Ramuš ujedinitelj

Nisam ni bolji ni gori od Kosova, a čistiji sam od svih međunarodnih predstavnika na Kosovu, izjavio je pre dve godine Ramuš Haradinaj, novi kosovski premijer i staro lice sa poternica zbog zločina nad srpskim civilima Ramuš Haradinaj. U danima nakon formiranja vlade, Kosovo je, međutim, dobilo vrhunskog guvernera koji postaje važniji od međunarodnih protektora, albanskih lidera i vladajuće i opozicione Srbije. Zove se Karla. Koja se, dakle, imena kriju iza najava glavne haške tužiteljice Karle del Ponte o novim optužnicama na kojima će se naći i nekoliko lidera OVK, glasi pitanje koje prelama sudbinu južne srpske pokrajine, oko kojeg se tresu zvanični Beograd i poluzvanična Priština, dok međunarodna zajednica ima pomešana osećanja.

Prve reakcije u Beogradu ukazuju da je u beznadežno podeljenoj Srbiji ponovo uspostavljen konsenzus oko jednog pitanja - nijedna partija nije spremna da uspostavi bilo kakav kontakt sa kosovskim premijerom, koji u knjizi sa teško prikrivenim zadovoljstvom opisuje kako je ubijao srpske policajce i ostale neprijatelje. Pregovori koji su najavljivani za sredinu naredne godine su tako unapred ušli u slepu ulicu. Vlada i opozicija su bez ikakvih problema ubedile ovdašnju javnost u mrak lika i dela Ramuša i beskrajan cinizam zapadnih sila koje u novoj kosovskoj vladi vide samo klecavi korak ka uspostavljanju demokratskog društva, dok im istovremeno raste zabrinutost zbog jačanja nacionalizma u Srbiji. Ali problem ovdašnje vlasti i opozicije je ipak u ubeđivanju svetske javnosti, kojoj je kosovsko vreme stalo za vreme čuvene humanitarne intervencije 1999. godine. Prema relativno pouzdanim diplomatskim izvorima, Haradinajev izbor je obavljen uz diskretnu podršku radikalnijeg dela američke administracije koji bi želeo da munjevito razreši nagomilane probleme na Balkanu po žestokom scenariju - ukidanje Republike Srpske, raspad državne zajednice i nezavisnost Kosova, ali ta vrsta radikalnog rešenja ne odgovara delu evropskih zemalja (Francuska, Italija..) koje bi sačekale nekoliko godina pre kosovskog raspleta. Haradinaj kao premijer Kosova bi, ipak, mogao da posluži kao dobar argument beogradskim vlastima u borbi protiv nezavisnog Kosova, pod uslovom da u taj posao uključe ozbiljne zapadne lobiste. Na drugoj strani, na osnovu ozbiljnih zapadnih savetnika, Haradinaj će verovatno napraviti veliku predstavu za javnost koja bi mogla da pokaže kako Ramuš gori od želje za dijalogom, saradnjom i miroljubivom koegzistencijom sa Srbima. On će, dakle, nastaviti da šalje poruke dobre volje, napraviće nekoliko velikih marketinških poteza koji pokazuju njegov humanizam, i iskazati čuđenje zašto Srbi odbijaju dijalog s njim. Ta provincijalna predstava će trajati sve dok Hag ne saopšti da li se on nalazi na spisku.

Branko Radujko, savetnik predsednika Srbije za Kosovo i Metohiju Tragično oklevanje To je katastrofalna odluka i sumnjam da će bilo ko iz Beograda želeti da uspostavi dijalog sa kosovskom vladom, i da će bilo ko od kosovskih Srba ući u prištinske institucije. Neophodno je da se ta odluka poništi jer ona dezavuiše i ugled organa Ujedinjenih nacija. Mislim da je tragično da srpska strana čeka ovakve događaje da bi definisala svoju politiku. Sada je poslednji trenutak da uspostavimo jasnu političku strategiju i to je mnogo bitnije nego da samo čekamo i reagujemo na ovakve događaje. Izbor Haradinaja je posledica potpuno kriminalizovanog kosovskog društva. Oni se ne mogu nazvati političarima novog kova, jer su u pitanju ispisnici iz Miloševićevog perioda. Ja lično nikad ne bih pristao na dijalog sa Haradinajem jer je on vodio dijalog isključivo preko nišana. Niko od aktuelnih srpskih političara nema takvu prošlost.

NJegov izbor je, međutim, izazvao popriličan lom na albanskoj političkoj sceni, koji bi mogao da se pretvori u pravi haos ukoliko se u poslednjem paketu optužnica Haškog tribunala, čije se objavljivanje očekuje u narednih desetak dana, nađe i ime Ramuša Haradinaja. Ocenjujući da bi hapšenje novoustoličenog premijera predstavljalo bezmalo smrt demokratije na Kosovu, zapadni izaslanici u Prištini tvrde da bi glavna tužiteljica Haškog tribunala, svakako, morala da razmisli o mogućim posledicama optužnice po “krhki mir” koji je u toj pokrajini na jedvite jade uspostavljen posle martovskih sukoba.

“Izbor Ramuša Haradinaja za premijera Kosova svakako ne predstavlja razvoj događaja kakav smo očekivali. Vlasti u Beogradu su odmah odbacile mogućnost da pregovaraju sa takvom osobom, Evropska unija je prilično razočarana, ali eventualna haška optužnica bi zaista snažno uzdrmala položaj međunarodnih misija na Kosovu”, rekao je za NIN zapadni diplomata uključen u proces pripreme Kosova za pregovore o konačnom statusu, koji će prema optimističkim najavama međunarodnih zvaničnika početi sredinom naredne godine. Istovremeno, komande Kfora i Unmik sačinile su, zlu ne trebalo, detaljan plan akcije u slučaju da eventualno hapšenje Ramuša Haradinaja izazove masovne demonstracije, nemire, ili čak sukobe kosovskih Albanaca i međunarodnih misija, kako su to poslednjih sedmica najavljivale brojne organizacije veterana OVK. “Sledeća godina će biti puna izazova za međunarodnu zajednicu. Svaki naš potez vezan za Kosovo izazvaće potrese - da li će se oni dogoditi u Beogradu ili Prištini - stvar je izbora”, rekao je zapadni diplomata.

DŽon Sitilitis, izvršni direktor Centra zapadne politike u Vašingtonu: Poništiti imenovanje! Dva problematična signala poslata su onog trenutka kada je prihvaćeno imenovanje g. Haradinaja za premijera Kosova. Dominantnim partijama u kosovskom političkom sistemu upućen je signal da je sada moguće za premijera imenovati i pojedince koji su pod istragom UN za dela počinjena u ratu 1998-1999. godine. Kosovu kao provinciji upućen je signal da je nezavisnost moguća u skorijoj budućnosti, a da primena formule “standardi pre statusa”, na kojoj je međunarodna zajednica insistirala proteklih godina, može i sačekati. UNMIK treba da odbije, poništi imenovanje g. Haradinaja za premijera. Tek kada UN jasno kažu da je g. Haradinaj nevin, on bi mogao da bude imenovan za premijera Kosova. Međutim, to nije učinjeno i UN su se našle u kontradiktornoj situaciji. S jedne strane, UN istražitelji za ratne zločine ispituju ulogu g. Haradinaja u ratu 1998-1999. godine S druge strane, UN odbijaju zahteve Srbije da Haradinajevo imenovanje bude poništeno zato što je izabran u demokratskom procesu. Igrajući na obe karte UN su se našle u zaista nezavidnom položaju koji će se sve više pogoršavati kako se bude približavala sredina 2005. godine, odnosno pregovori o konačnom statusu Kosova. U tim pregovorima SAD će imati nesumnjivo dominantnu ulogu, jer kosovski Albanci ne veruju Evropskoj uniji. Čini mi se da bi se, ukoliko bi EU pokušala da nametne svoje rešenje mimo SAD, mogla očekivati obnova nasilja, možda čak kontinuiranog, sa kojim EU ne bi mogla da se nosi sama.

Od aktera najsvežije u nepreglednom nizu tamošnjih tragikomedija, jedino se još nije oglasila glavna tužiteljica Haškog tribunala, Karla del Ponte u čijim se rukama suštinski i nalazi odluka o budućnosti nove kosovske vlade, ali u ništa manjoj meri i stabilnosti pokrajine, pošto su nekadašnji Haradinajevi saborci najavili “sveopšti haos” u slučaju da se sudski pozivari u zao čas pojave na vratima sveže izabranog premijera.

Odluka gospođe Del Ponte, navode zapadni diplomati, poznata je u ovom trenutku svega nekolicini međunarodnih zvaničnika, uključujući i šefa Unmika Sorena Jesen-Petersena. “Premijer Kosova izabran je u demokratskoj proceduri. Nadam se da će kosovske institucije na isti način odgovoriti i na eventualnu optužnicu Haškog tribunala”, rekao je Jesen-Petersen, odgovarajući na pitanja o mogućim komplikacijama koje bi mogle uslediti nakon objavljivanja optužnica protiv nekog od bivših čelnika OVK.

Danijel Server, direktor Američkog instituta za mir Autogol Srba Imenovanje Ramuša Haradinaja za premijera Kosova rezultat je slobodnih i pravednih izbora. Ne vidim kako Beograd može da prigovara nakon što je vlada organizovala bojkot ovih izbora i eliminisala Srbe kao faktor u Skupštini Kosova. Mi to nazivamo autogolom. Čini mi se da on (Haradinaj) nema jaku većinu i da će se suočiti sa mnogobrojnim izazovima u pripremi za ocenu standarda sledeće godine, kao i za odluku o konačnom statusu koja sledi. Meni iskreno nije jasno ko će predvoditi vlade u Prištini i Beogradu sredinom 2005. godine. Kada govorimo o Haškom tribunalu, od g. Haradinaja bih očekivao isto što i od g. Mladića ili g. Karadžića: optuženi treba da odu u Hag i brane se. Ipak, Beograd nije u poziciji da insistira na ovom, budući da je podbacio u saradnji sa Haškim tribunalom. Ako je Beograd više voleo umerenog političara za premijera Kosova onda je trebalo da učini sve što je u njegovoj moći da započne ozbiljan dijalog sa Prištinom, da traga za kompromisima po pitanju decentralizacije i da ohrabruje Srbe da glasaju. Beograd ništa od toga nije učinio. Naglasio bih da je g. Haradinaj nagovestio spremnost da razgovara sa Beogradom i dobro je poznato među kosovskim Srbima da je on u stanju da se s njima otvoreno i prijateljski nosi. Možda je vreme da Beograd prestane da bira prištinske lidere i da se umesto toga sastane sa onima koji su izabrani na slobodnim i pravednim izborima kako bi radili na ozbiljnom sporazumu.

Navodnu optužnicu, koja je prema nekim izvorima već spremna ili, prema mišljenju drugih, odbačena posle konsultacija najznačajnijih predstavnika međunarodne zajednice, Haradinaj je ocenio kao pokušaj da se “moralno izjednače” zločini koje je počinio državni aparat pod vođstvom Slobodana Miloševića i akcije svealbanskog pokreta za oslobođenje Kosova. “Ali, sada nije vreme da se gleda unazad, već bi naša stremljenja trebalo usmeriti ka budućnosti, ka stvaranju demokratskog i nezavisnog Kosova”, napisao je Haradinaj u autorskom tekstu koji je uoči inauguracione sednice novog saziva kosovskog parlamenta objavljen u evropskom izdanju “Vol strit džurnala”, pod prilično pretencioznim naslovom “Dan nezavisnosti”.

Uzdržavši se od zapaljivih govora, tipičnih za kosovske političare poslednjih godina, Haradinaj je prednost dao stvaranju međunacionalne harmonije, ponudivši kosovskim Srbima “dinamičan razvoj”, “proevropsku decentralizaciju”, “slobodu kretanja” i “uključivanje u politički život”.

Pretvarajući reči u dela, već prvih dana rada nove vlade, Haradinaj je iz vrha partije “počistio” dugogodišnjeg saradnika i saborca Redžepa Seljimija, koji se tokom sukoba u susednoj Makedoniji našao na “crnoj listi” američkog predsednika DŽordža Buša. Seljimi, koji u zapadnim obaveštajnim krugovima slovi za prvog čoveka tajne službe OVK, koja još uvek aktivno deluje širom Kosova, Makedonije i na jugu Srbije, zvanično je podneo ostavku na mesto generalnog sekretara Haradinajeve Alijanse za budućnost Kosova, “nezadovoljan nemoralnom odlukom” čelnika te stranke da formira koaliciju sa Rugovinim Demokratskim savezom Kosova (DSK). Suštinski, zapadni diplomati smatraju da Haradinaj “pokušava da se oslobodi balasta prošlosti”, koji bi mogli da predstavljaju probleme u budućim kontaktima sa predstavnicima međunarodne zajednice.

Vladeta Janković, savetnik premijera Vojislava Koštunice za spoljnu politiku Katastrofalna greška Mislim da je to ozbiljan udarac izgledima da se kosovska kriza reši i postigne stabilizacija u čitavom regionu. Opet je na delu igra dvostrukih aršina. Kad Seren Jesen Petersen kaže da nije mogao da se ogreši o demokratske procedure i izbor premijera Kosova, čovek ne može a da se ne seti da je Pedi Ešdaun u Republici Srpskoj nakon legitimnih i slobodnih izbora zabranio stranku koja je pobedila i posmenjivao sve izabrane funkcionere. Mislim da postavljanje Ramuša Haradinaja za premijera Kosova ne da nije demokratski nego nije ispravno u elementarnom smislu ljudskog morala. Postoje ozbiljni dokazi Haškog tribunala o odgovornosti i umešanosti Ramuša Haradinaja u vrlo teške ratne zločine. Ne znam šta će se desiti u slučaju da ga Haški tribunal pozove na odgovornost. Jedini mogući scenario u tom slučaju je da on podnese ostavku i ode u Hag, ali to onda može da dovede do teških posledica - novih nereda i nasilja ne samo prema nealbanskom stanovništvu već će na udaru biti i međunarodne snage. Izbor Ramuša Haradinaja je zato katastrofalna greška sa izuzetno nepovoljnim posledicama. Pretpostavljam da njegovo imenovanje može biti jedan jak diplomatski argument u rukama srpske strane koji se već i koristi u nekim kontaktima. Međutim to je jedna dosta mračna okolnost da profitiramo od očigledne nepravde. Niko ne želi novo nasilje koje bi popravilo naš položaj u međunarodnim odnosima. To je prosto naopak način razmišljanja.

“Braćo, znam da se najverovatnije nećete složiti, ali ja sam odlučio. Moram da obavim veoma važan posao”, navodno je rekao Haradinaj na neformalnom sastanku nekadašnjih komandanata OVK, kojem je prisustvovao i njegov najveći rival Hašim Tači, koji je odluku lidera Alijanse za budućnost Kosova da formira koaliciju sa Rugovom opisao kao “izdaju tekovina oslobodilačke borbe naroda Kosova zarad lične dobiti”.

Vlasti u Srbiji reagovale su kao što se i očekivalo - izbor Haradinaja, čiji beogradski dosije sadrži i glomaznu optužnicu za ratne zločine počinjene tokom sukoba 1998-1999. godine, ocenjen je kao očigledna provokacija kosovskih Albanaca, i korak unazad u gotovo nepostojećem procesu smirivanja tenzija među najvišim političkim predstavnicima dva dozlaboga posvađana naroda. Istovremeno, vlada Vojislava Koštunice, podržana od listom svih značajnijih političkih stranaka zatražila je od šefa Unmika da, u skladu s ovlašćenjima, poništi izbor Haradinaja za premijera Kosova, što je ovaj odbio pozivajući se na demokratska prava kosovskih institucija. Haradinajevo ustoličenje na sam vrh političke hijerarhije u Prištini jasan je signal vlastima u Beogradu da se njihov uticaj na zbivanja u formalno južnoj srpskoj pokrajini suštinski svodi na rasprave o mogućim posledicama delovanja međunarodne zajednice, te prilično otvoreno priznanje da Srbija nema ama baš nikakvog uticaja na razvoj situacije na Kosovu.

“Neumorno sam radio sa Ujedinjenim nacijama i međunarodnom zajednicom kako bih izgradio budućnost za sve stanovnike Kosova: Albance, Srbe, Rome, Aškalije, Turke i sve one koji odluče da žive ovde. Mnogo je postignuto u poslednjih pet godina, ali pred nama je još jako mnogo posla. Siguran sam da ću uspeti”, napisao je Haradinaj. LJudi u Srbiji su, međutim, spremni da kažu kako je Haradinaj najveći deo posla već završio - u Metohiji gde su njegove jedinice delovale tokom rata, Srba više gotovo i da nema.

BATIĆ BAČEVIĆ

RADE MAROEVIĆ