potpuno britanski, omogućiće da proverimo da li će naši engleski prijatelji dati prednost evropskoj solidarnosti nad transatlantskim odnosima.”

I drugi evropski mediji su pokušavali analizirati šta znači kada jedan tako moćan ekonomski i politički savez, kao što je EU, dobija i stalnu vojnu silu, da li je to početak ozbiljnog traženja jasnijeg i samostalnijeg spoljnopolitičkog i vojnog identiteta EU. Londonski Bi-Bi-Si predviđa da će ukoliko se pokaže uspešnom, bosanska misija poslužiti kao osnova za samostalne vojne misije Evropske unije na Kosmetu i Bliskom istoku.

U BiH nije bilo nekih posebnih analiza osim ponekog glasa da je ova zemlja ipak delom i poligon za formiranje i uvežbavanje nove evropske vojske. Ali za dalje događaje ovde nije nevažna činjenica da je pre ovog vojnog preuzimanja Evropska unija već preuzela međunarodnu policiju od Ujedinjenih nacija. Najavaljuje se da će i dosadašnji visoki predstavnik međunarodne zajednice koji se nalazi na čelu OHR-a prerasti u dogledno vreme u predstavnika EU. Tako se sklapa mozaik i BiH iz dejtonske faze prelazi u briselsku.