Arhiva

Sećanje na Mariju Egipćanku

Dragan Jovanović dugogodišnji kolumnista NIN-a | 20. septembar 2023 | 01:00
Ovih dana završio sam Edipa u dupku, dečji roman, ali za decu mlađu od tri godine, i krenem da preturam po starim rukopisima, kad, u jednom ofucanom cegeru, naletim na prepisku sa Mirom Furlan! A prvo pismo sam joj, imejlom, poslao 16. jula 2018. godine u 11.42. I, citiram ga doslovce: „Draga Miro, Vaš intervju sa Oljom (Bećković) pročitao sam sa zakašnjenjem od mesec i kusur dana pošto živim na Suvoj planini, bez struje i vode, a doskora sam čuvao i ovce. Iz Vašeg intervjua doznajem da ste bili u Indiji i da ste bili opčinjeni tom zemljom, baš kao i ja. A u broju NIN-a gde ste Vi na naslovnoj strani, u mojoj kolumni obaveštavao sam moje verno čitateljstvo da sam počeo da pišem roman o Josifu Drvodelji, a u kome on, sa Svetom porodicom i malim Hristom, beži za Indiju. Pretpostavljam da znate da postoji obimna literatura o ’indijskom Isusu’ iz koje se vidi da je on do tridesete godine bio u Indiji, a i kasnije, kada je živ skinut sa raspeća i vratio se, razočaran, u Kašmir. Kada sam Vas ugledao na naslovnoj strani NIN-a sa plavim okicama, kakve su i moje, shvatio sam da ste Vi, draga Miro, u stvari, Isusova mati u filmu koji bih snimao pod imenom Josif Drvodelja! Molim Vas skratite mi muke i odgovorite mi što brže i kraće: da li pristajete da budete Marija Egipćanka u mom filmu? Više nego srdačan pozdrav.“ Odgovor Mire Furlan iz Amerike, stigao je posle nepuna dva sata: „Dragi Dragane, sve ovo zvuči veoma primamljivo! I život na Suhoj gori, bez vode i struje, i pastirski posao (moj san!) i roman , film o Isusu iz Indije. A, naravno, i sama Indija! Kao što ste i sami osetili, u tim sferama se negde kreću i moja razmišljanja i osećaji o svetu... Postoji li tu, već, neki scenarij? U kojoj ste fazi? Mogu li nešto pročitati? Neovisno o filmu, zanima me! Svakako, sve je ovo zanimljivo za mene. Veseli me i drago mi je da ste se javili! Sve najbolje Vam želim! Mira.“ Mojoj Mariji Egipćanki odgovorio sam sutradan: „Sve draža Miro, pokazalo se da smo i astrološki srodne duše, pošto smo Device. Ja sam Devica od 1. septembra, a Vi od sedmog. Bajdvej i moja prva žena Olja bila je Devica, baš od 7. septembra, a vas dve ste kao sestre bliznakinje! Nego, ’ajde, malo poslovno! Scenario za film Josif Drvodelja počeo sam da pišem, ali poslaću Vam moja dva romana, Marijino jevanđelje i Pisma Aristotelu. Bajdvej, kada snimimo Josifa Drvodelju, ja ću, po svoj prilici, ostati u Kašmiru. Mislim, zauvek! Tamo je i Aleksandrov i Isusov grob, pa onda neka i moj grob bude tamo. Veoma ozbiljni astrolozi su mi izračunali da je moj horoskop istovetan horoskopu Aleksandra Velikog i Isusa?! Zato se, valjda, tako živo sećam svega što je bilo pre dve hiljade godina! Zato sam i Vas, draga Miro, prepoznao kao Mariju Egipćanku! Više nego srdačan pozdrav! Dragan.“ Dok sam trkeljao po cegeru, suze su mi kvasile pismo Marije Egipćanke, skinuto na papir sa interneta. K. G. Jung, moj guru iz Švice, ovako me tešio: „Ne tuguj, dečače za Mirom Furlan. Što je bilo, bilo je. Nije vam se dalo. Ali, važno je da si ti ukapirao da je Josif Drvodelja u stvari bio Mojsije! A pojaviće se, valjda, neka glumica koja će ti biti Marija Egipćanka.“ Tu će i moja Crna da me smiruje: „Ako se ne pojavi neka nova Marija Egipćanka, a ti snimi film o Edipu iz dupka! To bi se, veruj mi, i te kako, gledalo!“