Arhiva

Da li je Gagarin video Boga

Ivana Janković | 20. septembar 2023 | 01:00
Da li je Gagarin video Boga
Međunarodni dan leta u kosmos, koji su Ujedinjene nacije proglasile pre deset godina i simbolično izabrale upravo onaj u kom je Jurij Gagarin poleteo u kosmos, prošle godine obeležen je i malim skandalom. Stejt department je, naime, na svojoj fejsbuk-stranici na ruskom jeziku obeležio ovaj dan objavljujući datum prvog leta u kosmos 12. april. 1961, ali nije napisano ko je bio čovek koji je izveo taj let, iako je postavljena njegova fotografija. Rusko ministarstvo spoljnih poslova reagovalo je opaskom o „triku epohe postistine“ i „podsećanjem kolega da se prvi čovek u svemiru zvao Jurij Aleksejevič Gagarin“ koji je bio sovjetski građanin. Kako je uopšte došlo do toga da je ime ovog čoveka postalo toliko važno da, decenijama posle njegove smrti, već samo spominjanje ima tako dubok politički značaj? Da li je zaista osvajanje kosmosa onda kao i danas bilo „veliki korak za čovečanstvo“, kako nam je koju godinu kasnije poručio Nil Armstrong, ili je to bila i ostala pre svega bitka za moć na Zemlji? I kako se i kada bira prilika u kojoj se spominje ime čoveka koji nas je, pre šezdeset godina, obavestio da je Zemlja lepa. Jurij Gagarin poleteo je u 5 sati i 30 minuta 12. aprila 1961. godine, u Vostoku 1, prvoj letelici koja je nosila čoveka, sa Bajkonura, najvećeg svetskog kosmodroma, u današnjem Kazahstanu. Put do Bajkonura bio je gotovo neverovatan za dečaka koji se rodio 1934. u Klušinu, blizu grada Gžatsk, 150 kilometara od Moskve, u porodici koja je radila na kolhozu. Ubrzo je došao rat, otac je morao u borbe, brat i sestra odvedeni u zarobljeništvo, a on je ostao sa majkom. Godinu dana živeli su u zemunici, jer im je kuća oduzeta. Tih godina videće pilota koji se spustio u njihovo selo i to će ga potpuno opčiniti. Kao svaki dečak poželeo je baš to: avion i epolete. San se tada nije činio realnim, ali će se, dve decenije kasnije, ipak ostvariti. Selo je oslobođeno 1943, život se polako vraća i on nastavlja školu. Kasnije upisuje tehničku školu u Saratovu, gde se učlanjuje u aero-klub. Prvi let imao je 1955, odatle ga je put dalje vodio u školu ratnog vazduhoplovstva, vojnu pilotsku školu u Orenburgu, gde je diplomirao 1957. godine. Te godine venčao se sa Valentinom Gorjačevom, sa kojom je dobio dve ćerke. Tri godine kasnije biće odabran za sovjetski svemirski program, za koji je više od 2.200 pilota testirano širom zemlje. Izabrano je 20 za obuku koja je trajala 11 meseci. Bio je to test fizičke i mentalne snage, izdržljivosti, spremnosti da se podnesu najteži uslovi za koje se znalo. O tome šta se sve može dogoditi ljudskom telu u svemiru, nije se znalo mnogo. Kako će mnogo kasnije govoriti njegova ćerka Elena (2011, Bi-Bi-Si) bili su zatvoreni u maloj sobi bez prozora, nisu mogli da nose sat, nisu imali predstavu koliko će biti tamo. Nekada su bili 21 dan, uz temperaturu koja se kretala od plus 50 do minus 50 stepeni Celzijusa. Tri dana pred poletanje, Gagarin, tada 27-godišnji poručnik, saznao je da je on odabran. O tome šta mu je sve u tome pomoglo ispredane su priče, od toga da ga je pogurao Nikita Hruščov zbog zajedničkog seoskog porekla, u vreme kada je dosta značilo biti iz radničke porodice, do toga da je između njega i Germana Titova, najjačeg konkurenta, presudilo ime, jer se činilo primerenije da ruski heroj nosi i rusko ime. Izbor se, ipak, oslanjao i na njegove neosporne sposobnosti, jak karakter, visoku koncentraciju, izdržljivost, smirenost i brze reakcije u kriznim situacijama. Tek, Gagarinova svemirska letelica Vostok 1, lansirana je u devet sati i sedam minuta po moskovskom vremenu, obletela je oko Zemlje za 108 minuta i dostigla je visinu od 327 kilometara. Iako to nije rečeno nekoliko godina, povratak nije tekao savršeno. Stvari su krenule naopako, kablovi koji su spajali dva dela nisu se razdvojili, letelica je počela da se okreće, temperatura da raste, a Gagarin je gotovo ostao bez svesti. Na visini od sedam kilometara, uspeo je da se katapultira i padobranom spusti na zemlju. Nije bilo kraja sreći njegovih sugrađana u tadašnjem SSSR-u, ali i u većem delu sveta. Podizani su mu spomenici, dobio je ulice, škole, bio je počasni gost, putovao je, postao je prava zvezda. A njegova najveća želja - da leti, nije više mogla da se ostvari. Smatralo se da je previše opasno. Kada je aprila 1967. izgubio život njegov kolega, na letu za koji je Gagarin bio rezerva, završena je i njegova karijera. Činilo se da je ova opomena dovoljna i da bi dalje rizikovanje bilo samo izazivanje sudbine. On ipak nije hteo da odustane i nastavio je da se obučava za borbenog pilota. Sledeće godine, marta 1968, poginuo je u MiG-u 15 sa svojim instruktorom. NJegov pepeo je postavljen u niši u zidu Kremlja, a 1968. godine grad Gžatsk je preimenovan u Gagarin. Dvadeset tri dana posle sovjetskog uspeha Amerika je poslala svog kosmonauta, ali Alen Šepard ostao je tek drugi čovek u svemiru, a to je, u borbi koja se tada vodila, bilo ravno porazu. Osim toga, Titov je podigao letvicu kada je avgusta iste godine obleteo planetu 17 puta za oko 25 sati, dok je američkim astronautima trebalo još godinu dana da zabeleže trostruko obletanje. Sjedinjene Države odgovorile su na ovaj izazov 1969. kada se Apolo 11 spustio na Mesec i Nil Armstrong postao prvi čovek koji je kročio na njega. Samo su kosmonauti znali šta znači biti u svemiru i šta znači vratiti se iz svemira, Armstrong i njegova posada ostavili su na Mesecu medaljon sa Gagarinovim imenom, kao i za one koji nisu uspeli da se vrate živi. Gagarin je preživeo i let, a i ono što ga je potom čekalo. Prema rečima njegove ćerke, pratili su ih svuda, merila se svaka reč, nije bilo trenutka privatnosti. Zato su se njegovi utisci i ono što je govorio o svom iskustvu koristili na razne načine. Nikita Hruščov voleo je da priča da je Gagarin rekao da nije video Boga. Tako je nastala legenda prema kojoj ga je Hruščov pozvao i pitao ga da li je sreo Boga u kosmosu, i da je dobio odgovor: „Da“, na šta je on rekao: „Molim te, nemoj nikome da kažeš!“ Potom ga je, navodno, pozvao patrijarh Aleksej I i postavio isto pitanje, na šta je on odgovorio: „Ne, nažalost“, a patrijarh rekao: „Jura, molim te nemoj to nikome da kažeš!“